среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Две непреболне деценије породице Мухарема Ибраја из Ђаковице

Просрпски оријентисаној фамилији је само седам дана по бегу с Косова, уз помоћ наше војске и полиције, 19. јуна 1999. године поубијано све што је могло да хода. Био је и сведок одбране на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу
Аутор: Тома Тодоровићпонедељак, 25.03.2019. у 20:30
Му­ха­ре­м Ибра­ј (Фотодокументација „Политике”)

Ниш – Много је трагичних а мало познатих и неиспричаних прича из периода пре, током и после НАТО бомбардовања СР Југославије и Србије 1999. године. Једна од оних која до сада из много разлога није могла цела да се исприча, свакако је сторија о судбини породице Мухарема Ибраја. Велика албанска породица Ибрај пре 20 година успела је да побегне из Ђаковице на српску територију и ускоро ће „негде у Србији”, како сам Мухарем каже, обележити две непреболне деценије од страдања и страховитих губитака који су их задесили само из једног разлога – зато што су били просрпски оријентисани, зато што су су били за Србе и Србију. Противили су се прогону српског живља и зато што су, иако су Албанци, били против такозване Ослободилачке војске Косова и њених злодела.

– Био сам један од руководилаца полиције у Ђаковици и живео с родитељима у великој породици, у којој су сви били против терора и терориста, против ширења мржње на Косову и Метохији. Мој отац имао је једанаесторо деце – с мојом покојном мајком Нуријом шесторо и с другом женом Росом, Српкињом, још петоро. Били смо једна од најсложнијих фамилија и једна од на баш много које су биле просрпски оријентисане. Зато смо сметали, били трн у оку сепаратистима и терористима, зато су нас стално прогањали и претили да ће нас побити. После потписивања Кумановског споразума 11. јуна 1999. године за нас није било више живота у Ђаковици. Али, пре него што смо уз помоћ наше српске војске и полиције успели да побегнемо у Србију, наша породица доживела је прави погром. Сви смо, и родитељи наши, и моја браћа и ја и сви чланови наших породица били на листи за ликвидацију. Између 11. и 18. јуна терористи и припадници ОВК убили су шест чланова наше породице. Најпре су једне ноћи убијена тројица моје браће, Исуф, Ибер и Иса, сутрадан два Исуфова сина, а потом, две ноћи касније, и мој син Кујтим. Све смо их тајно сахранили далеко од Ђаковице, у једној шуми, и побегли у Србију.

Прича Мухарем да је његов отац Муса преминуо у Србији 2009. године и да је сахрањен у околини Ниша.

– Поред убијеног Кујтима имам још четири кћерке и два сина, који су били са мном и супругом у Србији до 2014. године где су завршили школовање. С нама су све време биле и снаје убијене браће и њихова деца. Сви су отишли у иностранство и повремено долазе у госте код мене, обиђу ме, поседе по десетак дана и врате се тамо где су безбедни. Ја сам остао овде међу пријатељима Србима и од прошле године сам у пензији.

Био је два пута Мухарем у Хагу, као сведок одбране на суђењу некадашњем заточенику Међународног суда правде и председнику Југославије Слободану Милошевићу:

– Већ први пут када сам се појавио пред трибуналом затражио сам да моје сведочење буде уживо и јавно. Иако ми је у Хагу нуђено да будем заштићени и сведок, под неким њиховим бројем, нисам крио свој идентитет. Нисам се стидео свог имена и презимена, нисам имао потребе ни од кога да се кријем, нити да кажем своја опредељења. Наравно, знао сам какве последице могу да имам, али сам наступио исто онако како сам 1998. и 1999. године чинио док сам био на Космету. Говорио сам о страхотама, злостављању и злочинима, о тортури ОВК не само над српским и ромским, него и свим другим неалбанским живљем и, посебно, над нама који смо били за мирно решење, за суживот Албанаца и Срба. И никада се нећу због тога покајати, јер сам рекао истину и само истину. Ја сам сачувао и свој и образ моје породице, моје погинуле браће и сина, али и свих поштених Албанаца. Мора се знати да нису сви сепаратисти и терористи.

Данас, после две пуне деценије од агресије НАТО-а на Србију и Југославију, Мухарем је у Србији. И сам. На крају разговора испричао нам је још један важан детаљ који је велики доказ да његова фамилија и данас доживљава прогон од шиптарских терориста из истих оних разлога због којих су многи страдали и морали да беже с Космета, јер нису били против Срба и Србије:

– После 2014. године моја братаница Шоке, једна од кћерки мог убијеног брата Исуфа, са четворо малолетне деце отишла је у Ђаковицу, надајући се тамо нешто променило и да ће тамо моћи да настави да живи. Успела је уз помоћ бројних тамошњих пријатеља наше фамилије да пронађе у шуми изнад Ђаковице посмртне остатке наших најближих и убијених у јуну 1999. године – два своја рођена брата и мојих братанаца Јакуба и Мохамеда, моја три брата, односно свог оца Исуфа, и стричева Ибера и Исе и мога сина Кујтима и да их пребаци и сахрани на ђаковичком гробљу. Подигла је и спомен-обележје, али када се сазнало шта је урадила, неко ју је пријавио, кренули су на њу и њену децу. Једва је спасла живу главу и са четворо малолетне деце побегла у Србију... Сада је у Прихватном центру за азиланте у Београду, где покушава да некако реши свој и њихов статус. За њу највише и бринем – испричао нам је Мухарем Ибрај.


Коментари15
8c27b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vidovdan
Dirnula me je i rastuzila zivotna prica Muharema Ibraja. Duboko postovanje i vecna zahvalnost za postenje, hrabrost i zrtve koje su Muharem Ibraj i jegova porodica podneli u ovoj kosovskoj tragediji planiranoj i izvedenoj od strane NATO sila, USA i albanskih terorista. Saucesce i molitva za sve stradale clanove porodice Ibraj. HVALA! Sramno je da Srbija nije u stanju da se makar malo oduzi ovoj napacenoj porodici time sto ce da resi status Muharemove bratanice i njene dece. Sramota je za Srbiju da se ona i njeno cetvoro dece nalaze u Prihvatnom centru za azilante u Beogradu!
Radomir
Sve je tačno što je čovek rekao znam ga dobro i Albanac je mogao je još puno reći dobar čovek
Miloš
Ma ljudi, ovo je Goranac. Ne bi pravi Albanac ovako pričao.
Vidovdan
Postoje LJUDI. Postoje i neljudi. Vi ste se svojim bednim komentarom nedvosmisleno svrstali u ovu derugu grupu.
Препоручујем 3
Srbin
kakav Goranac, ima puno Albanaca koji su lojalni Srbiji i svakom se treba oduziti kao shto to rade sve velike nacije za avoje ljude.
Препоручујем 29
Srpkinja iz Knina
Poštovani gospodine Ibraj, nemam reči da izrazim koliko saosećam s Vama. Sa zakašnjenjem od 20 godina upućujem Vam najdublje saučešće. Želim od srca da još dugo , u zdravlju, uvek nađete mira i hrabrosti u sebi i izdržite sve što Vas je snašlo. Molite se za duše Vaših najdražih koje su sigurno na lepšem mestu, nevine i svete. I ne razmišljajte o tome što neki pokušavaju da Vas pokolebaju. Nikoga Vi niste izdali. Radili ste po savesti i pravdi, radili ste dobro. Kamo sreće da smo svi takvi. Ne bi bilo ratova, nesreća, tuge. Nije kriv običan svet, kriva je politika i političari, uvek prljavi i beskrupulozni, a jedini cilj im je profit.
sloba car
Strašno je šta je ovaj čovek i njegova mučenička porodica podnela. Naravno tu su Euleks, KFOR, NATO i prevrnuće i nebo i zemlju da nađu ubice (osim ako nisu njihovi saradnici). Najdublje saučešće Muharemu, poštenom čoveku.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Хроника

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља