субота, 20.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:49

Тријумфалан повратак Русије на Блиски исток

Владимир Путин се представио као компетентан, неидеолошки партнер спреман да дели интересе са регионалним играчима и тако одреди односе за наредне деценије
Аутор: Бошко Јакшићпонедељак, 25.03.2019. у 21:00
Председници Ирана, Русије и Турске прошлог месеца у Сочију (Фото: EPA-EFE/SERGEI CHIRIKOV)

Русија је три деценије немоћно посматрала развој догађаја на Блиском истоку без могућности да на њих одлучније утиче, али Москва је у кратком распону показала да није толико важно колико моћи имате, већ како је користите.

Владимир Путин је војном интервенцијом новембра 2015. одредио ток рата у Сирији и преузео контролу над мировним процесом, сачувао редак канал комуникације с Ираном и Израелом, поседује посреднички капацитет за кризе у Јемену и Либији, успоставио је сарадњу с традиционалним америчким савезницима као што су Египат и Саудијска Арабија, а турски председник га је прихватио као неочекивано блиског партнера.

Неоптерећен идеолошким баластом непопуларног совјетског комунизма, Путин је закључио да је Блиски исток подручје на коме ће  најефикаснијe промовисати Русију као силу која жели да се за све пита. Показало се да поседује стратегију дугорочног останка у региону. Акцију је одрадио зналачки – могуће уз ослонац на историју.

Савезници у Другом светском рату Немачку су почели да начињу ударом на њен „меки трбух на Медитерану” – операције у Тунису и Либији отвориле су пут инвазији Италије и дугог путовања до Берлина. Логика московске стратегије је јачање утицаја на рачун америчког и истовремено снажење притиска на Европу преко њеног „меког трбуха” – југа и југоистока ЕУ.

Шта је толике блискоисточне лидере приближило Москви? Заокрет је почео у време Барака Обаме који је – трагајући за нуклеарним споразумом с Ираном и донекле балансираним приступом палестинско-израелском конфликту – односе с Израелом и Саудијском Арабијом спустио на деценијски низак ниво. Рат у Сирији покварио је односе са Турском, а нетрпељивост према војном удару у Каиру покварило је сарадњу са Египтом.

Савезници који су се ослањали на САД нервозно су почели да сумњају у способност Америке да их заштити. Русија се понудила као алтернатива. Делови Блиског истока окренули су се Москви – што је производ једног од највећих промашаја америчке спољне политике.

Русија не може да замени САД на Блиском истоку, поручивао је бивши амерички секретар за одбрану Џим Матис, али Путин нема освајачке амбиције нити намеру да истисне САД из региона. Њему је довољно да важне блискоисточне савезнике удаљи од Вашингтона у мери у којој ће их приближити Русији.

Путин се представља као компетентан, неидеолошки партнер спреман да дели интересе са регионалним играчима и тако одреди односе за наредне деценије.

Када се Кремљ одлучио на прву демонстрацију оружане моћи далеко од граница Русије током четврт века, Путин је био вођен идејом да спасе свог дугогодишњег савезника, председника Башара ел Асада чији је режим био пред колапсом, али се истовремено надао да би заједничка борба против екстремиста Исламске државе могла да побољша руске односе са Западом озбиљно нарушене кризом у Украјини. У првом је успео, у другом није, али Путин је после интервенције у Сирији представио себе као одлучног и ефикасног лидера који испоручује оно што је одредио као циљ: не само Асадов останак на власти већ је сиријском председнику омогућио да га и они који су све чинили да га сруше прихвате као незаобилазног у политичким преговорима о будућности. Све то значи да је Русија обезбедила дугорочно војно присуство у Сирији и сачувала поморску базу у Тартусу, снажно упориште на источном Медитерану.

Шеф Кремља се у улози неког ко решава Сирију без амбиције да се превише уплиће у друге конфликте региона наметнуо Блиском истоку као кредибилан политичар коме се верује више него Трампу. Русија је попунила вакуум остављен Обамином политиком извлачења и Трамповим штетним потезима, попут оне да повуче америчке снаге из Сирије која је само појачала Путинову статуру.

Русија је успела да створи утисак да је моћнија, способнија и кредибилнија од Американаца који су деценијама губили капитал којим су располагали.

Међу председницима, премијерима, краљевима и принчевима који су прошле године походили Москву било је најближих америчких савезника од којих би се пре очекивало да време посвете одласку у Вашингтон.

Москва исказује добродошлицу сваком ко је спреман да седне за блискоисточни сто. Посебна блискост успостављена је на релацији Москва–Анкара, па је турски председник Реџеп Тајип Ердоган данас кључни партнер у исцртавању будућих политичких аранжмана у Сирији.

Путин је посетом Каиру успоставио давно запостављену сарадњу са Египтом, а сасвим је усамљени лидер који истовремено контактира с врховима власти у Ирану и његовим заклетим непријатељима у Израелу и Саудијској Арабији.

Израелски премијер Бенијамин Нетанијаху је 2018. четири пута посетио Москву и са Путином имао 11 телефонских разговора, а само три са Трампом. Саудијски краљ Салман био је први монарх конзервативне краљевине који је октобра 2017. посетио Москву, а шефа Кремља ове године чекају у Ријаду. Шеф руске дипломатије имао је почетком месеца туру по четири земље Залива.

Русија је вешто искористила неспремност САД да буде објективан брокер израелско-палестинског мира. Успела је да се нађе на оној страни арапског света, већинског, који испољава велике сумње у Трампов „посао века”, план за решење израелско-палестинског конфликта који би Бела кућа требало да обелодани после априлских избора у Израелу.

У прагматској визури Москве наравно да није све политика која је само инструмент који између осталог омогућава ширење тржишта у Сирији тестираног руског оружја по региону који је био амерички монопол. Турска на запрепашћење НАТО партнера купује руски ракетни систем одбране С-400, за који је заинтересована и Саудијска Арабија.

Русија је значајан партнер арапских извозника нафте у ОПЕК-у око договора о цени и квотама извоза. Од 2017. руске компаније потписале су уговоре вредне милијарде долара, а само у курдски сектор нафте и гаса уложене су у последње две године четири милијарде долара. Руска компанија Росатом има уговоре са пет држава Блиског истока о градњу нуклеарних реактора.

У Москви ће 17. априла бити одржан велики руско-арапски форум што показује да се руски блискоисточни ангажман истовремено фокусира и на читав низ тема око енергетике, инвестиција, оружја, туризма...

Русија се тријумфално вратила на Блиски исток.


Коментари21
35171
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зорица Аврамовић
@antibot! Симпатична примедба, али, очито да је реч о словној грешци. Уместо 2015. године, ваљда је свима јасно... Иначе, Путин се свим снагама труди да сарађује на миротворној основи са другим државама и њиховим лидерима. Зар то може да буде лоше и за подсмех? Овога пута честитке Бошку Јакшићу, који је и мене, уистину, најпријатније изненадио начином на који је пришао овој осетљивој теми.
Cicka
26.03. 2019 u 9:38 pa u 18:33 Kako je ovo lepa slika , doci do ovoga ne krseci ni obicaje ni prava ni prevarom ni manipulacijama je REMEK DELO DOBRIH LJUDI Rusije , Turske i Irana . Svaka cast svakom od njih .
Vladislav Marjanovic
Sasvim tacna analiza. Svakako, Putin nema osvajacke ambicije, ali ima hegemonijalne i nju majstorski sprovodi u delo. Umesto da, poput SAD grubo prekraja kartu i stvara nekakav "Veliki Srednji Istok" rasparcavanjem postojecih drzava u regionu, Putin brani njihov suverenitet i ne okleva da saradjuje sa njihovim rezimima. Buduci da nije vodja jedne ateisticke, komunisticke zemlje koja tezi da izvozi revoluciju u svetu, vec tradicionalisticki autoritarni suverenista poput bliskoistocnih lidera, saradnja sa njim je za njih dobra mogucnost za oslobadjanje od iskljucive zavisnosti i pritiska SAD. Naravnol, ne radi se tu ni o kakvim osecanjima, vec o cistoj racunici, a u tome je Putin daleko uspesniji od svojih americkih suparnika.
o kuku meni
Miloš Obilić se okreće u grobu.
Mika Mis
Pretpostavljam da bi za nas kao evropsku zemlju moglo da bude zanimljivo da se objektivno informisemo koliko Madjarska, Rumunija Ceska, Bugarska itd prizeljkuju da im se Rusi vrate.I pouceni podugom istorijom da pocnemo da ucimo kako da sto uspesnije eskiviramo iJedne I druge a u zadnje vreme I trece.
Felipe
Zemlje koje ste nabrojili su dosta manje patile od Rusije koja je i sama bila žrtva boljševičke utopije. Pozivanje na takve argumente se malo razlikuje od šibicarenja.
Препоручујем 19

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља