четвртак, 25.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:41

Суфицит у буџету угрожава стабилност економије

уторак, 26.03.2019. у 09:40
(Драган Стојановић)

Сагласно монетарној теорији, сваки облик суфицита у буџету наноси штету националној економији. Несумњиво је да став овог облика изгледа неприхватљив. Разлог је у чињеници да смо без резерве прихватили недобронамерне тврдње са највиших места да суфицит у буџету представља израз економске ефикасности. Уверили су нас овом парадигмом да се тиме исказујемо као добри домаћини који своје расходе држе под контролом. Међутим, истина је на другој страни. Уколико тежимо одрживом развоју, онда буџет мора да буде у равнотежи, или у благом минусу. Неосновано је да се од привреде и становништва одузима део њихових профита и зарађеног новца и тиме онемогућује њихова инвестиционо развојна политика и повећање благостања. На тај начин, позитиван буџет неће допринети смањењу, него повећању макроекономских неравнотежа.

Неприкосновено је правило монетарне политике да се путем регулисања обима новчане масе и њеног коришћења примарно утиче на остваривање позитивног спољнотрговинског биланса и одржавање инфлације на прихватљивом нивоу. Ако економска политика није утврђена у правцу остваривања тих циљева, онда са гледишта монетарне теорије није неопходно да буџет уопште постоји. У том случају би његова функција била потребна само за социјалне односе. То, другим речима, значи да, ако држава не мора да тежи првенствено повећању извозних прихода, као што је случај код низа земаља које остварују енормне приходе од извоза нафте, онда она може да финансира целокупну унутрашњу потрошњу само емисијом новца до границе остваривања умерене инфлације. У том случају, порези нису неопходни, или би могли бити крајње симболични. Насупрот томе, ако је циљ да се оствари или повећа нето ефекат спољнотрговинског биланса, онда се мора смањити део потрошње путем насилног одузимања новца од привреде и становништва. То је основна економска функција пореза. Смисао таквих најчешћих мера је да се тај део умањене потрошње усмери у развојне извозне пројекте. У том случају се јавља корисна економска функција буџета. У супротном, негативан спољнотрговински биланс води повећању неповољних девизних кредита, презадужености и банкротству.

Зависност ликвидности државе од иностраних кредита значи истовремено губљење сопствене суверености и пут ка дужничкој кризи. У светлу тих чињеница сасвим је евидентно да се суфицитом у буџету угрожава стабилност економије и делује против развоја извозне привреде. Када се истиче да свака земља мора да покрива сопствене расходе, онда то не значи да буџет мора да буде у суфициту, него да је неопходно да се остварују извозни приходи који омогућују покриће свих облика домаће потрошње.

А што се тиче уплата буџетских динарских средстава за отплату главнице и камата по основу јавног дуга, треба имати у виду да се тиме дубоко и изузетно опасно угрожава и подрива економски развој. Када Народна банке Србије прими тај новац, он за њу не представља било какав нови извор капитала, јер она такав капитал може да створи административним поступком. Крајње је бесмислено и штетно одузимати новац од пореских обвезника за такву његову крајњу бескорисност.

Др сц. ек. Срећко Угрин,
специјалиста за банкарство, Београд


Коментари5
822b9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailović
Suficit u srpskom budžetu je najobičnija besmislica, diplomatski rečeno, laž. Država samo za reciklažu otpada duguje 2 milijarde dinara, a penzionerima je opljačkala u poslednjih 5g 4 milijarde evra, u ovom milenijumu i preko 10 milijardi evra. Taj "suficit" služi samo za jalove demagoškopropagandne floskule i obmanjivanje naivnih glasača. Kada dođe jedna ozbiljna vlast i za čitav period u ovom milenijumu uradi detaljne analize budžeta i završnih računa države, biće jako puno neprijatnih iznenađenja a i onih koji će se hraniti o trošku tih koje su pljačkali. I u toj politici zatvorskih kazni mora mnogo da se menja, da smeštaj i hranu plaćaju zatvorenici sami, a ako nemaju pare da ih zarade, da li na zatvorskoj ekonomiji, u radionicama,..mnogo je toga gde mogu da rade i zarađuju za zatvorski hleb i smeštaj. Da ih hrani narod a oni džabolebare je jako pogrešno i nema vaspitnoandragoški efekat. Davati subvencije stranim kolonizatorima je takođe neznanje, amaterizam, naivnost i glupost.
Gustav Floberka
To treba u ustav da se stavi, svaki suficit da se refundira poreskim obveznicima srazmerno njihovim ukupnim uplatama. Pa 5 dinara - 5 dinara. A kad smo već kod ustava: da se stavi i ograničenje da ukupno zahvatanje za državne i paradržavne namete (kakav je PKS namet za prisilnu "članarinu", ili prisilno zdravstveno i penziono "osiguranje" radnika) na maksimum 33% ukupnih prihoda građanina. (A i to je mnogo) Sve preko toga samo uz izričit pristanak građanina u pismenoj formi. To, ako mislimo da ljudi rade i "mladi ostaju u zemlji".
gile
Naravno da sam i ja laik,ali imam utisak da je ovaj tekst lupio dobar samar nasim slavopojcima i njihovim uspesima, "nikad vecim u istoriji". Pa dosta je bilo vise vasih uspesnih prica. Neka se i ovako nesto cuje. Bar za pocetak.
revolution
nisam strucnjak za ekonomiju i bankarstvo na tom nivou.... Mom ocu pokusavam godinama da objasnim isto to...da nekretnine koje se ne koriste stoprocentno ili za stanovanja ili za poslovanje i izdavanje su mrtav kapital....iz toga izuzimam sumu je drvo uvek moze da se posece i unovci brzo.... stednja u bankama po ovim kamatama je takodje zarobljavanje kapitala, a jedino je racionalno drzati neku kolicinu novca u obliku deviza i neku kolicinu zlata....ne vise od onoga sto staje u dzep....i da treba imati i oruzje da se ta imavina koja staje u dzep u slucaju krize moze odbraniti...jer od toga zavisi opstanak porodice... Ne postoji siguran izvor prihoda za pojednica...za drzavu postoji, jer ako gradjani ne daju na jednoj otece oni na drugoj strani....smanjenje rashoda ne treba da dovede do suficita kao ni povecanje prihoda....rashodi treba da budu na pravom mestu i u pravom obimu kao i prihodi....mi trenutno imamo superhik umesto robin hud drzavu...cekamo ricarda lavlje srce..
Jelisaveta
Potrban je veci izvoz, sto znaci da je za ekonomiju najvaznija proizvodnja.Na zalost , kod nas svi beze od proizvodnje jer tu je potrebno veliko znanje , trud i istrajnost.Ali, svi hoce da trguju a i za to bas nemaju neko znanje.Polupismeni, uvoze kojakakvo djubre od robe a sta me dovodi do ludila kada u samousluzi vidim uvozni krompir i beli luk.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља