понедељак, 18.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 30.03.2019. у 18:00 Милош Ковић
ПОГЛЕДИ

Свођење рачуна

Притисак на Србију да призна сецесију „Косова” потврђује да агресија започета 1999. и данас траје

Навршило се двадесет година од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију. То је добра прилика да се осврнемо око себе и покушамо да сведемо рачуне.

У западној литератури и медијима постоји сагласност у процени да је „Косовски рат”, како се тамо назива, изазвао важне промене у историји света. Био је, тврди се, први у низу потоњег низа „хуманитарних интервенција”, или „ратова за вредности”. Нису малобројни они који признају да се земље НАТО-а, вођене варљивим утиском успеха из 1999, од тада налазе у константном ратном стању, обележеном ратовима и кризама у односима са целим низом држава, медијском ратнохушкачком пропагандом, свеобухватним мерама надгледања сопствених грађана и њиховим масовним погибијама у терористичким нападима. Најопаснија је чињеница да су НАТО војске стигле, као по некој страшној, историјској неумитности, путевима својих претходника из 1812. и 1941, на границе Русије. Док прете Русији, у исто време, оне изазивају чак и Кину. Заслепљени идеологијама „политичке коректности”, оглувели од сопствене пропаганде, ослоњени на непоуздане савезнике, западни „доносиоци одлука” више не владају ситуацијом.

Изјаве руских јавних личности и потези званичника сведоче да је година агресије НАТО-а на СРЈ, када је и Владимир Путин дошао на власт, означила почетак преокрета и у руској спољној политици. У Москви су једноставно схватили да су они следећи. Кршење свих обећања о неширењу НАТО-а на исток то ће само додатно да потврди. Бомбардовањем кинеске амбасаде у Београду 1999. и данашњим притисцима у Јужном кинеском мору, истоветну поруку примили су и Кинези. Упркос напрезањима земаља НАТО-а да у Албанији и Босни и Херцеговини покажу како су наклоњене муслиманима, они их, после разарања Авганистана, Ирака, Либије и Сирије, виде као своје судбинске непријатеље.

Губљење илузија и сазревање свести о претњи подстакло је мобилисање свих војних, пропагандних и економских снага Русије и Кине. Земље НАТО-а и данас су у значајној предности, али она се више ни на који начин не може упоредити са стањем из 1999. године. Ближе проучавање откриће структурне проблеме који потресају и Русију и Кину. Али, и водеће земље НАТО-а налазе се у стању непрекидних сукоба и политичких превирања. Изгледа да су гласачи Доналда Трампа, брегзита и суверенистичких странака у ЕУ коначно схватили одакле долазе невоље. Администрација и моћ још су, међутим, у рукама старих елита. Оне неће да се предају и да прихвате промене у стварним односима снага.

(Срђан Печеничић)

Свет се, у ових двадесет година, суштински променио. Какав је одговор Србије на нове ветрове који дувају са Истока и Запада?

Наша једра остају скупљена и нас носе непредвидиве морске струје. Српске политичке, медијске и пословне елите укочене су у прошлости, заробљене у последњој деценији 20. века и, нарочито, у 1999. години. Залеђене страхом, оне ослушкују претње које нам ратоборни хуманисти са Запада и данас шаљу. Најновија, у виду драконске казне за Радована Караџића, стигла је из „Међународног резидуалног механизма”, оруђа НАТО-а задуженог за јавно преваспитавање и кажњавање Срба.

Притисак на Србију да призна сецесију „Косова” потврђује да агресија започета 1999. и данас траје. Док чељусти НАТО-а све брже остају без најоштријих зуба, у Београду имамо власт која је спремна да изврши и овај налог, упркос Уставу и Резолуцији 1244 СБ УН, подршци Русије и Кине, упркос упозорењима да ће то водити ка распарчавању Србије и гашењу Српске, упркос отпору Цркве, опозиције, јавности и, судећи по анкетама, убедљиве већине грађана.

Чим Приштина укине ограничења за српску робу, Београд ће се стрмоглавити у даље преговоре. Пљачка косовских рудних богатстава и стварање „Војске Косова” – скоро да се и не помињу. Са или без „корекције граница” Србије са „Косовом”, ти преговори ће се завршити „правно обавезујућим споразумом о свеобухватној нормализацији односа” или, у преводу, разарањем Србије и, на њеним рушевинама, стварањем велике Албаније.

Погубни Бриселски споразум и дефетистичке изјаве представника српских власти о националним ресурсима и о Косову, додатно су охрабрили албанске шовинисте и њихове НАТО заштитнике. Њихове амбиције подстакнуте су и неспремношћу српских власти да, одлучнијим ослонцем на Русију и Кину, обнове материјалне, војне и дипломатске ресурсе земље. Спречавање, у медијима са националном фреквенцијом, слободне дебате о кључним темама, укључујући и ону најважнију, косовску, урушавање демократије, али и опасност од распарчавања државе, изазвали су очекивани гнев грађана.

У условима судбоносних промена у светским односима снага, када се од нас захтева само да умемо да чекамо, данашње српске власти довеле су, непромишљеношћу и нестрпљењем, и себе и земљу у крајње незавидан положај. Уместо ирационалних страхова и идеолошких измаглица, потребни су нам самосвест, стрпљење и – трезвеност.

Ванредни професор на Одељењу за историју Филозофског факултета

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари26
8a2f0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Радо Мир
@Драгослав Мићић... кажете: ''Šta ako čekamo nedočekano?'' Е па, ни силне генерације наших предака, током векова, нису се оптерећивале таквим питањем, нити биле под наметнутом, вештачком пресијом: ''да проблем не остављамо деци'', па немојте ни Ви. Оставили су нам, хвала им што нису поклекли, а буде ли потребно, оставићемо и ми неким срећнијим и способнијим генерацијама. Колебањем и узмицањем дајете повода и ''ветар у леђа'' шиптарским окупаторима најважнијег и најсветијег дела Србије да поверују како су ''близу краја'' и да су они ти који ''не треба да одустану''. Ништа поразније не делује на њих, тренутно непријатеље наше, него јединствен и одлучан став целе нације да одбрани своје и да попуштања нема!
natalija
Tukle se JERTVE (Rusija, Sad) preko SVEKRVE (Sirija i tsl) to hoćeš da kažeš. Za sve je kriva SAD. Malo morgen. Radi se o VREDNOSNOM SISTEMU. Šta nudi Rusija tim zemljama? Vrednosni sistem Azije (narod je sirotinja raja, robovi... o svemu odlučuje neki SULTAN). Zapad šta nudi? Građansko društvo. Šta misliš zašto sve izbeglice sveta emigriraju na taj Zapad, a ne u Rusiju, Kinu, Indiju? Niko nije toliko glup niko ne želi da bude obespravljeni rob gde je svaki dan i na svakom mestu kolateralna šteta nekog SULTANA (njegovog hira). Ps. Srbija već 30 g (zapravo 75) ima problem da napuni godišnji budzet, fali svake godine oko 10 milijardi evra. 5 daje dijaspora sa Zapada, a 5 daju Zapadni fondovi (krediti, donacije,...). Šta miliš da li bi Rusija i Kina poklanjali Srbiji svake godine 10 milijardi evra? Odgovr zna svaka seljanka s pijace ali ne znaju naši vanredni profesori. Da nije tagično bilo bi komično.
Фомалхаут
Како наивно схватање вредносног система и "благослова" Запада. У ком си разреду основне?
JorgeLB
Nije mi baš legla ideja vodilja ovog komentara da se bira između principijelnih i imperijalističkih politika. Srbija može nuditi koliko želi odgovora, no notorne činjenice su da se od Srbije odmaklo sve što je moglo. Kao drugo, status quo u kojem se besoknačno reinterepretiraju izjave i potezi kosovskih političara, troši dragocjeno vrijeme i entuzijazam Srbije. Srbija nikako da okrene list.
Јова
Прво су нападали Тектонски (немачки) оклопници у 13 веку па Монголи и Татари у 14 в па шведски краљ Карл XII 1700 - 1709 г (док није пострадао на Полтави 1709),- па 1812 Наполеон, па Хитлер 1941. Ево сад НАТО армада опкољава около наоколо.
Фомалхаут
Нису "тектонски" већ "тевтонски" витезови....
Slobodan Markovic
"Навршило се двадесет година од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију. То је добра прилика да се осврнемо око себе и покушамо да сведемо рачуне." Bolje se osvrni i na neku godinu pre.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља