среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 25.03.2019. у 20:30 Тома Тодоровић

Две непреболне деценије породице Мухарема Ибраја из Ђаковице

Просрпски оријентисаној фамилији је само седам дана по бегу с Косова, уз помоћ наше војске и полиције, 19. јуна 1999. године поубијано све што је могло да хода. Био је и сведок одбране на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу
Му­ха­ре­м Ибра­ј (Фотодокументација „Политике”)

Ниш – Много је трагичних а мало познатих и неиспричаних прича из периода пре, током и после НАТО бомбардовања СР Југославије и Србије 1999. године. Једна од оних која до сада из много разлога није могла цела да се исприча, свакако је сторија о судбини породице Мухарема Ибраја. Велика албанска породица Ибрај пре 20 година успела је да побегне из Ђаковице на српску територију и ускоро ће „негде у Србији”, како сам Мухарем каже, обележити две непреболне деценије од страдања и страховитих губитака који су их задесили само из једног разлога – зато што су били просрпски оријентисани, зато што су су били за Србе и Србију. Противили су се прогону српског живља и зато што су, иако су Албанци, били против такозване Ослободилачке војске Косова и њених злодела.

– Био сам један од руководилаца полиције у Ђаковици и живео с родитељима у великој породици, у којој су сви били против терора и терориста, против ширења мржње на Косову и Метохији. Мој отац имао је једанаесторо деце – с мојом покојном мајком Нуријом шесторо и с другом женом Росом, Српкињом, још петоро. Били смо једна од најсложнијих фамилија и једна од на баш много које су биле просрпски оријентисане. Зато смо сметали, били трн у оку сепаратистима и терористима, зато су нас стално прогањали и претили да ће нас побити. После потписивања Кумановског споразума 11. јуна 1999. године за нас није било више живота у Ђаковици. Али, пре него што смо уз помоћ наше српске војске и полиције успели да побегнемо у Србију, наша породица доживела је прави погром. Сви смо, и родитељи наши, и моја браћа и ја и сви чланови наших породица били на листи за ликвидацију. Између 11. и 18. јуна терористи и припадници ОВК убили су шест чланова наше породице. Најпре су једне ноћи убијена тројица моје браће, Исуф, Ибер и Иса, сутрадан два Исуфова сина, а потом, две ноћи касније, и мој син Кујтим. Све смо их тајно сахранили далеко од Ђаковице, у једној шуми, и побегли у Србију.

Прича Мухарем да је његов отац Муса преминуо у Србији 2009. године и да је сахрањен у околини Ниша.

– Поред убијеног Кујтима имам још четири кћерке и два сина, који су били са мном и супругом у Србији до 2014. године где су завршили школовање. С нама су све време биле и снаје убијене браће и њихова деца. Сви су отишли у иностранство и повремено долазе у госте код мене, обиђу ме, поседе по десетак дана и врате се тамо где су безбедни. Ја сам остао овде међу пријатељима Србима и од прошле године сам у пензији.

Био је два пута Мухарем у Хагу, као сведок одбране на суђењу некадашњем заточенику Међународног суда правде и председнику Југославије Слободану Милошевићу:

– Већ први пут када сам се појавио пред трибуналом затражио сам да моје сведочење буде уживо и јавно. Иако ми је у Хагу нуђено да будем заштићени и сведок, под неким њиховим бројем, нисам крио свој идентитет. Нисам се стидео свог имена и презимена, нисам имао потребе ни од кога да се кријем, нити да кажем своја опредељења. Наравно, знао сам какве последице могу да имам, али сам наступио исто онако како сам 1998. и 1999. године чинио док сам био на Космету. Говорио сам о страхотама, злостављању и злочинима, о тортури ОВК не само над српским и ромским, него и свим другим неалбанским живљем и, посебно, над нама који смо били за мирно решење, за суживот Албанаца и Срба. И никада се нећу због тога покајати, јер сам рекао истину и само истину. Ја сам сачувао и свој и образ моје породице, моје погинуле браће и сина, али и свих поштених Албанаца. Мора се знати да нису сви сепаратисти и терористи.

Данас, после две пуне деценије од агресије НАТО-а на Србију и Југославију, Мухарем је у Србији. И сам. На крају разговора испричао нам је још један важан детаљ који је велики доказ да његова фамилија и данас доживљава прогон од шиптарских терориста из истих оних разлога због којих су многи страдали и морали да беже с Космета, јер нису били против Срба и Србије:

– После 2014. године моја братаница Шоке, једна од кћерки мог убијеног брата Исуфа, са четворо малолетне деце отишла је у Ђаковицу, надајући се тамо нешто променило и да ће тамо моћи да настави да живи. Успела је уз помоћ бројних тамошњих пријатеља наше фамилије да пронађе у шуми изнад Ђаковице посмртне остатке наших најближих и убијених у јуну 1999. године – два своја рођена брата и мојих братанаца Јакуба и Мохамеда, моја три брата, односно свог оца Исуфа, и стричева Ибера и Исе и мога сина Кујтима и да их пребаци и сахрани на ђаковичком гробљу. Подигла је и спомен-обележје, али када се сазнало шта је урадила, неко ју је пријавио, кренули су на њу и њену децу. Једва је спасла живу главу и са четворо малолетне деце побегла у Србију... Сада је у Прихватном центру за азиланте у Београду, где покушава да некако реши свој и њихов статус. За њу највише и бринем – испричао нам је Мухарем Ибрај.

Коментари15
f9f05
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vidovdan
Dirnula me je i rastuzila zivotna prica Muharema Ibraja. Duboko postovanje i vecna zahvalnost za postenje, hrabrost i zrtve koje su Muharem Ibraj i jegova porodica podneli u ovoj kosovskoj tragediji planiranoj i izvedenoj od strane NATO sila, USA i albanskih terorista. Saucesce i molitva za sve stradale clanove porodice Ibraj. HVALA! Sramno je da Srbija nije u stanju da se makar malo oduzi ovoj napacenoj porodici time sto ce da resi status Muharemove bratanice i njene dece. Sramota je za Srbiju da se ona i njeno cetvoro dece nalaze u Prihvatnom centru za azilante u Beogradu!
Radomir
Sve je tačno što je čovek rekao znam ga dobro i Albanac je mogao je još puno reći dobar čovek
Miloš
Ma ljudi, ovo je Goranac. Ne bi pravi Albanac ovako pričao.
Vidovdan
Postoje LJUDI. Postoje i neljudi. Vi ste se svojim bednim komentarom nedvosmisleno svrstali u ovu derugu grupu.
Srbin
kakav Goranac, ima puno Albanaca koji su lojalni Srbiji i svakom se treba oduziti kao shto to rade sve velike nacije za avoje ljude.
Srpkinja iz Knina
Poštovani gospodine Ibraj, nemam reči da izrazim koliko saosećam s Vama. Sa zakašnjenjem od 20 godina upućujem Vam najdublje saučešće. Želim od srca da još dugo , u zdravlju, uvek nađete mira i hrabrosti u sebi i izdržite sve što Vas je snašlo. Molite se za duše Vaših najdražih koje su sigurno na lepšem mestu, nevine i svete. I ne razmišljajte o tome što neki pokušavaju da Vas pokolebaju. Nikoga Vi niste izdali. Radili ste po savesti i pravdi, radili ste dobro. Kamo sreće da smo svi takvi. Ne bi bilo ratova, nesreća, tuge. Nije kriv običan svet, kriva je politika i političari, uvek prljavi i beskrupulozni, a jedini cilj im je profit.
sloba car
Strašno je šta je ovaj čovek i njegova mučenička porodica podnela. Naravno tu su Euleks, KFOR, NATO i prevrnuće i nebo i zemlju da nađu ubice (osim ako nisu njihovi saradnici). Najdublje saučešće Muharemu, poštenom čoveku.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља