„Ове године навршавају се пуне три деценије откако сам на месту највишег руководиоца у нашој земљи. Мој велики народ указао ми је изузетну част када ми је пружио прилику да га водим као први председник независног Казахстана.”

Биле су то речи којима се председничке функције, коју је дотад обављао, одрекао Нурсултан Назарбајев, последњи шеф једне од република некадашњег Совјетског Савеза, а који је на ту дужност ступио још док је прва земља социјализма постојала у пуној величини. Водио је своју државу пуних 30 година.

Назарбајев је рођен 6. јула 1940. у Алма-Атиској републици. Пореклом из сељачке породице, школовао се за инжењера металурга, али партијски живот га је одвео у сасвим неочекиваном правцу. Доспео је на чело девете по величини државе на нашој планети, али настањене с једва нешто више од 15 милиона становника.

За Казахстан који је предводио свакако се не може рећи да је тек једна од бивших совјетских република. Неки од кључних технолошких пројеката бившег СССР-а остварени су управо овде. Међу њима пројекат „Девичанска поља” из времена Никите Хрушчова, а који је био усмерен на повећање производње хране у СССР-у. Овде је и космодром „Бајконур”, с којега и данас ка звездама крећу ракете руског свемирског програма. Ту се у совјетска времена налазио и први полигон за испитивање нуклеарног наоружања. Додајмо и да је Казахстан изузетно богат нафтом и гасом, што га чини привлачним за највеће светске енергетске мешетаре.

Нурсултан Назарбајев био је један од најоштријих противника распада Совјетског Савеза. Као успешан пословни човек чак је био планиран и за функцију председника владе у социјалистичкој заједници. Према неким изворима, када су лидери Русије, Украјине и Белорусије, 8. децембра 1991, потписивали Бловешки споразум, којим су ставили тачку на постојање СССР-а, Назарбајев није позван на овај историјски догађај. Страх потписника да би он могао евентуално да спречи или омете поменути чин учинио је да га о свему обавесте тек по окончању истог.

Одмах по објављивању вести о повлачењу Назарбајева почели су да се јављају „душебрижници”. Неки као да су тек тада схватили којим енергетским благом располаже Казахстан. У САД су већ почеле приче о томе како не би требало дозволити да исто падне у руке Русији или Кини. Наглашава се и чињеница да преко Казахстана иде важан коридор којим се америчка војска у Авганистану снабдева неопходном опремом. Евентуално блокирање тог пута могло би веома лоше да се одрази на положај и дејства САД у овом делу света.

Назарбајев не напушта сасвим политички живот у својој земљи. Задржаће функцију председавајућег Савета безбедности, која је доживотна. „Бићу с вама и служити вам до свог последњег дана”, поручио је.

У знак поштовања према бившем председнику, одлучено је да се престоница Казахстана преименује у – Нурсултан.