четвртак, 25.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:41

Обновљива енергија из биомасе

уторак, 26.03.2019. у 09:57
(Фото Фрипик)

Тврдње да изградња мини-хидроелектрана у Србији нема алтернативу, како се наводи у прилогу „Аргументи за и против изградње мини-хидроелектрана”, у „Политици” 7. марта 2019. године, нису убедљиве. Укупна предвиђена снага МХЕ је 150 мегавата, док је укупна снага уговорених ветрогенератора 1.080 мегавата. Оба начина производње енергије су непоуздана, јер зависе од спољног утицаја, односно воде и ветра. Ако изградња МХЕ не укључује регулацију бујичних поплава и развод изворске воде становништву, не треба их ни градити.

Ветар дува 2.300 сати годишње и само тада може да се производи струја ветрогенераторима. Један инсталисани мегават произведе 2.300 мегават-сати, по цени од 92 евра за мегават-сат. За 12 година, колико смо обавезни да купујемо струју, добија се 539.200 евра. За изградњу се улаже 1.300.000 евра за мегават. Пошто су трошкови за рад постројења мали, јер је све аутоматизовано, то се наплати двоструко од уложеног. Слично је и са МХЕ и соларним електранама, за које су постојали планови, али се сада не помињу.

Синхронизација рада ветрогенератора укупне снаге 1.080 мегавата и термоелектрана укупне снаге 4.000 мегавата, чији блокови раде са фиксним параметрима, озбиљан је проблем. Улаз на мрежу снаге 1.080 мегавата кад ветар дуне и смањење производње струје, кад ветар ослаби или престане, треба да прате термоелектране на угаљ, чији је рад врло инертан, а цена струје ниска, 25 евра за мегават-сат?

Производња обновљиве енергије из биомасе најповољнија је за нас. Од биомасе (мискантус, чичока, кукурузна силажа) производи се топлотна и електроенергија по потреби. Улагања за постројење електроснаге један мегават је 2.500.000 евра. За рад постројења од 6.000 сати годишње потребно је 20.000 тона биомасе, по цени од 20 евра за тону. Произвело би се 6.000 мегават-сати електроенергије по цени од 92 евра за мегават-сат, 6.000 мегават-сати топлотне енергије по цени од 50 евра за мегават-сат и 10.000 тона органског ђубрива по цени од 15 евра за тону.

Укупна вредност производње била би 1.002 000 евра. Кад се одбију трошкови за биомасу од 400.000 евра остаје 602.000 евра годишње за враћање кредита и остале трошкове. Након 12 година, постројење би остало нама, продајна цена струје била би мања, али бисмо добили постројење које производи зелену енергију по потреби, и приход за 60 радника.

Оваква постројења могу се градити, за почетак, на неуређеним депонијама пепела термоелектрана, које покривају укупну површину од 1.600 хектара. Половина ових површина може се користити за производњу биомасе, тако што би се постојећи поступак транспорта и депоновања пепела адаптирао на рециркулацију и таложење, што би омогућило депоновање на мањој површини и заливање биљака преливном водом из таложника.

Гајење биљака за производњу биомасе може се проширити на рудничка јаловишта и пољопривредно земљиште, од ње би се производила обновљива енергија и тако се допуњавала производња из угља, уз запошљавање наших радника.

За изградњу пробног постројења најповољнија је ТЕ „Колубара”, где је нешто већ пробано пре 30 година.

Миољуб Станковић,
дипл. маш. инж.

 


Коментари3
f9758
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aca
Ne bih se složio da je proizvodnja energije iz biomase dobra. Biomasa, kukuruza silaža, žetveni ostaci treba da se iskoriste u ishrani velikih preživara. Tu je višestruka dobit. Upošljava se stanovništvo na selu, obezbeđuje se meso za domaće potrebe i izvoz a stajnjak se koristi za proizvodnju biogasa ili peleta. Svaka farma može biti energetski nezavisni sistem, jer se od biogasa može proizvoditi struja ili koristiti kao energent za domaćinstvo i pokretanje motora na unutrašnje sagorevanje(auta, pumpe za navodnjavanje...). Za proizvodnju preleta, pored stajnjak može se dodavati i proizvodi kafilerija(mesno-koštanog brašno), ostaci posle rezidbe... Ako bi se sve to potpomoglo sa solarnim kolektorima i vetrogeneratorima, gde bi nam bio kraj. Sve se to može!
@dusan
Povodom vaseg argumenta protiv vetrogeneratora, dakle, da je vetrenjaca hiljadu puta veca od vodene turbine.. Uzmete dve identicne sper ploce. U jednu ukucate 870 eksera normalne velicine, a u drugu tri ogromna, gigantska eksera. Izvucete eksere i uporedite koja sper ploca je vise ostecena.
Препоручујем 1
dušan
Logičan komentar ! Ako biomasa može da služi za 'više ciljeve' nego za spaljivanje radi proizvodnje struje onda je proizvodnja energije iz biomase šteta a ne korist. Logično je da se onda biomasa koristi za hranu a stajnjak za biogas . Mada se postavlja i ekološko i etičko pitanje dali je hranjenje stoke otpadom iz drvne indudtrije i da ne govorim smećem sa smetlišta dobra stvar. A veliki sam protivnik vetrogeneratora i smatram da je to samo igra Nemaca i EU da zarade na tuđem neznenju jer matematika i fizika su egzaktne nauke i jasno je da vetrenjača za istu snagu treba da bude hiljadu puta veća od vodene turbine jer je za toliko voda gušća od vazduha...
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља