петак, 19.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:59
МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА ПОВОДОМ 20 ГОДИНА ОД НАТО АГРЕСИЈЕ

Опростити онима који су свој грех спознали

У случају грађанског рата на Балкану и војне кампање НАТО-а из 1999. године, ниједан проблем није решен бомбардовањем, оценио је професор др Гидеон Грајф
Аутор: Биљана Баковићсубота, 23.03.2019. у 11:04
(Фото ЕПА/Саша Станковић)

Код нас у Русији постоје они који када причамо о Србији кажу – не можемо ми да будемо већи Срби од Срба, али, у ствари, није тако, зато што Американци могу да буду већи Албанци од Албанаца, Немци већи Хрвати од Хрвата, па зашто ми не можемо, рекао је јуче Пјотр Олегович Толстој у Дому Војске Србије у Београду на међународној конференцији „Мир и напредак уместо ратова и сиромаштва”, поводом 20. годишњице бомбардовања СРЈ. Потомак великог писца додао је да се НАТО агресија не сме заборавити и указао да као православни народи треба да опростимо, али онима који су свој грех спознали. „Опростити им значи да смо признали да су били у праву пре 20 година. Ми се са тим не слажемо”, истакао је Толстој, иначе заменик председника Државне думе Руске Федерације и један од блиских сарадника руског председника Владимира Путина.

Коментаришући пресуду на доживотни затвор Радовану Караџићу, Толстој каже да није проблем имати различита мишљења о томе, али да су, уколико је у трибуналу суђено према правди, морали бити осуђени и Медлин Олбрајт и Бил Клинтон, који су донели одлуку о бомбардовању. Толстој је један од око 300 учесника дводневне међународне конференције, која је јуче отворена у организацији Београдског форума за свет равноправних, Клуба генерала и адмирала, СУБНОР-а и Друштва српских домаћина.

Водећи истраживач Института за холокауст „Шем Олам” из Израела проф. др Гидеон Грајф, аутор књиге „Јасеновац – Аушвиц Балкана”, навео је да „у случају грађанског рата на Балкану и војне кампање НАТО-а из 1999. године, ниједан проблем није решен бомбардовањем”. Једини истински ефекат био је страшна патња и смрт много цивила, што је могло бити избегнуто концентрацијом на дипломатију. Чињенице, оцењује Грајф, показују да је интервенција НАТО-а била заснована на погрешној процени конфликта на Косову, са претпоставком да су насиље спроводиле искључиво српске снаге. „Бомбардовање може бити вредан пример тога како суперсиле морају бити опрезне приликом својих процена и да не посежу за војним интервенцијама са толико ентузијазма када то угрожава цивилно становништво”, поручио је Грајф.

И други учесници конференције су упућивали антиратне поруке, које су биле у вези са осудом НАТО-а и „империјалистичким” плановима и потезима пре свега САД. „Циљ прљавог рата НАТО-а је био распад Југославије... Користе оружје за масовно уништење, а кажу да се боре против тероризма и недемократских режима. Све су то лажи. Њих интересује економија и интереси великих сила”, рекао је Танасис Пафилис, посланик у грчком парламенту и генерални секретар Светског савета за мир.

Председница Светског савета за мир из Бразила Сокоро Гомес навела је да је НАТО рат у Југославији био корак који су преузеле империјалистичке западне силе како би спровеле стратегију светске доминације користећи регион Европе као терен, а имајући за циљ Русију.

Угледни немачки политичар Вили Вимер је у поруци коју је послао, посвећеној ученици Математичке гимназије Сањи Миленковић која је погинула 1999. на мосту у Варварину, истакао да је „редак случај да је тако мало људи лагало толико много људи, као што су то чинили Тони Блер, Јошка Фишер, Медлин Олбрајт”... Министарка из тог времена Маргит Савовић указала је да је одмах после бомбардовања написана књига „Деца оптужују”, у којој су сакупљени материјални докази за неке будуће тужиоце и адвокате за довођење пред суд криваца за смрт 81 детета, чији се подаци налазе у књизи.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић истакао је да „Балкан никад није био прирепак Европе него је родитељ Европе” и подсетио да је у време НАТО агресије био на Косову и Метохији и сахрањивао побијене. Зна, како је рекао, колико је било несреће на КиМ, која се протеже до данас и завршава покушајем да се „жила куцавица српског народа прогласи независном државом”.

НАТО агресија на СР Југославију је злочин који годинама постаје све већи и већи, изјавио је председник Савезне владе у време НАТО бомбардовања Момир Булатовић, наводећи да касније размере почињеног злочина показују да је по последицама на међународни мир и ситуацију у свету тај злочин постао још већи него што је деловао у време извршења. „Чињеница је да је Србија увек бирала праву страну и била на страни победника. Неки данас треба да размисле на чијој су страни”, поручио је министар у Влади Србије Зоран Ђорђевић

Подсетивши да је Државна дума РФ 17. јуна 1999. усвојила одлуку број 4137 о позивању на одговорност тадашњег генералног секретара НАТО Хавијера Солане, која је још на снази, потпредседник Думе Сергеј Бабурин нагласио је да је Солана дужан да буде позван на одговорност као симбол ове НАТО агресије. Сматра да иницијатива за то мора да крене из Србије, „а Русија ће сигурно то подржати”. Навео је и да је неопходно поставити питање кривичне одговорности свих оних који су изазвали напад на СРЈ и додао да је важно и да се постави питање надокнаде материјалне штете која је причињена земљи у целини и грађанима и породицама појединачно.

Венецуеланка на руском, Француз на српском

Вероватно најемотивнији говор одржала је јуче Диа Надер де ел Андри, отправница послова амбасаде Венецуеле у Србији, која управо одлази с те дужности. Говорећи да од 18. века и Томаса Џеферсона до данас, у САД постоји жеља САД да „ставе шапу” на земље Латинске Америке, поручила је да грађани Венецуеле, влада и оружане снаге остају јединствени и чврсти. „Нећемо се предати. Стиже нам подршка из света. Захваљујем и Србији за сву подршку коју сте нам дали... Како ми кажемо „Но пасаран’” (неће проћи)”, рекла је на крају Ел Андари и добила аплаузе учесника скупа који су из поштовања устали и скандирали на шпанском:„Неће проћи”. Отправница послова је говор одржала на руском, а Андреа Котарац, посланик у Регионалном парламенту из Лиона и саветник левичара Жан-Лик Меланшона, говорио је на језику свог деде – српском. Добио је велики аплауз и за речи да „Европа има 750 милиона становника а Србија  – седам милиона, али иако мала, Србија нема комплексе, зна како се брани отаџбина и како се за њу жртвује”.


Коментари25
dda08
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nesa
U dve reci: "Cujte, Srbi..."
Slavko Mirkovic
Ma nema prastanja! Ni pod kojim uslovima!
Niki
Osobno nikada nisam razumio tu srpsku pishologiju koja od svojih potpunih poraza radi mitove o pobjedi. 1999. godina nije bila nikakva pobjednička godina za Srbe, pogotovo ne pobjeda u moralnom smislu. Srbi su bez ispaljenog metka na zemlji predali koljevku svoje države. To je viđeno samo jednom u povijesti ratovanja otkad u ratovima djeluje avijacija (japanska predaja 1945.) i to nakon ispaljene dvije atomske bombe.
sarmat
To je jednostavno Hriscanski duh : iz zrtvi se radjaju pobede, iz smrti novi zivot, iz poraza pobeda. Ako to ne razumete, bojim se da niste nista razumeli o Hriscanstvu.
Препоручујем 5
Boki
A ko je rekao da je pobjeda??
Препоручујем 3
Милошевићева Србија у друштву Ирака Садама Хусеина
Од 2.св. рата када се цели свијет борио против Хитлера, тај свет је уједињено ратовао само против талибана у Афганистану, Ирака Садама Хусеина и Србије Слободана Милошевића. Паметноме доста. Опростити се може само онима који су нас довели у ту ситуацију ако су спознали грех.
Горан
Схватили смо поруку, хвала. Нешто у Вашој тврдњи ипак не стоји: није се баш "цели свијет" борио против Хитлера. Већина наших суседа, на пример је била на његовој страни. Препознајете ли се међу њима?
Препоручујем 10
Nikola Nesic
Definitivno smo pronašli nov mitski događaj posle Kosovske bitke; bombardovanje 99. Svi protiv Srbije, nema veze kako smo došli u tu sramnu poziciju, bitno je da može da se kuka nad sopstvenom subinom. Za mnoge više nema potrebe bilo šta raditi, tu je događaj, sumnjivi junaci, tapšači ramena, ceo svet je protiv nas, dakle i uzludnost gledanja u budućnost je zagarantovana, sad slede samo pesme i pripovedanje. Eto nama isprike za zaostajanje narednih 400 godina, ali i lepe karijere za pripovedače.
Stevo
Slicno sam napisao ali nije objavljen komentar. Vi ste to lepse definisali. Niko da progovori o bombardovanju na pravom mestu, gde to ima znacaja i daje rezultate. Zasto? Da se ne suoce tvorci novog mita sa realnoscu koja je dovela do bombardovanja. Ali, tad nema mita. Kako volimo mit i mito, to nam je sve, zato se bezveze prica po kojekavim domovima sa kojekakvim generalima...i.."no pasaran" damom iz Venecuele. Novac potrosen na ovakvo mlacenje prazne slame, moze da se uknjizi kao troskovi stvaranja novog mita.
Препоручујем 9

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља