уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:50

Гондола читав век у плановима, ускоро на стубовима

Жичара од једне до друге савске обале није имала упориште у урбанистичким прописима до прошле године, када је Скупштина града усвојила план детаљне регулације за трасу од Калемегдана до Ушћа
Аутор: Дејан Алексић – Далиборка Мучибабићнедеља, 24.03.2019. у 21:11
Илустрација из двадесетих година прошлог века... (Фото Историјски архив Београда) / ...и идејно решење из 2018. године

Из централног дела града, преко Саве до Земуна – то је била њена првобитна траса. Друга је предвиђала спајање Калемегдана преко Великог ратног острва са Земуном. Овако се о првом београдском „ваздушном трамвају” размишљало пре скоро једног века, двадесетих година, када је расписан и Међународни конкурс за урбанистичко уређење Београда. Тада се увелико говорило и о првом градском метроу. И потоње генерације градских отаца неуморно су у својим главама исцртавале разне трасе београдске гондоле, али ниједном од њих, као ни метроом, Београђани се још нису провозали.

Једина гондола чије се градилиште припрема је најактуелнија – од Калемегдана до Ушћа – жичара која је изазвала буру у јавности и пре него што су ископани њени темељи. Главна критика и питање опонената је то зашто су од свих делова града надлежни решили да жичару која би ове или почетком 2020. требало да се надвије над Савом усаде у споменик културе од изузетног значаја.

Лична карта
• 1 километар дугачка   (300 метара над водом)• 2,5 до 3,6 евра планирани   распон цене карата• 5 – 6 метара у секунди• 25 кабина• 3.000 путника на сат у првој фази• 6.000 путника на сат максимални   планирани капацитет• 15 милиона евра   – цена без ПДВ-а

Заговорници се позивају на то да је ова гондола ушла у више градских урбанистичких докумената. То није успела ни она из двадесетих година прошлог века, коју као главни аргумент користе данашњи градски оци, као ни већина замишљаних после ње. Гондола на данашњем месту све до 2016. године није имала упориште у ранијим планским документима престонице. У Генералном плану из 2003. тај вид превоза се помиње, али без тачне локације.

Историчар и хроничар Београда др Видоје Голубовић потврђује да београдски оци јесу двадесетих 20. века размишљали о гондоли, да се она гради концесијом. Потврда о томе, додаје, може се наћи у тадашњим општинским новинама Београда. Али, све је стало на причи о концесији.

– У конкурсним решењима за урбанистички план из 1922. било је идеја о томе да се гондолом повеже град са Авалом, Звездаром, Топчидерским брдом, па се чак помињала и веза Калемегдана и реке успињачом. Али, све те идеје нису биле уткане у тај план, чији је аутор био Ђорђе Коваљевски, нити у урбанистичке планове који су уследили после тога – истиче Злата Вуксановић Мацура, ауторка књиге „Сан о граду” која се бави међународним конкурсом расписаним 1921. године.

Сан о крстарењу „ваздушним трамвајем” преко обронака и обала Београда није спласнуо. Али, многе идеје у деценијама после Другог светског рата биле су само модификација замисли из међуратног периода.

Дугогодишњи директор Бео зоо врта Вук Бојовић својевремено је помињао да би управо тврђаву и природни резерват Велико ратно острво требало повезати гондолом јер је заговарао да се део Зоолошког врта пресели на острво.

И у доба СРЈ разматрало се оживљавање идеје о београдској гондоли.

– У моје време било је речи о изградњи гондоле која би повезала Калемегдан и Нови Београд, али није било новца за њену реализацију. То је стара идеја урбаниста, чини ми се чак из времена Бранка Пешића, и када сам постао градоначелник захтевао сам да се сви његови пројекти иновирају – указује Небојша Човић, градоначелник Београда од 1993. до 1997.

Од подножја тврђаве нису се удаљили ни градски оци после 2000. Тако је Радмила Хрустановић, у време док је била заменик градоначелника, најављивала да ће Београд добити путничку жичару од Пристаништа до Косанчићевог венца.

Даље од Калемегдана, али ближе урбанистичким плановима, била је гондола од Кошутњака преко Аде Циганлије до Новог Београда.

– Радио сам на тој жичари 20 година. За њу су начињени генерални пројекат и претходна студија оправданости. Затим је урађен план детаљне регулације и главни пројекат. Могло је да почне са копањем за део од Новог Београда до Аде Циганлије. Ово сада је ординарна глупост – наводи саобраћајни стручњак Мирко Радованац, који је од 1975. до 1986. радио у Урбанистичком заводу Београда.

Нико од стручњака, ипак, није могао да каже када је у Генерални урбанистички план ушла гондола од Кошутњака до Новог Београда.

Стигла и на изборну листу
На минулим градским изборима градска жичара стигла је и на изборну листу. Њу је промовисала Група грађана „За Београд – Беогондола”. Представили су визију гондоле не као туристичку атракцију, него као регуларно средство јавног превоза укључено у систем „Бус плуса”. Мрежом те гондоле повезали би се Миријево, Вишњичка бања, Калуђерица, Кумодраж, Јајинци, Петлово брдо, Железник… Идеја о овако премреженом Београду ипак није добила довољну подршку грађана.

Баш на прописе из планских докумената насукала се гондола од Калемегдана до Ушћа јер критичари њене изградње тврде да она у важећем ГУП-у није предвиђена на том простору. Актуелна урбанистичка акта, међутим, другачије тумачи Игор Марић из Института за урбанизам и архитектуру Србије, руководилац израде плана детаљне регулације (ПДР) гондоле Калемегдан – Ушће који је усвојен у јуну 2018. Марић каже да ова жичара има упориште у Генералном плану Београда из 2016. године, али да је План генералне регулације забрањује у том делу Београда.

– Неусаглашеност та два плана није питање које онемогућава израду плана детаљне регулације за гондолу. ГУП је план вишег реда и Закон о планирању и изградњи омогућава да се у случајевима неусаглашености планова примењује план вишег реда, у овом примеру ГУП јер је он основ за израду планова нижег ранга – генералне и детаљне регулације. План детаљне регулације нисам радио само по наруџбини него по савести јер је гондола позиционирана на одговарајућем месту и неће заклонити силуету тврђаве, нити ће девастирати Калемегдан. За тај план применили смо услове Републичког завода за заштиту споменика културе, имамо сагласност јавних комуналних кућа и испоштовали смо законску процедуру као и за било који други план – објашњава Марић.

Овакво читање важних градских докумената спорно је иницијативи „Не давимо Београд”. Она је ове недеље поднела Уставном суду иницијативу за оцену уставности и законитости плана детаљне регулације којим је Скупштина града омогућила изградњу гондоле Калемегдан – Ушће.

– ПДР за гондолу израђен је супротно одредбама Закона о планирању и изградњи. Његовим усвајањем Скупштина је злоупотребила овлашћења и узурпирала овлашћења државних органа надлежних за оцењивање усклађености планских докумената, чиме је прекршен и Устав. Изградња гондоле на правцу Калемегдан – Ушће забрањена је како одредбама Плана генералне регулације, тако и одредбама ГУП-а – изричити су у овој иницијативи, у којој додају да је у тексту ПДР-а за гондолу изнето погрешно тумачење да ГУП и ПГР нису међусобно усклађени, као и погрешно тумачење закона.

– Противзаконитим одабиром између два обавезујућа плана одлучено је да ће се поштовати искључиво одредбе ГУП-а које су волшебно протумачене као оне које иду у корист намерама за изградњу гондоле – додају у иницијативи. 

Цена и сеча стабала узнемириле јавност

(Фо­то А. Ву­ко­вић)

Када је прошле јесени потписан споразум о изградњи гондоле, представници републичке и градске власти истакли су да због њене градње постоји могућност да се делимично помери Скејт парк на Ушћу. Али, више него због померања оазе скејтера, јавност се побунила када је обзнањено да ће жичара коштати 15 милиона евра – новац ће бити обезбеђен из градске и републичке касе. Београђани су се сетили лошег јавног превоза, улица са рупама, смећа на сваком кораку...

Када су се недавно захуктали припремни радови за гондолу, а пре свега сеча стабала на тврђави и Ушћу, опозициони политичари и део Београђана отишли су и корак даље. Почели су протести и дежурства на тврђави да би се спречила градња жичаре. Није их одобровољила ни накнадна садња нових стабала јер, како истичу, гондола са станицом на тврђави је скаламерија која ће уништити споменик културе од изузетног значаја који је, удружен са другим фортификацијама, већ неколико година кандидат за Унескову листу светске културне баштине.

Упоредо са тим, група стручњака и удружења покренула је петицију против градње гондоле на сајту „Петиције 24”.


Коментари19
0eda6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Branislav
Зар је могуће да нико не истакне да ли је реална цена од 15 милиона евра, без ПДВ, за 1км гондоле?! Зашто не направимо поређење са врло сличном гондолом која се гради на Златибору и биће дугачка неколико километара а већ је у поодмаклој фази? Ево за парк на Ушћу је потрошено 7 милиона евра а ја не видим ништа посебно - неколико неудобних клупа, без дрвета поред које би правило хлад и неколико стаза. Увек ми је чудно како не могу да се сете да клупу ставе поред дрвета, ко ће да седи лети на 40С на сунцу. Безвезе. Све у свему -ништа нарочито а поред реке жбуње и ђубре. Дај једном направите нешто стварно добро, функционално и трајно па нека кошта ко светог Петра кајгана. Ево травната острва преко пута палате Србија тек су сад завршили после 3 месеца неког копања, а и даље остало неравно, са комадима сувишног старог бетона, с тим што је додата импровизација са саксијама. Питам се како ли ће покосити траву око десетине црева за заливање која излазе из земље. А можда није ни битно
Petar
Mene je oduvek interesovalo kako neciji komentar moze da ima milion karaktera? Da li je to neka vip grupacija i kako se postaje clan kluba? Mozda neko od nas ostalih iznenadi sebe i svet kao novi Dostojevski? Ili Dzojs?
Препоручујем 2
Бања
Коме је до стручних студија нек се малко информише о истој коју је израдио чувени дански архитекта Јан Гејл или Гел како ко воли, по наруџбини, пајсте сад плот твист - садашње градске власти у којој се на врло читком и сувислом графикону види и чита упоредна анализа за и против гондоле, а све у корист пешачког моста на истој локацији односно траси, плус још читав низ осталих аргумената везаних за остале планове као што је мастодонтски Ферис-точак, и то све у пдф формату на сајту града Београда или неке друге релевантне институције да не грешим. Град се оглушио малтене од половине предлога, а овог реномираног урбанисту су до сада ангажовали бројни светски градови од Амана до самог Копенхагена наравно.
Бања
@бабарога... јесте ли Ви радили такоће анализу и за Београд на Води и Фонтану на Славији...Богме звучи тако... прво иде констатација да је решење прелепо (критеријум "можда се не разумем у архитектуру али знам шта ми се свиђа"), па студија оправданости (методологија по принципу "јел тако, тако је, ко другачије каже ћелава му кева") и на крају поентирање дрским дискредитовањем противника методом "ако хоћеш дрвеће ти иди на село из којег си побегао". Свака част, изгледа да имамо данашњег победника аргументоване дискусије. Објавите коментар, молим, макар због ћирилице.
babaroga
Sjajno i diskretno rjesenje, koje ce definitivno povecati posjetu i Kalemegdanu i Uscu, dalje rasteretice gradski prevoz izmedju ove dvije lokacije, kanalisace turisticke rute na relaciji Kalemegdan - N. Bgd - Zemun. I donijece prihod gradu. Sa hiljadu putnika na sat, osam sati dnevno, po dva i po eura, isplatice se za tri godine (oko 15% popunjenost). A ovi sto oplakuju drvece po uscu, molim vas odite do sela svojih predaka da obidjete drvece koje je obraslo njive sto su vam djedovi nekad orali. I povadite ono trnje sto je pritisluo livade i stare sljivike.
Ivan Stefanovic
Gondola je zamisljena samo do centar Usca, gde dolaze ljudi da rucaju kod McDonaldsa ili KFC za 500 dinara, pa je malo verovatno da bi placali jos toliko za prevoz i time duplirali cenu rucka. Mozda bi ove dve firmje ttrebalo da to finansiraju jer je to njima jedino u interesu. Inace cemu bi sluzila gondola ljudima da se prevezu preko reke sem da turisti slikaju Kalish, ako mogu da ga vide od gondole, pa...
dušan
Ako bude deo gradskog prevoza onda će oni koji imaju mesečne kartice koristiti iste za prevoz do restorana a posle do Kališa da 'potroše' kalorije .
Препоручујем 3

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Препоручујемо

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља