четвртак, 24.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Србија до краја 2020. са нових 700 мегавата струје из обновљивих извора

четвртак, 21.03.2019. у 13:38

Србија ће до краја 2020. године да има нових 700 мегавата електричне енергије у систему добијених из обновљивих извора, изјавио је данас помоћник министра рударства и енергетике Милош Бањац.

„До 2020. на енергетску мрежу биће прикључено укупно 500 мегавата електричне енергије добијене из ветропаркова, као и још око 150 мегавата из осталих обновљивих извора, а уз ветропарк у Костолцу који ће делимично бити изграђен и прикључен на мрежу, имаћемо око 700 нових мегавата не мрежи, што значи да ћемо повећати производни потенцијал за 10 одсто, јер тренутно износи 7.200 мегавата”, рекао је он на завршној конференцији пројекта „Смањење баријера за убрзани развој тржишта биомасе у Србији”.

Бањац је као главне резултате петогодишњег пројекта који су спроводили Министарство рударства и енергетике и Програм Уједињених нација за развој (УНДП), навео субвенционисану изградњу шест биогасних постројења у Србији.

„Када је пројекат почињао у Србији је било само пет мегавата електричне енергије из биогасних постројења, а пројекат је завршен са шест биогасних постројења укупне инсталисане снаге 6,3 мегавата, што је повећање од 130 одсто”, казао је он.

Електрана на биогас Чуруг (Фото udruženja Biogas Srbija)

Додао је да је поред тога развијена и берза биомасе у сарадњи са Привредном комором Србије, а организовани су и бројни скупови на којима су инвеститори добили информације како могу да конкуришу за средства и развијају пројекте у области коришћења биомасе.

„И даље је биомаса највећи природни енергетски потенцијал у Србији од свих обновљивих извора енергије, који се традиционално доста користи, али не на енергетски ефикасан начин”, казао је Бањац и додао да држава чини све како би то променила.

Према његовим речима, у току је и реализација пројеката у сарадњи са Немачком развојном банком и Швајцарском агенцијом за међународну сарадњу, у вредности од 27 милиона евра, који треба да омогући да се бар 10 градских топлана трансформише тако да почну да користе биомасу уместо класичних енергената као што су мазут или угаљ.

Пројекат је почео прошле године и Бањац верује да ће у току ове године две топлане прећи на тај систем.

Како је додао, припремљена су и три подзаконска акта која се односе на биогорива, а требало би да буду усвојена у наредних месец или два.

Ради се и на утврђивању тачних потенцијала обновљивих извора енергије, на новом катастру мини хидроелектрана, а разматра се и могућност прикључења индивидуалних корисника на систем даљинског грејања кроз мале соларне електране и тај систем би требало да почне да функционише до краја године.

Бањац је навео да се у сарадњи са Европском банком за обнову и развој ради на новом систему за расподелу подстицаја када су у питању ветроектране и соларне електране.

В. д. сталне представнице Програма УН-а за развој (УНДП) у Србији Стелиана Недера истакла је да је на почетку пројекта биомаса била само важан потенцијал у области обновљивих извора енергије у Србији, а да је сада ситуација промењена, односно да је побољшан правни и институционални оквир за изградњу постројења која користе биомасу.

И она је као кључне резултате пројекта издвојила изградњу шест постројења за комбиновану производњу електричне и топлотне енергије, као и осигурано смањење емисије угљен диоксида у износу од милион тона у току 20 година животног циклуса тих инвестиција.

Додала је да је пројекат био и платформа за сарадњу државног и приватног сектора, а унапређен је и банкарски систем подршке таквим пројектима, који ће служити и за друге пројекте у области хидро, соларне и других врста обновљиве енергије.

Електрана на биогас (Фото udruženja Biogas Srbija)

Менаџер за енергетику у УНДП Маја Матејић подсетила је да се пројекат састојао од техничке помоћи, као и подршке улагачима кроз донацију од 1,6 милиона долара.

Она је истакла да је реализација пројекта омогућила отварање 100 нових радних места у изграђеним биогасним постројењима.

„Коришћење биомасе је радно интензиван процес који доприноси запошљавању, а добро је и што се за добијање биогаса у великом проценту употребљава и отпад из пољопривередне производње који би се иначе одлагао на непрописан начин и загађивао околину. И због тога је градња постројења на биомасу, којих у Србији има мало, велика развојна шанса”, казала је Матејић, преноси Бета.


Коментари3
f6f0e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikad Robom
Stopirati i zabraniti minihidroelektrane a izgradjene vratiti u prethodno stanje. Unistavanje vodotokova i zivog sveta i ugrozavanje opstanka mestana za sitnu dobit povlascenih je neprihvatljivo
slamkamenac
Ako nastave tim tempom izjednacice se sa jednom masinom iz TE Obrenovac za otprilike 250 godina. Manite se biomase, to je ogroman posao za vrlo malo energije, i mnogo dima; bilo bi lepo da se vetrenjace za vetroparkove prave u zemlji, po licenci, to bi uposlilo ljude, a i vetrenjace bi bile jevtinije.
Vladimir
Па, и праве се у Суботици...
Препоручујем 11

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља