Представа „Без игре, нема раја” је, у ствари, лична селекција утицаја из света игре, она је поштовање мог детињства као играча за редефинисање мојих страсти као кореографа. Оскар Вајлд је рекао да је једина дужност коју имамо према историји да је преписујемо. Зато сам почео са преписивањем личне и опште историје у форми играчких вињета без приче и драмског заплета, али са покретним цртежима и текстовима о историјским делима четири кореографска хероја који нас задивљују својом непролазношћу, истиче Пере Фаура, играч и кореограф из Барселоне, који вечерас у 20 часова у Београдском драмском позоришту гостује са делом „Без игре, нема раја”, на 16. Београдском фестивалу игре.
Фауров кореографски колаж, у ком је једини учесник, настаје од степовања из мјузикла „Певање на киши”, диско плеса из филма „Грозница суботње вечери”, па све до савременог покрета трупе „Росас” и балетске минијатуре „Смрт лабуда“.
– Овај колаж је синтеза веће кореографске праксе која се може схватити као став према животу, начин разумевања и тумачења стварности – истиче Пере Фаура. Док нуди претерани осмех Џина Келија, опуштеност Траволте, виртуозну драматичност Плисецкаје и ту лакоћу постизања среће у музичким комедијама. Пере Фаура се образовао на амстердамској Школи за нови развој савремене игре. Освајао је значајне награде, између осталих престижно „Шарлот Колер” признање. У Барселони је успешно продуцирао представе у сарадњи са неколико центара за уметничку игру.
