недеља, 31.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 24.03.2019. у 15:04

Србија постала 23. држава чланица ЦЕРН-а

Европска организација за нуклеарна истраживања, ЦЕРН, примила је данас Србију као своју 23. државу чланицу након што је примила формалну потврду УНЕСКО да је Србија приступила ЦЕРН-овој конвенцији, саопштио је Институт за физику.

Председница владе Србије Ана Брнабић тим поводом истиче да је улагање у научна истраживања важно за развој наше економије, а ЦЕРН је једна од најважнијих научних институција данас.

„Неизмерно сам поносна што је Србија постала пуноправна чланица ЦЕРН-а. То ће донети нове могућности за сарадњу наших научника и индустрије са ЦЕРН-ом и землкама чланицама ЦЕРН-а”, рекла је Брнабић.

Председница Савета ЦЕРН-а Урсула Баслер је казала да „Србија има дугогодишњу сарадњу са ЦЕРН-ом, а српски научници су континуирано уклкучени у ЦЕРН-ове највеће експерименте”.

„Веома сам срећна што је захтев Србије за чланством у ЦЕРН-у довео до тога да сада можемо да пожелимо добродошлицу Србији као држави чланици”, рекла је Баслер.

Генерална директорка ЦЕРН-а Фабиола Ђијаноти нагласио је да има велико задовољство да пожели добродошлицу Србији као 23. држави чланици.

Младен Сарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја Србије, Ана Брнабиц, председница Владе Србије, Фабиола Ђијаноти, генерална директорка ЦЕРН-а, и Шарлота Вараколе, директорка ЦЕРН-а за медјународну сарадњу (Фото Бета/ЦЕРН/ЕВ)

„Српска научна заједница је током дугог низа година дала значајан допринос ЦЕРН-овим пројектима. Чланство ће оснажити дугогодишњу сарадњу између ЦЕРН-а и Србије, стварајући прилике за повећање сарадње у научним истраживањима, тренингу, образовању, иновацијама и дељењу знања”, изјавила је Ђијаноти.

„Као држава чланица ЦЕРН-а, Србија је спремна да настави са развојем науке и образовања, док ће наши научници, истраживачи, институти и индустрија имати могућност да се прикључе доносиоцима важних научних и технолошких одлука”, рекао је Младен Шарчевић, српски министар просвете, науке и технолошког развоја.

У саопштењу се, како преноси Танјуг, подсећа да, док је Србија била део Југославије, једне од 12 земаља чланица које су основале ЦЕРН, српски физичари и инжењери учествовали су у неким од првих ЦЕРН-ових пројеката, на синхроциклотронском, протон-циклотронском и супер-протон-синхротон акцелераторима.

Током осамдесетих и деведесетих година прошлог века, физичари из Србије радили су на ДЕЛПХИ експериментима на ЦЕРН-овом ЛЕП сударачу.

ЦЕРН и Србија су 2001. године закључили Уговор о међународној сарадњи који је омогућио учешће Србије у АТЛАС и ЦМС експериментима на Великом хадронском сударачу и у Светској ЛХЦ комјутерској мрежи, као и на АЦЕ и НА61експериментима.

Највеће учешће Србије данас у ЦЕРН-у је у АТЛАС и ЦМС експериментима, у постројењу ИСОЛДЕ, које изводи истраживања у доменима од нуклеарне физике до астрофизике, као и на изради студија будућег сударача честица - ФЧ и ЦЛИЦ, који су потенцијално нови најважнији пројекти у ЦЕРН-у.

Као држава чланица ЦЕРН-а, Србија ће имати право гласања у Савету, ЦЕРН-овом телу које доноси најважније одлуке, и доприносиће буџету установе. Чланарана ће допринети могућностима за запошлкавање у ЦЕРН-у, као и учешћу српске индустријие на ЦЕРН-овим тендерима, наведено је у саопштењу.

Коментари9
46739
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зорица Аврамовић
Конобари, рачунџије, шићарџије разних боја и облика, ви, што сводите погрешне рачуне и наплаћујете провизију на сваку лепу вест, више ви коштате Србију и њене житеље, но чланство у ЦЕРН-у! Без обзира на цену, треба да се поносимо овим чланством и достигнућима наших научника, веома цењеним у иностранству.
kelner - račun!
„Неизмерно сам поносна што је Србија постала пуноправна чланица ЦЕРН-а. .... рекла је Брнабић." Koliko to košta državu Srbiju? Vidim da svi članovi plaćaju godišnji doprinos, neko više, neko manje. A koliko plaća Srbija? Valjda poreski obaveznik ima pravo da to zna - nije vojna tajna!
Mihajlo-Bačka
Ne volim informacije o poslovima koje nemaju podatke o finansijama.I ne znam kome su one upućene bez ovih podataka. Zato pitam:koliko smo platili od 2001. do danas- godišnje- za Ugovor o međunarodnoj saradnji i šta smo od toga imali? Dalje: koliko treba da platimo kao članarinu godišnje od sada kao država članica? Osim prava glasa-za uplaćenu članarinu- kakve ćemo imati koristi kao država? Ne potencijalne, privatne, nego stvarne.Koliko ima ljudi u ekipi koja se bavi samo sa CERN-om.Ko su ti ljudi? Koja su naša preduzeća-srpska industrija-spremna za konkurisanje na CERN-ovim tenderima.
naličje
Prosecnog Srbina ovaj "hokus-pokus" uopste ne interesuje, a rekao bih da je Crkva narogusena na teorije koje produkuje CERN....
Божидар Продановић
Генерално, црква је нарогушена на науку уопште.
Sotir Gardačić
Nije mi jasno zbog čega država ne izdvoji sredstva da se završi domaći akcelator u Vinči.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља