недеља, 18.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:30

Фалсификати одеће и обуће преплавили целу Европу

Роба за европско тржиште стиже преко Албаније, Египта, Марока и Украјине, а то су и главне транзитне тачке. – Трговина фалсификованом робом вредна око 460 милијарди евра широм света
Аутор: Ј. Антељ, И. Албуновићсреда, 20.03.2019. у 23:00
(Фото ЕПА/RUNGROJ YONGRIT)

Последњи извештај Канцеларије за интелектуалну својину (ЕУИПО) и Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) показао је да је 6,8 одсто увоза у ЕУ кривотворена и пиратска роба вредна 121 милијарду евра, преноси „Еурактив”. Ове информације засноване су на подацима од око пола милиона царинских заплена различитих међународних организација.

Најчешће се фалсификују обућа, одећа, производи од коже, сатови, али и парфеми, козметика, играчке и накит. Међу плагијатима све је више фармацеутских производа, хране, пића и медицинске опреме, због чега су власти упозориле да могу постојати потенцијално озбиљни ризици по сигурност и здравље.

– Кривотворење и плагијати представљају велику претњу иновацијама и економском расту, како на нивоу ЕУ тако и глобално – изјавио је Кристијан Аршамбо, извршни директор ЕУИПО-а. Према тек објављеним подацима, трговина фалсификованом робом вредна је око 460 милијарди евра широм света. У поређењу са претходним извештајем, забележен је раст у свету од 3,3 одсто и 1,8 процената у Европи. Нелегална трговина иначе је у константном расту од 2013. године, што је, према мишљењу Аршамбоа, забрињавајуће.

Иначе, већина компанија чији се производи фалсификују је из САД. Међутим, пет од десет земаља које су највише погођене јесу државе ЕУ и то Француска, Италија, Немачка, Велика Британија и Шпанија.

Међу плагијатима све је више фармацеутских производа, хране, пића и медицинске опреме, због чега су власти упозориле да могу постојати потенцијално озбиљни ризици по сигурност и здравље

Индија, Тајланд, Турска, Малезија, Пакистан и Вијетнам су главни произвођачи фалсификоване робе. Ипак, Кина остаје на самом врху, јер је одговорна за више од 50 одсто производње фалсификата. У извештају се наводи да ова роба стиже на различите начине до циљаних тржишта. У случају Европе, роба путује преко Албаније, Египта, Марока и Украјине, а то су и главне транзитне тачке.

Према извештају Европске комисије из 2018. године, 65 одсто заплењених производа до ЕУ стиже морским путем, углавном у великим контејнерима. Следи авио-саобраћај, којим је превезено 14 одсто фалсификата, а 11 одсто је стигло преко курирске или поштанске службе, и то је углавном била роба широке потрошње наручена „онлајн”, попут обуће, одеће, торби и сатова. И према подацима Европске комисије, Кина је главни извор фалсификованих производа који стижу у ЕУ. У случају одеће, највише фалсификата је из Турске, а код мобилних телефона, тонера це-де/ди-ви-ди, стикера из Хонгконга и Кине. У извештају се истиче да је Индија водећа земља порекла фалсификованих и потенцијално опасних лекова.

Како је „Политика” већ писала , када је реч о фалсификованој храни, једна од највећих заплена догодила се 2016. У заједничкој акцији Европола и Интерпола у 57 земаља тада је заплењено више од 10.000 тона опасне лажне хране и милион литара лажног пића. Италијани су пронашли више од 85 тона маслина чија је боја „освежена” бакар-сулфатом, а Грци три илегалне фабрике алкохолних пића. Надлежни су у Великој Британији нашли готово 10.000 литара лажних или неисправних алкохолних пића, укључујући вино, виски и вотку.


Коментари7
202c8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailović
Zapad nameće pljačke tuđih prirodnih resursa, ratove, kolonije i neokolonije, gde sada dominira finansijski neokolonijalizam, nameće besomučno štampanje para bez pokrića i plasman istih kao "investicioni kapital" u države Dalekog Istoka zbog jeftine radne snage, a odatle im se vraćaju plagijati svega i svačega, čime se uništava proizvodnja Zapada i lažne pare vraćaju kao lažna roba za koju se dobija čvrsta valuta, neka druga roba u obliku savremene tehnologije, ili se kupuje zlato, fabrike na Zapadu i prirodni resurski gde je to moguće. Rečju, bolesna, divlja i agresivna konkurencija koju nameće Zapad zbog pokušaja dominacije nad čitavim svetom dobija svoj odgovor koji takođe nameće nužnost da se politika prestiža i nelojalne konkurencije, što stvara uslove za ratove, teror, agresije i kriminal, ako želimo da opstanemo, ako želimo da mnogo racionalnije koristimo i trošimo prirodne resurse, zameni politikom saradnje i kooperacije, u čemu sam veliki zagovornik.
Nina
Sad ste me rasplakali, zamislite cela Evropa... Mi smo vec navikli na podvale!
Raca
Све смеће завршава код нас, без бриге будите, наше инспекције су задужене за то.
Леон Давидович
Prevari i zaradi eto to im je pravilo. E sad zamislite masline sa bakarnim sulfatom ili šta sve mogu staviti u alkoholna pića itd.
Боривоје Банковић
Данас се сва "фирмирана" роба ионако прави у земљама трећег света, а у ситуацији кад фармацеутске фирме дижу цене јефитних лекова и за 3000%, ово је неминовно. И уопште не сумњам да је добар део те робе сасвим пристојног квалитета. У мојим очима је једина мана те робе то што носи марке познатих пљачкаша.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља