четвртак, 25.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:20

Српска деца и хрватска химна

уторак, 26.03.2019. у 10:19
Споменик Јосифу Руњанину на новосадском гробљу (Фото: Д. Томић)

После објаве градоначелника Вуковара Ивана Пенаве о понашању српске деце при интонирању хрватске химне, свакако је потребно подсетити на неке податке везане за настанак песме „Хрватска домовина”, која је званична химна Републике Хрватске. Можда ће ти подаци нешто да измене у понашању српске деце, а вероватно ће утицати и на ону хрватску младост која под утицајем Томпсона иде ка екстремној десници.

Музику за „Лијепу нашу” је написао Србин Јосиф, не Јосип, Руњанин, који је рођен у Винковцима, 1821. године, где је крштен у Српској православној цркви. Јосифов отац Игњат био је син свештеника Петра, који је чинодејствовао у Кузмину. Хрватска стручна, а поготово нестручна јавност, перманентно покушава да укаже да је Руњанин на стихове „Хрватске домовине” само додао туђу мелодију, којој он није аутор, али нема тај критички став према Дежелићевим песмарицама, где се песма проте Васе Живковића „Радо Србин иде у војнике” појављује са стиховима „Радо Хрват иде у војнике”.

Јосиф Руњанин је преминуо у Новом Саду 1878. године и сахрањен је на тамошњем Успенском гробљу, где се налази и његов споменик, који има „посебну уметничку и архитектонску вредност”. Податак о његовој смрти налази се и у књизи IV Матице умрлих Св. Успенске цркве (1872–1882) у Новом Саду. У рубрици „Вероисповеденије”, написан је податак „восточно”.

Добро би било да се из Хрватске организују екскурзије ради обиласка гробног места Јосифа Руњанина, и том приликом укаже на њега као Србина православне вероисповести, као што је то био и Никола Тесла. Тада би могли у Петроварадину да посете и родну кућу бана Јосипа Јелачића, кога је за бана „устоличио” српски патријарх Јосиф Рајачић.

Можда би српска деца са овим сазнањем без устезања устајала приликом интонирања хрватске химне, а можда би ова сазнања утицала позитивно и на свест хрватске деце.

Уз ове податке везане за музику хрватске химне треба се подсетити и на емотивни однос аутора стихова „Хрватске домовине” Антуна Михановића (1796–1861) према једној Српкињи. Михановић је био први аустријски конзул у Кнежевини Србији (1836–1838) и много се бавио у кући брата кнеза Милоша Обреновића господара Јеврема. Њега је у салон господара Јеврема привлачила Јевремова ћерка Анка, која се бавила књижевношћу и музиком. Анка, рођена 1921. године, била је духовита и мила особа и са својих 16–17 година пробудила је љубавна осећања Антуна Михановића. Но, кнез Милош је прекинуо било какве намере четрдесетогодишњег Михановића и захтевао од Беча да га повуче, па је премештен у Солун. Под утицајем овог „љубавног пораза” Михановић Анки Обреновић посвећује стихове насловљене „Камена дјева”.

Дејан Томић


Коментари13
7f2a3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
Писац чланка је направио велику грешку, навео је да Антун Михановић, конзул у Србији 1836-1838, посећивао кућу Јеврема Обреновића због ћерке Анке , рођене 1921.године. Недопустива грешка.
Nomen Nescio
Оканите се пансловенства и братства и јединства, у гроб нас отерасте с тим!
RoboSrb
Sine, kakvo crno panslovenstvo ti pominješ? Čovek govori o kulturno-istorijskim vezama koje postoje između srpskog i hrvatskog naroda, a kako bi pomenuti pokušali da upoznaju i razumeju jedni druge, ne bismo li u budućnosti izbegli ratove...
Препоручујем 10
pakito
Duboki naklon za ovu sažetu lekciju
Frane
Ma sta je bitno kako se zvao Josif Runjanin u kontekstu neustajanja na himnu RH nekoliko srednjoskolaca iz Vukovara koji su srpske nacionalnosti. To je iskoristio politicki demagog Penava da ili odvuce paznju sa vlastiti neuspjeha ili da prikupi jeftine poene kod svojih biraca. Iz postovanja prema himni se treba ustati, mada to nije obavezno i slobodno je ostati sjediti dok ista svira. Time se pokazuje nepostovanje prema drzavi koju ta himna predstavlja a u kojoj ti mladi momci zive i rade. To je kontekst siri i zna se gdje su mu korjeni. Na koncu, to nikako ne moze donijeti nesto dobro tim ljudima, jer nikad manjina ne moze ostvariti svoje ciljeve ako se suprostavlja vecini. To je zakon sile i logike. Tesko ce djeca obilaziti grob skladatelja hrvatske himne, a nece ni rodnu kucu Bana Jelacica u Petrovaradinu. Bar ne u dogledno vrijeme. Velikoj vecini djece i u HR i u SRB ona druga strana je nesto jako daleko. Tako da djeca pojma nemaju gdje je HR/SRB, sta tamo ima za vidjeti, cuti,itd
Kosta
Runjanin nije bio Srbin već Cincar.
Јова
У већини Википедија пише да је православни Србин из свештеничке породице. Пореклом од Лознице па преко Бијељине у Срем, итд.
Препоручујем 28

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља