субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:26
ВИНФРИД ВОЛФ, немачки политичар и историчар за „Политику”

Србија као дежурни кривац Европе

Бомбардовање СРЈ је сведочанство поновљене историје, залагања Немачке за нови рат и разбијање Југославије и Србије, за покоравање док се не погрбе пред аспирацијама ЕУ у којој Берлин води главну реч
Аутор: Милош Казимировићпонедељак, 25.03.2019. у 11:36
(Фото И. Милутиновић)

Минулих дана, у Београду и Новом Саду боравио је немачки политичар и историчар Винфрид Волф – први, и тада једини, немачки посланик који је дигао глас против бомбардовања СР Југославије 1999. године. У јеку агресије покренуо је лист против рата. По свршетку је објавио књигу и указао на економске аспекте који су, како тврди, били скривени под плаштом бриге за Косово.

Прошле године објавио је књигу „Тешитељ” којом је оспорио тезе Кристофера Кларка о српској кривици за Велики рат која је објављена у Немачкој, потом и у Србији у издању издавачке куће „Прометеј”.

Три описана иступа Винфрида Волфа спаја теза да је Србија у минулих стотину година неправедно оптуживана као кривац за ратове и кризе на Балкану, и шире у Европи.

Све је почело првих дана пролећа 1999. године, Немачка је преломила с послератном војном доктрином да оружје користи само у одбрану сопствених граница. Учествовала је у бомбардовању СР Југославије. Промени оријентације кумовали су посланици Бундестага – безмало сви, осим посланика Левице Винфрида Волфа, тада члана парламентарног одбора за одбрамбена питања. Трећег дана бомбардовања покренуо је „Zeitung gegen den Krieg” („Новине против рата”), у тиражу 250.000 примерака. Од трећег издања, лист је колпортиран у 300.000 примерака по издању.

Насловна страна књиге „Тешитељ” ;     „Новине против рата” (слика десно)

Лист против рата финансиран је средствима из буџета Бундестага, који је одобрио учешће у рату за Косово (немачка дефиниција бомбардовања СР Југославије). У расправи „о проблематичној публикацији” реч су водили тадашњи министри одбране Рудолф Шарпинг (СПД) и спољних послова Јошка Фишер (Зелени), а странка Левице указала је да је Волф ванпартијски одборник и да није обавезан да се консултује са странком. После расправе укинута је финансијска подршка те институције. Волф је ипак наставио да издаје лист, уз подршку „илегале”. (Тридесетак посланика Бундестага суфинансирало је лист, под условом да се њихова имена не помињу.)

Тако сте постали немачки Дон Кихот у бици с ветрењачама рата?

На неки начин сам био међу усамљеним занесењацима, али кампања је ипак дала је резултате: премда је око деведесет одсто посланика одобравало рат, анализе јавног мњења су показале да су око шездесет одсто Немаца били против рата. Парадокс је да су грађанска левица (СПД) и Зелени, тада на власти, стали на страну центра и деснице. Да је било обрнуто, протест би био израженији. То је рекао и бивши канцелар Хелмут Кол, истичући да би у супротном леви демонстранти образовали протестни шпалир, од Северног мора до југа Немачке.

Почетком априла излази 44. број „Новина против рата”, поводом двадесетогодишњице бомбардовања. Сврха није пуко подсећања на немилу прошлост, већ да је неопходно указати немачкој јавности да се историја понавља.

Бомбардовање СРЈ је сведочанство поновљене историје, залагања Немачке за нови рат и разбијање Југославије и Србије, за покоравање док се не погрбе пред аспирацијама ЕУ у којој Берлин води главну реч. Немачка то не чини самоиницијативно. Јошка Фишер, Герхард Шредер и Оскар Лафонтен били су октобра 1998. на консултацијама у САД, неколико месеци пре бомбардовања СР Југославије. Од тог састанка рат против СРЈ је систематски припреман, а „Случај Рачак” који је до данас остао нерасветљен, био је само повод и изговор за рат.

У бројним интервјуима и предавањима истакли сте да је Србија по трећи пут жртвована (немачким) плановима европске елите?

Берлин се залаже да се границе ЕУ заокруже, милом или силом. У контексту је јасно да је немачко учешће у бомбардовању СРЈ послужило као практична провера нове војне доктрине и процеса такозваног прилагођавања захтевима светске политике. Напоменимо да је бивши министар одбране Фолкер Рије још 1992. године изјавио да је његов основни задатак да, корак по корак, припреми Немачку за нове ратове. Ти ратови, рекао је Рије, неће зависити само од спремности војске, већ и од спремности јавности да их подржи: „Четрдесет година инсистирања на пацифизму не могу тек тако да се избришу.”

Могло би се додати да су притисци на Србију у новом миленијуму засновани на дипломатско-економској игри „штапа и шаргарепе”?

Србија се широм Европе представља као узрок европских недаћа у последњих стотину година. Све с циљем да се рехабилитују велике силе за грехе из прошлости. Требало би указати и на књигу „Месечари” Кристофера Кларка у којој је Србија проглашена виновником Великог рата. Покушао је, чак, да на примеру бомбардовања СРЈ докаже да српска ратоборност још угрожава европски мир. Кларкова књига, бестселер широм света, а посебно у Немачкој с 250.000 продатих примерака, бахати је покушај ревизије историје. У очима Немаца игра улогу да је Кларк Аустралијанац, да предаје на Универзитету Кембриџ, па се његово оспоравање немачке кривице за Први светски рат сматра изузетно објективним. Кларк, ипак, није једини представник савезничке стране који је покушао да рехабилитује Немачку. Британски ратни премијер Дејвид Лојд Џорџ, потписник Версајског уговора који у тачки 231 дефинише кривицу Немачке за Велики рат, залагао се од 1933. за ревизију историје. Његова је теза: „Све нације су се 1914. суновратиле у ђавољи котао рата!”

Уочи обележавања 100-годишњице Великог рата, немачка кривица је поново релативисана. Можда зато што једна од идеја стварања ЕУ потиче из немачког пера. У меморандуму канцелара Теобалда Бетман-Холвега, из септембра 1914, о ратним циљевима Немачке, истакнута је неопходност стварања „Уједињене средње Европе Немачког рајха”. Требало је поразити неколико европских држава и принуди да приступе европској творевини под командом Берлина. Мање државе би касније, милом или силом, биле приморане да моле за пријем. (...) Као што видите, историја се понавља – на другачији начин, али с истим циљем.


Коментари23
38a96
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
@ Slavko, у Немачкој где одавно живим овако изгледа састав становништва: Римокатолици 28%, Протестанти, 26 %, Православни 2 %, остали хришћани 1 %, муслимани 5 %, разне вере 1 %, безверници 37 %.
Slobodan Ratković
Slavko@ Pitanje Vam je suvišno jer ga,ili već imaju,ili će ga imati vrlo brzo.S osloncem na ruske baze u Srbiji teško da bi se bilo ko usudio da na Srbiju ispali bilo kakvu raketu s nuklearnom bojevom glavom jer bi ga to i suviše skupo koštalo.I onako svjetski mir visi na klimavom klinu,pa radi čega nebi i Srbija bila usveopštem trendu povezanog s nuklearnim oružjem.Naravno da sam protivnik bilo kakvih ratnih sukoba,a ponajmanje na teritoriji Srbije,ali djavo ne miruje i treba biti spreman na odbranu od bilo kog "prijatelja"sa zapada.S.R.
Дејан.Р.Тошић
Поштовани господине Волф, у праву сте.СР Југославија је изабрана плански за основ ревизионизма у Европи.Постојала је општа сагласност воља и у С.Б.У.Н када је одмах након месец дана од оснивања Југославије,у Априлу 1992 године уведен Ембарго на постојање Југославије која није примљена ни у У.Н.УНЕСКО,ИНТЕРПОЛ,и све то уз сагласност свих чланица С.Б. осим Кине и Зимбабвеа који су били уздржани приликом гласања.Руска федсерација је такође имала свој интерес приликом уједињења Немачке и Разједињења СФРЈ.Бомбардовањем Југославије 1999.створени су услови за заборав и потпун ревизионизам историских чињеница везаних за Српски народ а ради геостратешког политичког положаја будуће Е.У.и чланица НАТО у којој се налазе све државе и победнице и губитнице из два велика рата.Кривица је и у Српској политичкој елити која је вођење државе вршила са 1/4 Српског народа,не узимајући ставове опозиције приликом доношења одлука о целокупном Српском народу.Важнији им је био став и план Русије од 1944 до 1999.
Петар Петровић
Потпуно се слажем са вама Slobodane Ratkovicu. Руска база у Нишу као и америчка на Косову.( Шта чека влада и председник државе?) Набавка ракета С-400 за одбрану Србије је неопходна. НВО - пету колону, издајнике означити јавно пред лице родољуба и третирати као у свакој правној држави.
slavko
A šta ako neko vas proglasi izdajnikom?
Препоручујем 4
Milovan Rafailovic
Kad neko ovde spominje katolicanstvo, i samo katolicanstvo, pogledajmo na stanje u Nemckoj i njenoj okolini pre i za vreme Drugog svetskog rata. Polovina Nemaca su bili katolici a druga protestanti, tj luterani. Na opasacu svakog nemackog vojnika stajalo je Gott Mit Uns (Bog Sa Nama). Pa ipak tim hriscanima nije smetalo da grade koncentracione logore sirom Evrope. Nadam seda ce ovaj moj komentar biti objavljen, jer ovo je nepobitna cinjenica. I danas Nemci placaju penzije bivsim esesovcima koji su jos u zivotu iz okolnih zemalja.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља