субота, 20.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:49

Загонетно утврђење у кањону Градца

У Галерији Народног музеја Ваљево отворена изложба „Јеринин град Бранговић, град пре трга”
Аутор: С. Ћирићпонедељак, 25.03.2019. у 18:00
Детаљ са изложбе у Ваљеву (Фото С. Ћирић)

Ваљево Овај локалитет у великој мери попуњава „белине”, празнине у нашој историографији које се тичу прелаза из позне антике у рани Средњи век. То је време када нема писаних података или су врло оскудни и археологија је једина која може попунити те празнине.

Тим речима је др Дејан Радичевић, доцент на Одељењу за средњовековну археологију Филозофског факултета у Београду, оценио научни значај налазишта Јеринин град у селу Бранговић код Ваљева. Он је у среду у Галерији Народног музеја у Ваљеву пред бројном публиком отворио изложбу „Јеринин град Бранговић, град пре трга” коју су организовали Народни музеј Ваљево и Завод за заштиту споменика културе Ваљево.

Јеринин град у Бранговићу, седам километра југозападно од Ваљева, загонетно утврђење у кањону реке Градац, како га је окарактерисао археолог Радивоје Арсић, један од аутора изложбе, представља један од најзначајнијих раносредњовековних археолошких локалитета на тлу северозападне Србије. Подигнуто је на падинама неприступачног брда Браниг изнад реке, утврђење је полигоналног облика површине око три хектара. Истраживања ваљевског Завода, у сарадњи са Народним музејом, Истраживачком станицом Петница и другим институцијама почела су 2003. године.

Истраживања су показала да је ту у 6. веку постојало насеље урбаног типа са 150 до 200 кућа у којима је живело више од 700 људи, што је импозантна бројка, имајући у виду да је готово хиљаду година касније Ваљево, у време турског освајања, имало нешто мање од 600 становника. Према речима археолога Радивоја Арсића који је са кустосима археолозима Народног музеја у Ваљеву Ђорђем Ђенићем и Елизабетом Чебашек аутор изложбе, у Јеринином граду који је био локални центар тог дела Србије живели су цивили, војна посада, занатлије, црквени клер...

– Постоји и добар налаз из периода сеобе народа који је вероватно јединствен на територији Србије. Откривени су објекти из тог времена, посуде које нису још потпуно растумачене... За српску археологију је постојање тог слоја живота врло битно – истакао је Арсић. Треће важно откриће до којег се дошло дугогодишњим истраживањем је да је у Јеринином граду од 6. века постојало црквено седиште на које се вероватно настављају сва црквена седишта новијег датума, додао је он.

Истраживања локалитета Јеринин град и изложба у Народном музеју у Ваљеву важни су и због чињенице да је у њима присутна интердисциплинарност, нагласио је др Дејан Радичевић.

– Укључени су не само резултати ископавања и обраде покретних налаза, већ и резултати истраживања у области физичке антропологије, археозоологије и природних наука, све до анимација, реконструкција, модела откривених објеката – рекао је он. Оценио је да овај локалитет представља прави бисер у кањону Градца, у пределу изузетних природних одлика који би требало адекватно презентовати и искористити за будуће генерације, уз наставак истраживања. Утолико пре што је до сада истражено укупно око хиљаду квадратних метара, што је свега око три одсто укупне површине утврђења.

Експонати

Према речима Елизабете Чебашек, једног од аутора изложбе, на управо отвореној поставци у Народном музеју приказани су различити типови керамике од периода Гвозденог доба, преко античке епохе до ране Византије, амфора за коју је утврђено да је увезена из северне Африке, пољопривредне алатке, фибула, метални налази... Сачуван је и траг видре која је ту живела. На фотографијама су представљени бројни објекти у оквиру утврђења, ту су и информациони панели са подацима шта су људи тог времена јели... Пронађени су и епископска столица која говори о верском центру из 6. века као и антрополошки остаци – гробница у којој су сахрањене четири особе дошле са подручја Скандинавије, Русије, Србије или Немачке.


Коментари3
03309
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radomir Istoricar i Geograf
"Srednji vek", koji srednji vek i o kome se ovde govori. Dali Srbija ima vremensku epohu srednjega veka? Sigurno toga nema , jer u to doba nije postojala drzava Srbija. Neko se uporno bacaka sa istorijom drzave koja je nastala tek pri kraju 19 veka. To mora da su neke crkvene neznalice istorije, koji nikako nece da se odreknu svog neznanja. Oni nisu zaduzeni da izmisljaju nasu istoriju. To moraju da prepuste istoricarima, koji su za to kvalifikovani.
Зорица Аврамовић
Наша Србија је непроцењиво благо, драгоцена ризница, високо на светском пиједесталу, а којом би требало сви да се поносимо, и да је свету понудимо као оазу за изучавање пребогате археологије, историјске прошлости, али и туризма. И да то благо чувамо, као очи у глави. Нажалост, многи су спремни да је потцене, понизе, омаловаже њену лепоту, њену душу, а све зарад новца, сматрајући га највећом вредношћу, које једно друштво и појединац могу и треба да поседују. Можда неко некада и схвати колико греши... Наша лепотица, наша дика, наша Србија...
Robert
Čestitke kolegama arheolozima u Srbiji iz Slovenije, na ovoj značajnoj izložbi. Nikad čuo za ovo nalazište, mada sam zanat počeo učiti još za vreme Juge. Ima Gugl da radi sutra...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља