среда, 24.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:44

САД тестирају препознавањe лица на кандидатима за визу

Како би будућност могла да изгледа постало је јасније након што се сазнало да је певачица Тејлор Свифт користила ову технологију да на турнеји открије обожаваоце прогонитеље
Аутор: Јелена Кавајанедеља, 24.03.2019. у 23:30
Технологија подразумева утврђивања идентитета на основу специфичних детаља људског лица (Фото: EPA-EFE/ENRIC FONTCUBERTA)

Америчка влада користи фотографије до којих дође у процесу издавања виза или приликом хапшења да тестира софтвер за препознавање лица, што представља могућу злоупотребу права грађана који немају могућност да одбију да буду фотографисани. Истраживачи са универзитета у Вашингтону и Аризони рекли су за магазин „Слејт” да фотографије не би требало да се користе без пристанка субјеката за усавршавање технологије која би потенцијално могла да се употреби против њих, на пример за праћење. Грађански активисти кажу да је крајње време да се законима уреди коришћење ове контроверзне технологије.

„Ако не поставимо ограничења, постоји ризик да оно у чему данас уживамо – да анонимно шетамо без страха да нас неко прати и идентификује – постане ствар прошлости”, упозорава Нима Синг Ђулијани, правник из Америчке уније грађанских слобода.

Како би будућност могла да изгледа многима је постало јасније након што се пре неколико месеци сазнало да је певачица Тејлор Свифт користила ову технологију да на турнеји открије обожаваоце прогонитеље. Борце за приватност је узнемирила чињеница да се препознавање лица тајно користи у приватном сектору. Певачица није хтела да одговара на питања новинара, али према подацима компаније која је обезбедила услугу, посетиоци концерта су имали прилику да се сликају на селфи киоску и да погледају специјалне снимке своје омиљене звезде. Селфији су на крају завршили у полицији, где су поређени са базом регистрованих прогонитеља Тејлор Свифт.

За разлику од Европе, где нови закон о заштити података ГДПР онемогућава коришћење и обраду нечијих фотографија без знања и пристанка, у САД нема законских ограничења, осим у савезној држави Илиноис. Нема ни стандарда колико прецизна мора бити технологија. Квалитет софтвера тестира се на великим базама и једно од бројних питања о којима се расправља јесте да ли треба обезбедити пристанак особа чије се слике користе. Недавно се открило да је Ај-Би-Ем за ту сврху преузео милионе фотографија са сајта Фликр, без знања аутора и лица са слика. Истраживачи су открили да Институт америчке владе за стандарде и технологију, део министарства трговине који између осталог тестира и сврстава по квалитету програме за препознавање лица, у бази поред апликаната за визу има и фотографије имиграната, деце злоупотребљене у дечјој порнографији, па чак и преминулих особа.

Истраживаче посебно брине какав ће утицај овакав начин тестирања имати на мањине. У базама је уочљив добро познат диспаритет у америчком законодавном систему. Иако црни Американци чине 12,6 одсто популације, присутни су на скоро половини фотографија. Са таквим узорком резултати су мање поуздани, јер се већ показало да софтвер много боље проналази лица белих људи. На једном тесту прошле године, Амазонов софтвер „Рекогнишн” је колосално забрљао, идентификујући 28 црних конгресмена као криминалце.

Овај софтвер, који кошта само 400 долара, користи полиција у неколико америчких градова. У једном округу у Орегону се хвале како су помоћу њега за 24 сата ухватили жену која је украла чизме у радњи. У пет случајева је помогао да се идентификују осумњичени који нису хтели да покажу исправе. Није забележено да је нека нестала особа пронађена захваљујући софтверу иако је Амазон акценат ставио на ту врсту примене.

Активисти за грађанске слободе кажу да истрага ситних прекршаја не оправдава стварање огромне базе података и да постоји ризик од масовног надзора Великог брата – да технологија заједно са камерама буде злоупотребљена за праћење људи у реалном времену.

Кина је са више од 176 милиона камера светски лидер у примени технологије препознавања лица. Осим за контролу безбедности, користи се у радњама и на банкоматима за плаћање и подизање новца. На многим међународним аеродромима убрзава процедуру пријављивања и безбедносне контроле. У Аустралији се доста користи у индустрији оглашавања тако што билборди са камерама на основу пола, узраста и расположења пролазника у секунди избацују прилагођену рекламу.

Амерички сенатори су недавно предложили закон који ће, ако буде усвојен, први на савезном нивоу забранити компанијама да прикупљају фотографије клијената без њихове сагласности. Томе би се вероватно највише обрадовали ситни лопови, против којих се технологија увелико примењује. Могуће је, на пример, да неко ко је у радњи у Њујорку снимљен и означен као крадљивац буде удаљен из радње истог ланца на другом крају земље зато што га је систем препознао и упалио аларм.


Коментари6
1c5bf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
Sta vam asmeta veliki brat? BNe razumem. To sto neko zna sta jedem, kad spavam, sta kupujem i kako izgledam, sta to meni smeta? To meni uopste ne smeta. Ce d azloupotrebi? A kako? Ce d ami nudi da kupim to sto hocu d akupim? Pa jos bolje.
Боба
Ma да БРЕ. То што ће да гласа уместо тебе да се не мучиш јелте, да бира да ли си згодан кандидат за давање органа, или регрутацију у најновију ратну НАТО "игрица" авантуру? Па то је тек куууул!
Препоручујем 2
Zoran
Pre nedelju dana smo cekali sat i po na ulaz u Ameriku na carini i to sa americkim paososm. Nije im radio automat, a subota bila, i amo 3 linije Sto se mene tice slobodno mogu da koriste moju fotografiju, moja prava nisu ugrozena, samo da ne cekam sat i po vise. I carinik me nije zaustavljao kao svake godine po Srbiji i preturao po torbi. Samo pitao jel imam hranu, ja nisam ni stao, reko sam mu u prolazu da nemam i nastavio, on odgovorio hvala i kraj price.
slavko
Navodno je neko srušio sistem i blokirao server kada je ubacio fotku Zekoslava Mrkve a softver ga nije prepoznao.
Nebojša
Не би требали да се бунимо само због злоупотребе приватних корпорација, уопште би требало да се бунимо ни да држава нема права за тако нешто. У супротном следи тоталитаризам и потпуна контрола популације. Слобода мишљења ће у будућности бити криминално дело ако се овако настави. Технократија у служби крупног капитала и државе. Тотална онтола интернета и свега осталог.
Aristojehteo
Sloboda misljenje je I sada, u neku ruku kriminalno delo.
Препоручујем 9

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља