субота, 20.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:49

Све дубљи јаз између Брисела и Анкаре

У Турској се надају да ће нови европосланици, после избора који се одржавају у мају, имати више слуха за процес европских интеграција који је сада на слепом колосеку
Аутор: Војислав Лалићнедеља, 24.03.2019. у 21:00
Европ­ски пар­ла­мент за пре­кид при­ступ­них пре­го­во­ра са Тур­ском, али за „отво­ре­не ка­на­ле” око енер­ге­ти­ке (Фото EPA-EFE/Pa­trick Se­e­ger)

Одлука Европског парламента да се с Турском и формално прекину приступни преговори потврдила је оно што се већ наслућивало: јаз између Брисела и Анкаре је све дубљи.

За резолуцију у којој се предлаже обустављање преговора с Турском о уласку у ЕУ гласало је 370 посланика, 109 је било против док се 143 нису изјаснили. „У Турској се крше слободе грађана, угрожава владавина права, новим уставом је учвршћен ауторитарни режим Реџепа Тајипа Ердогана, влада игнорише вредности на којима се темељи ЕУ”, речено је на заседању Европске скупштине које је одржано прошле седмице.

Одлука парламента није обавезујућа за земље чланице ЕУ које саме одлучују да ли ће прекинути преговоре с Анкаром. Али она симболично потврђује да Турска неће тако лако и брзо отворити капије Уније и постати пуноправни члан европске породице, ако се уопште то икада и догоди. У Стразбуру наглашавају да Европа треба с Турском да остави „отворене канале” за разговоре о стратешкој сарадњи: снабдевању нафтом и гасом која преко Црног мора и Анадолије стиже из Русије, Ирана, Казахстана и Ирака, решавању мигрантске кризе и борби против тероризма.

У Министарству спољних послова у Анкари кажу да је та одлука „једнострана и необјективна и самим тим неприхватљива” и да очекују да ће нови посланици, после избора који се одржавају у мају, “имати конструктиван прилаз односима између Брисела и Анкаре и подстицати процес интеграција”, истичу у МИП.

Анкара још не диже руке од Уније, то је и даље њен стратешки циљ, иако годинама не може да пронађе калауз за њене капије. Турска је поднела молбу за улазак у Унију давне 1987. године, статус кандидата стекла је последњих дана прошлог века, а приступне преговоре почела 2005. Али још је на почетку: разговори су завршени само о једном од укупно 35 поглавља, на неке области Никозија је ставила вето пошто Анкара не признаје Републику Кипар. Немачка и Француска од почетка сматрају да Турској није место у „европској породици” и да с њом треба само развијати партнерство и сарадњу.

Односи Турске и ЕУ нашли су се на великој низбрдици после покушаја државног удара средином 2016. године, за који је осумњичен имам Фетулах Гулен, који живи у Америци. После тога уследили су масовни прогони његових присталица у армији, правосуђу, полицији, државним структурама, медијима, универзитетима. У затворима је завршило више од 30.000 грађана, забрањено је сто листова и РТВ станица, 150.000 људи је изгубило посао. Хапшења не престају ни после скоро три године од покушаја пуча. То је невиђени „лов на вештице”, Ердоган се обрачунава с политичким противницима, Анкара се крупним корацима удаљава од европских вредности, упозоравају у Бриселу.

У Турској објашњавају да је то борба против „терориста” Фетулаха Гулена, који, као и његове присталице, ужива заштиту Америке, Немачке, Холандије, Аустрије и још неких западних земаља. То је дволично понашање: у Бриселу кажу да се боре против тероризма, а нама окрећу леђа, оптужују у влади.

Колико су поремећени односи између ЕУ и Турске потврдио је Манфред Вебер, кандидат Народне партије за председника Европске комисије: „Уколико будем изабран на ту функцију зауставићу преговоре с Турском јер сматрам да она не може да буде пуноправни члан ЕУ.” Те његове речи на једном скупу у Баварској окупљени грађани су дочекали аплаузима, пренели су медији.

„У очима наше јавности ЕУ је непоуздан партнер. Било је договорено отварање пет поглавља уз пристанак свих чланица, али убрзо после тога је одлучено да се с нама неће отворити ниједно поглавље. Нема разумног објашњења за то”, изјавио је недавно шеф дипломатије Мевлут Чавушоглу.

У Анкари се још не предају. Председник Тајип Ердоган је, додуше, прошле године најавио „трегзит” на коме би се грађани, ако се одржи, изјаснили да ли да се више настављају јалови преговори пошто се, како каже, ЕУ претворила у ексклузивни хришћански клуб у коме нема места за једну велику муслиманску земљу као што је Турска.


Коментари4
688de
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Vukicevic
Nedavna odluka Evropskog parlamenta potvrdjuje da se Ankara sve vise udaljava od Evropske unije, pogotovo posle pokusaja vojnog udara pre tri godine i masovnih hapsenja protivnika rezima . Sve se to radi pod plastom borbe protiv terorizma sto izaziva veliku zabrinutost i osudu u Briselu i uopste svetu.
Drasko Perovic
Turskoj ocigledno nije mesto u Evropskoj uniji sto potvrdjju pregovori koji traju godinama, decenijama. Najnoviji razvoj u zemlji i sporovi Ankare sa Sirijom, Irakom, Izraelom , Egiptom i Grckom potvrdjuju da je ona daleko od demokratskog sveta.
Бранислав Станојловић
Тај јаз има име - Босфор и довољно је дубок.
Beogradjanin Schwabenländle
То је тачно рекао, за њих нема места.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља