субота, 20.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:49

IN MEMORIAM: Слободан Жуњић

(1949‒2019)
Аутор: Илија Марићпонедељак, 25.03.2019. у 09:52
(Фото: Породична архива)

У седамдесетој години упокојио се Слободан Жуњић, истакнути српски философ херменеутичко-дијалектичке оријентације. Са даром за сликање, двоумио се у избору позива: одлучио се за Филозофски факултет, где је упоредо студирао философију и класичне науке, што је наговестило његову раскошну ширину образовања и изнимну философску културу. Дипломирао је философију расправом Елејска теорија бића (1972), награђеном Октобарском наградом за најбољи дипломски рад на Београдском универзитету. Ту је 1980. магистрирао („Хајдегер и пре-сократовци”, 2015) и 1986. докторирао („Аристотел и хенологија”, 1988) радовима који су код нас поставили стандарде истраживања не само античке философије. Био је на студијским боравцима у Немачкој (Фрајбург, 1976; Тибинген, 1982/83) и САД (Филаделфија, 1997/98).

Двадесет година је на Филозофском факултету у Београду радио на предмету Античка филозофија (1977–1997), који је хонорарно предавао и на Филозофском факултету у Новом Саду. Први је (1990) у универзитетску наставу увео предмете Византијска философија и Херменеутичка философија. Студенти су имали привилегију да слушају ерудиту без премца, који је у својим анализама критички и суверено повезивао најрелевантнија места изворне и секундарне литературе. Неоспоран философски дар, владање класичним и савременим језицима и неуморан рад омогућавали су му овакве захвате који су демонстрирали сву захтевност философирања. У периоду 1997–2012. предавао је философију у САД, најпре на Пенсилванијском, а потом на Род Ајленд универзитету.

Своје схватање философије профилисао је у кључним књигама „Модерност и филозофија” (2009) и „Филозофија и постмодерност” (2013). Философију је разумевао као критичку свест свог времена и градитељку смисла. Своје време посматрао је са позиције просветитељског хуманизма, уважавајући постигнућа модерне и верујући у њен еманципаторски пројекат. Ова левичарска перспектива обележила је читав његов списатељски опус – близу 200 јединица, објављиваних на српском, немачком, енглеском и француском, међу којима је 20 књига – као што је утемељила и његов ангажман и оштре полемике у вези аналитичке, праксис, постмодерне и византијске философије („Службе Мнемосини”, 2007). Са таквим схватањима уређивао је и нову серију философског часописа „Theoria” који је обележио нашу философску сцену током осамдесетих, као и „Гледишта”, универзитетски часопис за друштвену критику и теорију.

Посебно важан сегмент његовог рада је истраживање националне философије. Њену величину мерио је степеном успеха да „критички и појмовно преради искуство властите средине и властитог народа”. Српску философију видео је у првом реду као рецептивну. Најзначајнија његова открића на овом пољу тичу се наше средњовековне философије и философије XVIII века, која врхуне у капиталној синтези „Историја српске филозофије” (2009, 22014), овенчаној 2015. наградом „Ступље”, додељеном на Сајму књига у Бањалуци. АНУРС је 2018. у истом граду поводом ове књиге организовао Округли сто и објавио зборник „Српска филозофија или филозофија код Срба”. Монументална четворотомна студија „Прирок и суштаство. Историја појмовне логике код Срба” (2013) донела му је награду „Никола Милошевић”, Награду града Београда и Награду Сајма књига у Новом Саду. Целовитија оцена његовог рада у философији и важности за српску мисао моћи ће меродавније да се да тек након будућих истраживања не само објављених списа него и обимне заоставштине.


Коментари8
9e4e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Рашковић
Мени је већ после првог предавања било јасно да пред собом имамо човека толико умног да вероватно таквог неће бити могуће срести још једном у животу. Данас, 30 год. касније и даље мислим исто.
Ири
Његова предавања Јована Дамаскина, увела су нас у Аристотела, чију Тхета књигу Метафизике смо радили пасус и по оба семестра! Не верујем да данас постоји такав ерудита и полихистор
Zoran Tošić
Bila mi je čast što sam bio Njegov student. Počivaj u miru dragi profesore Žunjiću.
ogresenje
Divan covek,posvecen studentima i filozofiji. Nedovoljno postovan za zivota. Trebalo je da udje u SANU.
Moma
Srpsko filozofsko drustvo, gde ste?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља