субота, 20.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:50

Светски дан шума у Србији у знаку Стефана из Чачка

четвртак, 21.03.2019. у 14:41
Стефан Дрљача (Фото Танјуг / Ф. К.)

Чачанин Стефан Дрљача пре неколико година купио је ливаду у селу Дучаловићи, у подножју планина Овчар и Каблар, месту где је проводио детињство код бабе и деде и одлучио, каже, да се одужи природи и посади шуму.

Поводом Светског дана шума, који се обележава данас, Стефан шаље поруку друштву како сваки појединац треба да се опходи према природи.

„Што наша планета буде зеленија, биће и бољи дом за све нас”, поручује тридесетједногодишњи Стефан.

Све је почело тако што се ливада која се наслањала на њихов плац повољно продавала, а Стефан је одлучио да је купи без посебне идеје шта би ту могао да сади.

„Дошао сам на идеју да би ту могао да посадим једну шуму, иако нећу доживети њен пун капацитет, то ће бити нека заоставштина”, прича за Танјуг Стефан.

Отишао је у расадник „Србија шума” у Пожеги, поразговарао са људима који су га упутили које врсте може да сади на том терену, објаснили му размак и формацију садње и тако је пре три године, уз помоћ оца и брата, посадио првих 150 стабала црвених храстова.

(Фото Танјуг)

Са садњом је наставио сваког пролећа и јесени, у почетку је садио само црвени храст, а у међувремену, обогатио је колекцију и другим врстама, а неке од њих доносио је и са путовања.

Временом су се у садњу укључили и његови пријатељи, који су, такође, доносили семење из свих крајева света које одговара нашем терену и заједно са њим садили.

„Реакција шире породице и околине на почетку је била скептична, питали су ме зашто садим дрвеће, а не нешто што рађа. Међутим, ја сам имао замисао да би на том простору било лепо да поново буде шума и да једног дана ту дођем да уживам”, рекао је Стефан.

За свако стабло зна одакле је, ко га је донео, с ким га је посадио, тако да, каже, цела шума има причу.

Временом се у пошумљавање укључило још више људи, зову га, нуде помоћ око садње, шаљу саднице или доводе децу да и она посаде неко дрво.

Подаци са којима Србија дочекује овогодишњи Светски дан шума датирају од пре десет година и показују да се шуме простиру на 29,1 одсто укупне територије.

Будући да се последњих година у просеку годишње засади између три до четири милиона садница, очекује се да ће следеће године истраживање показати да су површине под шумама још веће, каже помоћник директора Сектора за шумарство и заштиту животне средине у ЈП „Србија шуме” Братислав Кисин.

Он каже да би у Србији, како би се достигла оптимална шумовитост за подручје у којем живимо, требало пошумити још 12 одсто територије, а тај процес ће вероватно трајати деценијама.

„Према просторном плану Србије прокламована шумовитост оптимална за подручје наше земље је 41,4 одсто, што значи да имамо недостатак око 12 одсто територије које би требало да се приведе шумској намени. Ове и следеће године спроводи се нова анализа Националне инвентуре шума која ће показати шумовитост и очекујемо да ће бити већа од досадашње која је 29,1 одсто”, рекао је Кисин.

Осим пошумљавања, повећању шумовитости у Србији доприноси и, нажалост, каже Кисин, депопулација становништва у руралним пределима где се врши природна сукцесија шума.

Помоћник директора Сектора за шумарство и заштиту животне средине у ЈП „Србија шуме" Братислав Кисин (Фото Танјуг / Ф. К.)

Кисин наводи да се годишње у државним шумама у Србији бесправно посече између 10.000 и 11.000 кубика шуме, а казнена политика је оно чиме се, истиче он, не можемо похвалити јер од 700 до 800 пријава које се годишње поднесу, прошле године је, на пример, решено само 150 случајева.

„С тим нисмо задовољни и поднећемо иницијативу да се оштрије кажњавају они који се неодговорно понашају према шумама”, рекао је Кисин.

Од скоро два и по милиона хектара шума у Србији, предузеће „Србија шуме” газдује са 890.000 хектара, док посао чувања шума обавља око 650 чувара.

Шума је изузетно битна, јер без шуме нема ни живота на земљи, каже Кисин, и додаје да оно што појединац најмање може да уради јесте да не загађује шуме, истоварује шут, отпад и бесправно сече стабла.

За оне, који би попут Стефана, желели да дају већи допринос природи, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и ЈП „Србија шуме” сваке године расписују конкурс за бесплатну поделу садница за појединце који желе да пошуме своју земљу.


Коментари6
c70cc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

majstor
dragi stefane, radis sizifov posao . srbija stari i smanjuje se broj stanovnika , svaka njiva u napustenim selima bice suma , sta covek sadi , treba i briga o sadnicama , a priroda sama sadi i vodi brigu o sadnicama i sumi ....... ...
Milica
Cudan komentar i sta sad to znaci 'ajd da nam zemlja postane pustinja..
Препоручујем 2
Пантелија
Свака част делијо!
BozidarLA
Eh..da nam je vise ovakvih gradjana u Srbiji..!!!, jer toliko toga ima da se uradi, kao ciscenje smeca pored puteva, farbanje i popravka fasada, ozelenjavanje zapustenih povrsina, kosenja trave po jendecima i u kanalima, zimi ciscenje snega, popravka rupa na zapustenih putevima...itd.. itd.
Ivek
Bravo Stefane!!! Baš si za primer i ponos. I lep, i pametan, i plemenit.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
По једно дрво свако да засади, па је доста, а камо ли шуму. Честитке Стефану!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља