среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:16

На Војној академији није све баш као у серији

Желимо младе који воле војску, али мотивисане и тиме што ће добити одлично образовање које ће им омогућити даље академско и каријерно усавршавање, каже генерал-мајор Бојан Зрнић
Аутор: Милан Галовићпонедељак, 25.03.2019. у 16:42
Кадети на ватреној линији у „виртуелној” стрељани (Фотографије Анђелко Васиљевић)

Тројица младића и једна девојка, кадети Војне академије, прилазе ватреној линији и узимају пиштоље „глок” у руке. Следећег тренутка, на платну испред њих одиграва се талачка ситуација. Кадети пуцају, онеспособљавају отмичаре, „отета” жена није повређена.

Призор као у филму, али у стварности, дешава се на Војној академији у Београду. Модерно оружје и још савременија стрељана, заправо симулатор, јер се не испаљују меци, већ се погоци бележе ласером и савременим софтвером, део су новог имиџа ове образовне институције, која ће ускоро примити нову генерацију будућих официра.

При крају конкурсног рока за упис разговарамо са начелником Војне академије генерал-мајором Бојаном Зрнићем, доктором војнотехничких наука. Слике свих његових претходника још од 1850. године, на зиду испред канцеларије начелника, говоре о значају ове институције за Србију. Такође, грбови страних академија у сали за колегијум говоре о међународном угледу наше Војне академије.


                                           Генерал-мајор Бојан Зрнић

„Интересовање је веће него претходних година и то видимо кроз конкретне податке. Наиме, заинтересовани се пријављују регионалним центрима Министарства одбране, међу грађанима познатијим по популарнoм називу војни одсеци, тако да већ сада могу рећи да ћемо моћи да обавимо квалитетну селекцију кандидата. Наравно, на основу искуства, а и код нас је у друштву генерално правило да се све ради у последњи час, претпостављам да ће бити још доста кандидата”, каже генерал Зрнић.

Наглашава да није поборник мотивисања младих да се пријаве на војно школовање јер је бесплатно, што је одувек и било.

„Желимо младе који воле војску, али мотивисане и тиме што ће у Војној академији добити одлично образовање које ће им омогућити даље академско и каријерно усавршавање”, објашњава генерал Зрнић.

Конкурс је отворен до 31. марта, а већ средином априла обавиће се пријемни испити – тест из математике и физичке способности, као и здравствена и психолошка селекција. У Војној академији истичу да критеријуми нису превише строги, како се понекад прави погрешна слика о томе, и позивају младе који су заинтересовани да не одустају због таквих предрасуда.


У „виртуелној” стрељани могуће је увежбавање и гађања аутоматском пушком

„Највећу важност при селекцији има резултат из математике, јер су анализе претходних генерација показале да постоји значајна корелација између успеха на пријемном тесту из математике и извесности завршетка школовања. Наравно, није баш у сто одсто случајева тако, али у високом проценту јесте”, објашњава генерал Зрнић.

По завршетку школовања, у њиховој дипломи ће писати да су постали дипломирани менаџери у одбрани или дипломирани инжењери, јер су ова звања препознатљива на тржишту рада. Официри постају тек указом председника Србије.

Ове године биће уписана 183 кадета, а овај назив је у употреби уместо некадашњих питомаца или студената, да би били препознатљиви међу академцима. Младићи и девојке су равноправни приликом конкурисања. Једина разлика је у тесту физичке спремности, на којем, између осталог, младићи морају да ураде минимално пет згибова на вратилу, а девојке бар осам склекова.

Поменути подаци о интересовању младих за официрски позив говоре да је међу њима све више девојака.


Грбови грбови страних академија у сали за колегијум Војне академије

„Услови студирања и боравка у Војној академији су знатно побољшани. На прве две године кадетима предавања држе многи професори са Београдског универзитета, између осталог и зато да би се наши кадети осећали равноправним делом шире академске заједнице, а касније је у наставном плану веће учешће стручних војних предмета које предају наши професори”, каже генерал Зрнић.

Живот и студирање на Војној академији нису „строги” као некад, али нису баш ни онакви каквим их приказује популарна серија „Војна академија”. Кадети који постижу одличан успех могу без ограничења да излазе из круга ове институције, наравно, након обавеза које имају.

Осим тога ресторан је недавно реновиран, и исхрана је знатно побољшана. Постоји и нека врста „џепарца”, који се креће од 12.000 до 17.000 динара месечно, при чему се води рачуна да кадети са бољим резултатима добијају нешто већу суму.

Данас током студија на Војној академији постоји и интензивна међународна сарадња, па тако кадети управо учествују на редовним логистичким вежбама са колегама уз Мађарске, Аустрије и Чешке. Међу кадетима који већ похађају основне студије су и они из БиХ, не само из Републике Српске. На вишим студијским програмима су и полазници из Алжира и Нигерије.


Коментари8
61bbf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Упоб поб, а бопу боп
Зар није онеспособљавање отмичара и ослобађање талаца посао одређених уско специјализованих полицијских формација? Будући официри војске, требало би, ваљда да уче војне вештине, стратегију, тактиту, командовање војском... Осим тога, у чему је поента да свршени студенти Војне академије стичу звање дипломираног менаџера у одбрани? Зар се стечено знање и вештине командовања војском, од потпоручника који командује водом, преко пуковника који командује пуком, до генерала који командује дивизијом, бригадом - назива менаџментом у одбрани? Изгледа да постоје две ТВ серије, једна која се емитује на РТС, као и друга која је, нажалост, реалност институција ове државе.
милан
"Младићи и девојке су равноправни приликом конкурисања. Једина разлика је у тесту физичке спремности, на којем, између осталог, младићи морају да ураде минимално пет згибова на вратилу, а девојке бар осам склекова." Ви зезате.
Nenad
Godinama se upise manje studenata nego sto ima mesta na Akademiji. Posle baronsete okolo o pojacanom interesovanju i slicno. Kako objasnjavate to slabo interesovanje Srba za vojnu profesiju? Sta se tu desilo?
Plata
A sto ne platite te profesore sa BU? Godinu dana nista I'm niste uplatiti. Sramota.
pitanja
A kad se zaglavi "softver" na pravom pistolju, hoce li da ga "resetuju" ili da rasklope? Kako se otklanja zastoj ako apovka ima bag u "softveru"? Trza li taj simulator, kako je uradjena simulacija pada zrna po trajektoriji, i da li je uradjena?
Боривоје Банковић
@ prolaznik: Неко с ким сам некада давно радио ишао је по кући сваког дана по неколико часова носећи у рукама две старе пегле. Ни пегле немају трзај, поравнање нишана са метом такође није реално, али се човек навикава на тежину оружја и не ризикује да га комшије прогласе за манијака као кад би ишао с пиштољима кроз стан. За југословенску пушку М1924 је постојао "Малокалибарски стрељачки уређај Лазара Јовановића" калибра 5,6 намењен за наставу гађања. Радило се о уметнутој цеви са адаптером за затварач стандардне војничке пушке. И ту трзај практично није постојао, балистичка својства су била битно другачија у односу на метак 7,92 али је систем имао своју сврху и намену уз знатно мањи трошак битно јефтиније муниције. Исто тако и ово има своју сврху и намену коју ви можете да схватите а и не морате. Узгред, права линија и парабола путање метка се сусрећу у једној тачци. То је принцип нишањења, било да је нишан механички, оптички или ласерски.
Препоручујем 28
prolaznik
@Borivoje Bankovic Simulator je igrica, nije pravo oruzje, igracka-pistolj nema trzaj, laserski zrak je apsolutno prava linija, a stvarna putanja zrna je jedna rastegnuta spirala zbog zlebova cevi, poravnavanje nisana sa metom nakon "opaljenja" nije ni priblizno realno, i taj simulator je gubljenje vremena.
Препоручујем 10
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља