четвртак, 25.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:41
ПОРОДИЧНИ ЛЕКАР

Тајну крију гени

За настанак многих врста рака криве су грешке настале приликом деобе ћелија, али ако се болест не може спречити, може се на време лечити
Аутор: А. М.понедељак, 25.03.2019. у 15:12
(Фото А. Васиљевић)

Уверени смо да знамо шта изазива канцер: пушење, излагање ултраљубичастом зрачењу, „туморски гени” које смо наследили од родитеља… Али сви ови фактори, засебно посматрани, и даље не могу да објасне зашто је ова болест, у својим различитим облицима, на путу да преузме примат од срчаних обољења као узрочника највеће смртности.

У потрази за одговором на ово питање уследила је бујица научних истраживања. Први циљ је био да се утврди колико је тога, у вези са карциномом, уопште под нашом контролом и да ли можемо да утичемо на његову превенцију, а колико је последица стицаја околности, лоше среће, случајно „склопљених” генетских коцкица.

Отрежњујући резултати студије објављене недавно у часопису „Наука” (Science) показују да већина типова рака, нажалост, настаје кобном игром судбине, као последица непредвиђених генетских мутација које се догоде у матичним ћелијама, то јест грешака насталих приликом копирања ДНК (дезоксирибонуклеинске киселине), кад се старе ћелије замењују новима.

Аутори ове студије др Кристијан Томазети и др Берт Фогелштајн, из Центра за истраживање рака Универзитетске школе медицине „Сидни Кимел” при Универзитету „Џонс Хопкинс”, открили су да што је више матичних ћелија у одређеној врсти ткива и што се чешће оне деле, то је већа вероватноћа да ће се у том ткиву појавити малигнитет у неком периоду живота те особе. Око 65 одсто карцинома резултат је оваквих грешака у ДНК.

Матичних ћелија, задужених за обнову ткива, постоји тек мали број, али штос је што овај неизбежни процес копирања ДНК истовремено отвара могућност за појаву рака, који настаје у подељеним ћелијама са „учитаном” грешком у структури гена.

Чињеница да не постоји поуздан начин да се спречи настанак рака не значи, међутим, да би требало занемарити савете лекара, попут оних да се прекине с пушењем и предузму мере заштите од штетног сунчевог зрачења, истичу онколози.

– Највише ме брине да ће људи, поводећи се резултатима овог истраживања, то јест закључком да је оболевање од рака ствар несрећног стицаја околности, одбити да било шта предузму за своје здравље. А требало би, напротив, да у том смислу буду веома активни, јер иако нисмо у могућности да спречимо појаву свих врста тумора, можемо да се усмеримо на њихово откривање у раном стадијуму и примену терапије, рецимо хемотерапије и зрачења, која ће помоћи пацијенту и продужити му живот – каже др Томазети.

Он истиче да би ова нова открића требало да увере људе да ипак постоји нешто на шта могу да утичу – а то је да воде уредан и здрав живот и редовно иду на лекарске контроле.

ВРСТЕ ТУМОРА И ШТА ИХ ИЗАЗИВА

Стил живота или стицај околности

ГЛИОБЛАСТОМ

Ћелије које изазивају ову врсту рака често се деле и често „греше”.

ЦЕЛОБАЗУЛАРНИ РАК КОЖЕ

Најчешћа врста рака коже настаје претераним излагањем штетном ултраљубичастом зрачењу.

РАК ПЛУЋА

Овај малигнитет је у највећем броју случајева последица пушења и канцерогених материја у диму цигарета.

МЕЛАНОМ

Ћелије коже се најучесталије деле, зато је ово најсмртоноснија врста рака.

РАК ПАНКРЕАСА

На настанак овог тумора највише утичу случајне мутације, а најмање начин живота.

РАК ЈЕТРЕ

Ризик од овог обољења повећава се са животним добом и конзумирањем алкохола.

РАК ЈАЈНИКА

Од свих тумора овај је можда најтеже лечити, а резултат је грешака у структури ДНК при деоби ћелија.

ОСТЕОСАРКОМ

Ћелије костију се активно деле, стварајући већу могућност за грешке у копирању генског материјала, а тиме и настанак тумора.

 

РЕЧ СТРУЧЊАКА: Проф. др Радан Џодић, хирург онколог, директор Института за онкологију и радиологију

Откривен на време, рак је излечив

– Март је месец када се у свету обележава борба против рака, али мени то смета, јер сматрам да о раку мора да се говори свакодневно, 365 дана у години и да о томе мисли сваки грађанин, од шефа државе до предшколске деце. Људи морају да се информишу да је рак излечив, ако је дијагностикован на време – каже професор др Радан Џодић, хирург онколог, директор Института за онкологију и радиологију Србије.

Никоме, каже, није намера да досади причом о раку, већ да покрене људе да се лекарима јаве на време, кад год код себе уоче одређене здравствене тегобе или да су добили позив да ураде неки преглед у оквиру националних скрининг програма раног откривања рака дојке, дебелог црева и грлића материце.

Правилним начином исхране, избегавањем гојазности, лечењем алкохолизма, одвикавањем од пушења и остављањем дувана и шетњама, може се смањити број новооболелих од рака и до 30 одсто. То би била енормна бројка.

Многе врсте рака међутим не зависе од здравих навика и бриге о свом здрављу, већ се промене одигравају на нивоу гена и многи су склони фаталистичком ставу да када је тако, не вреди се трудити и да смо онда само неми посматрачи.

Кад је реч о раку, никада нисмо неми посматрачи и нема места фатализму. Када неко има ген за рак дојке, операција са реконструкцијом дојке, може се урадити превентивно. И код неких врста малигне болести, попут рака панкреаса или леукемије, ток болести ипак зависи од времена када је болест дијагностикована. Ако неко има ген за рак штитасте жлезде, тај ген ће се наћи, тестирати још на узрасту детета. Има тумора код којих дете мора да буде оперисано до краја прве године живота, али оно има шансу да потпуно нормално настави свој живот – наводи примере др Џодић.

Када је реч о ретким туморима или онима који су генетски условљени веома је важно да се помоћ лекара тражи на правом месту. У случају саркома у трбуху, права адреса је референта установа попут Института за онкологију и радиологију, у случају саркома на костима пут је у врхунску установу попут Болнице за ортопедске болести „Бањица”.


Коментари0
0ace8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља