субота, 20.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:49

Судови против осигурања стамбених кредита код Националне корпорације

Донете и правоснажне пресуде, а банке се бране да у случају плаћања тог трошка дужник добија нижу камату и да осигурање није плаћено банци већ корпорацији
Аутор: Јована Рабреновићсреда, 20.03.2019. у 21:00
Када је стамбени кредит осигуран НКОСК сноси 75 одсто губитка банке по основу ненаплаћеног кредита (Фото Р. Крстинић)

Мира Д. ових дана узима кредит за стан и као један од многих трошкова плаћа премију осигурања Националној корпорацији за осигурање стамбених кредита (НКОСК). Зашто на то пристаје када у медијима види да судови доносе правоснажне пресуде да клијенти нису морали да плате тај трошак.

– Зато што је то услов без кога ми банка не би одобрила кредит. Проверавала сам и има банака које не траже да се плати то осигурање, али је њихова камата виша. Мени банка тренутно одобрава зајам на 28 година по камати од 2,3 одсто. Израчунала сам да ми је свеједно да сада платим тих 1,75 одсто провизије што је 665 евра или да тај трошак плаћам сваког месеца до краја отплате. Дуго сам клијент банке, одговара ми понуда, као и  други њени услови – каже Мира Д.

Удружење „Ефектива” је ових дана саопштило да је Виши суд у Београду потврдио пресуду Трећег основног суда да банка није имала право да наплати премију осигурања НКОСК-у од 3,2 одсто и накнаду за обраду кредита од два одсто. На сајту овог удружења објављена је пресуда и у образложењу суда пише да су те одредбе уговора ништаве, не производе правно дејство и да је банка дужна да обештети клијента. Ради се о стамбеном кредиту индексираном у швајцарцима, у износу од 51.600 швајцараца, који је одобрен код Хипо банке.

Суд даље образлаже да је у овом уговору о приступу клијент у неравноправном односу према банци која је финансијски и стручно доминантна, да дужник није могао да утиче на садржај уговора, као и да банка није доказала на шта се односе поменути трошкови, нити да је имала додатне трошкове који превазилазе њену делатност. Цитирају Закон о облигационим односима према коме банка све кредитне услуге треба да наплати кроз камату.

„Ефектива” на свом сајту позива грађане да туже банке.

Да ли ће поменута судска пресуда и, евентуално исте или сличне уколико их буде, оборити систем осигурања стамбених кредита који постоји код Националне корпорације показаће време. У Србији има око 90.000 стамбених кредита осигураних код НКОСК, индексираних највише у еврима, али и у швајцарцима. У „Ефективи” кажу да, ако се узме да је просек плаћене премије око 1.500 евра по кредиту, долази до цифре да је око 135 милиона евра незаконито наплаћеног новца од грађана Србије.

Да ли се ради о толиком безакоњу код нас и шта је улога корпорације.

НКОСК јесте осигурање, али се ради о државној институцији. Основана је 2004. године, а концепт је  базиран на канадском моделу. Систем се састоји у томе да, када је стамбени кредит осигуран код њих, НКОСК преузима део ризика ненаплативости тог кредита. То у пракси значи да 75 одсто нето губитка банке по основу ненаплаћеног кредита сноси корпорација. Преузимањем дела ризика, Национална корпорација снижава укупан ризик банке, што утиче на смањење каматне стопе коју банка наплаћује клијенту, наводе они.

Управо то да клијент добија нижу камату ако је кредит осигуран главни је аргумент банака. Други аргумент је да осигурање није плаћено банци, већ корпорацији и да је банка ту била само „проточни бојлер”. „Политика” је јуче тражила коментар од Удружења банака, а речено нам је да ће га наредних дана саопштити.

Значи у овом систему осигурано је потраживање банке, а не клијент који је платио осигурање и његова права. Зато је и логично што к поставља питање „шта ја добијам за то што сам платио осигурање”. Одговор је да добија нижу камату, а ако не може да исплати стамбени зајам осигурање штити банку да поврати максималан део одобреног зајма. Не може се занемарити ни аргумент дужника да је банка вишеструко заштићена, а они не. Јер, стамбени зајам нигде у свету, па ни у Србији не постоји без хипотеке. Другим речима, банка остаје власник до последње рате и тек када је она отплаћена скида хипотеку. Уколико неко не плаћа зајам банка активира хипотеку и продаје некретнину. Систем по коме НКОСК функционише додатна је гаранција банци да неће изгубити новац.

Овај систем нема никакве сличности с оним када дужник изабере да плаћа и животно осигурање. У том случају када наступи осигурани случај породица задржава некретнину иако она није отплаћена у целости. Такав кредит је значајно скупљи због осигурања и и код нас се дужници врло ретко одлучују да га плате. И у овом случају банци штету надокнађује осигуравајућа кућа.

НКОСК: без коментара

НКОСК неће коментарисати одлуку Вишег суда у Београду, будући да још увек не постоји јасан и јединствен став судске праксе поводом овог питања. У вези са наплатом трошкова који су неопходни за одобрење стамбених кредита, подсећамо да банке у складу са Законом о заштити корисника финансијских услуга и по ставу Врховног касационог суда имају право на наплату трошкова, под условом да је понуда банке садржала јасне и недвосмислене податке о трошковима кредита, речено је за „Политику”.

НБС: нисмо надлежни

НБС пажљиво прати и анализира одлуке судова и у складу са својом законском обавезом очувања финансијске стабилности, опрезно и правовремено ће, ако оцени да је то неопходно, предузимати одговарајуће мере које су јој на располагању у оквиру своје надлежности, кажу у НБС на молбу да прокоментаришу пресуду.

– Имајући у виду да НБС, у складу са законом о прописаним надлежностима, непосредно и посредно контролише бонитет и законитост пословања банака, са аспекта ризика који могу довести до угрожавања њиховог финансијског положаја, у складу са Законом о банкама и другим релевантним прописима, истичемо да није пракса НБС, као самосталне и независне институције, да коментарише судске одлуке, с обзиром на то да је по Уставу судска власт независна, да су судске одлуке обавезне за све и да не могу бити предмет вансудске контроле. Такође, НБС, у складу са својим законским овлашћењима, није надлежна да учествује у решавању спорних уговорних односа у судском поступку између корисника финансијских услуга и банке.

Сматрамо да тренутно није могуће заузети генералан став о ништавости наведених уговорних одредби, већ је потребно сагледати и анализирати сваки конкретан случај, имајући у виду да се уговори банака међусобно разликују, као и чињеницу да судска пракса није извор права у Србији.

Додају да је у интересу уговорних страна да спорне односе решавају мирним путем, јер се на тај начин избегавају судски трошкови који настају у случају подизања тужбе и покретања судског поступка, а корисници финансијских услуга много брже долазе до прихватљивог решења.


Коментари5
ef9bc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Mitrović
Tu je problem u sledećem i zbog ovoga sve presude treba da budu u korist dužnika. Nacionalna korporacija i Banka su sele i dogovorile se koliko dužnik treba da plati kako bi se banka osigurala. Dužnik ima nešto nižu kamatu ali to je zato što je banka sigurnija u svoj plasman ali dužnik NIJE OSIGURAN a platio je osiguranje. Dužniku nije ostavljena mogućnost gde će da se osigura već stavljen pred svršen čin da MORA da se osigura kod Nacionalne korporacije. To liči na sastanak u kafani na kome su se Pera i Mika dogovorili koliko će Đole da plati a da Đole o tome nema pojma.
Violeta
Ne znam da li je vezano za price o nasem osiguranju ali pogledajte ovu pricu. Moja sestra zivela u Engleskoj kupili ona i muz kucu i naravno placali osiguranje. Muz nazalost iznenada premine u 51. god i ceo kredit isplati osiguranje a sestra ni dinar vise nije davala.UCIMO OD NAPREDNIJIH OD NAS!
Alisa
Zakljucak je da se potpise taj ugovor a zatim tuzi banka i refundiraju pare.
Иван Грозни
У тексту су се поткрале две грешке, највероватније ненамерне. Прво, не може се говорити о цифри од 135 милиона, већ о износу. Наши новинари често мешају значење цифре и броја. Даље, банка није власник непокретности која је оптерећена хипотеком. Банка је хипотекарни поверилац, а власник је дужник који је нпр. купио стан путем стамбеног кредита и заложио га као средство обезбеђења.
Zveki
Sudovi pocinju podizati pognutu glavu ove pravne drzave, sto vraca poverenje gradjana u sudove koji i treba da predstavljaju bastione pravde. Sta cine tuzilastva ? Ocigledno i dalje tuzilastvo reaguje na mig politickih mocnika za koje ce se uskoro pokazati da su nemocni, korumpirani , losi ljudi na celnim mestima u drzavi. Ko je kupovao stanove koje su banke oduzele od gradjana ( kojima su rate poraske po 200% pa ih nisi bili u stanju placati ). Nazalost najbrzi kupci ( koji su zataskali pljacke banaka kod nas ) su vajni drzavni sluzbenici na celu sa postenim tuziocima koji su svojim rodjacima i saradncima u kriminalu u katastrima omogucili kupovinu tih istih stanova za 30% vrednosti( koje su za banke od prevarenih klijenata - korisnika kredita u izvrsnim postupcima oduzimali izvrsioci). Politicari u simbiozi sa tajkunima u ovoj drzavi ne bi postali vlasnici tudje imovine da je tizilastvo radilo svoj posao.Drskost je sto tuzilastvo godinama odbacuje krivicne prijave protiv tajkuna.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља