среда, 17.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:53
ПОГЛЕДИ

Срби и реалполитика

Да ли ће борба, жртве и страдање имати смисла не зависи од ратног исхода, већ од начина на који се ми односимо према својој историји и према својим жртвама
Аутор: Небојша Катићпонедељак, 01.04.2019. у 18:00

Хуманитарно бомбардовање Србије из 1999. добар је повод да нација размисли о својој историји и усуду који је прати. Чини се да и ових дана најмудрији међу Србима управо то раде, храбро саопштавајући нацији истину – за бомбардовање Србије крив је Слободан Милошевић. Клинтон, или саветници српске владе, Блер и Шредер, на пример, само су хуманисти који су Србији покушавали да помогну. Споразум из Рамбујеа је зато требало потписати без обзира на то шта је у њему писало. За најмудрије међу Србима, реалполитика је математички прецизна – снагу противника упоредиш са својом и онда се предаш.

Да је Србија 1999. добровољно прихватала сопствено распарчавање и да је прихватила да НАТО трупе уђу у Србију, бомбардовања не би било. Нација би, истина, остала без разлога да буде поносна на своје синове који су је бранили од највеће армаде на свету, али би можда била поносна на ћерке, које би овако, а нарочито онако, могле опслуживати НАТО хуманитарце, како се то иначе ради у окупираним земљама.

Проблем српског неразумевања реалполитике сеже дубље у прошлост. Да су Срби прихватили окупацију 1941. и да нису ратовали, Косово и Метохија можда не би били део Србије, па косовско питање не би ни постојало. Да је Србија прихватила ултиматум из 1914, Југославије засигурно не би било, не би било ни грађанских ратова деведесетих, па вероватно не би било ни косовског проблема.

Али зашто стати на 1941. када се кривица за српски усуд налази још дубље у прошлости? Наравно, кључна кривица лежи на Карађорђу. Да није онако пргав наумио да квари глобализацијску идилу на отомански начин, не би било ни Другог српског устанка, а ни балканских ратова. Не би било ни Србије, ни српског национализма, а самим тим не би било ни бомбардовања.

(Миланко Каличанин)

Чини се да је српска историја од доласка на Балкан до данас, само хронологија трагичних грешака које су кулминирале 1999. A и ког ђавола Срби траже на Балкану?

Најмудрији међу Србима луцидно су запазили да је НАТО ионако ушао у Србију, додуше само на Косово и Метохију, и да су отпор, погибељ и страшно разарање били бесмислени и непотребни. Иако се исто реалполитичко промишљање може применити на све ратове које су Срби водили последњих двеста година, само се овај последњи рат упорно покушава прогласити бесмисленим, а његове жртве узалудним. У чему је разлика?

До јуче, Срби су се трудили да сами пишу своју историју. Тумачили су је, романтизовали и митологизовали, радећи у длаку све исто што раде и други народи како би сачували самопоштовање и опстали. У новом миленијуму се ситуација мења, па српски непријатељи, преко мудрих и просвећених Срба, сада диктирају наратив.

У таквом тумачењу историје, пре двадесет година се није догодила брутална агресији на суверену земљу, већ је НАТО, ето, био присиљен да интервенише како би косовске Албанце заштитио од погрома. А свако ко иоле познаје историју зна колико су НАТО силе осетљиве на људско страдање. Из западног угла и из угла просвећених грађана Србије, било какво другачије тумачење прошлости постаје доказ да је национализам у Срба, тај праузрок свих балканских зала, још жив.

Да ли ће овај цинични наратив који се упорно покушава наметнути Србима на крају и победити, зависи само од Срба. У игри је много више од тумачења и памћења догађаја од пре двадесет година.

Рат са НАТО-ом, без обзира на исход, величанствен је тренутак у историји нације, ако она то уме да препозна. Слабо наоружана, окружена са свих страна, апсолутно сама и сатанизована као никада у историји, Србија је 77 дана одолевала највећој армији света.

Србија није бранила само право да постоји као независна држава. Бранила је не само своју част и достојанство, већ је бранила част, достојанство и успомену на милионе предака који нису сматрали да је жртвовање бесмислено и који нису држали до реалполитичких калкулација.

Смисао историје не постоји по себи, смисао историји дајемо ми. Да ли ће борба, жртве и страдање имати смисла не зависи од ратног исхода, већ од начина на који се ми односимо према својој историји и према својим жртвама. Ако се допусти да наручени и плаћени наратив превлада, Србија ће по други пут убити све оне који су страдали бранећи је, и тек тада ће бити заиста поражена.

Баш као што постоје људи, постоје и нације које могу живети без кичме и достојанства, и таквих нација није мало у Европи. Срби, на срећу или нажалост, не спадају, или бар нису спадали у такве народе. Ово није хвала, ово је дијагноза стања.

Пословни консултант

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари51
f000b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milе sremcica
Свака част за чланак. Само се питам ако је ово јуче-данас било "све без везе" чему је онда била потребна јединствена епопеја (у свету) повлачења преко Албаније. Требали смо да пустимо Турке до Беча Берлина, Аустроугарску до Грчке, Турске, Немачку до СССР итд. па да нас Бог види. Али то не би били МИ
Дечак
Оно што се мења у нашој свести је да су “велике победе” које смо до сада без резерве славили, уткане у “много веће поразе”. Кад на пр, помињемо нашу “велику победу” у Великом рату, често заборављамо шта нас је она коштала : у томе рату Србија је изгубила скоро трећину становништва и више од половине мушког становништва. Сразмерно броју становника, Србија по броју погинулих у Првом светском рату заузима “прво место”. У рату против Србије НАТО није изгубио ни једног човека.
Ovdasnja
@ Miladin Nikolic: Ne, gospodine. Znam pouzdano da ni za tri ili četiri hiljade godina ne bih razmišljala kao Vi jer to nije stvar oko koje ću ikada praviti kompromise. Da, mnogo sam mlađa od Vas, ali sam naučila da postoje Ljudi i miševi. Miš uvek nađe dobar razlog da objasni zašto je miš i zbog čega je bezveze biti Čovek. Nemam nameru da Vas vređam, ali to je tako.
Препоручујем 34
Miladin Nikolic
@Ovdasnja Postovana mlada gospodjo ili gospodjice, Mozda cete razmisljati kao i ja za nekih 30-40 godina, kada dodjete u moje godine. Evolucija nas uci da kao bioloska bica uvek, po bioloskim nagonima, stitimo svoje potomstvo i pokusavamo da maksimiziramo sanse za njihovo prezivljavanje i opstanak. To znaci i genetsko produzavanje loze. Drago mi je da mojih Nikolica ima i da ce da ih bude, pa makar i u Kanadi ako ne u Srbiji. Takodje, mislim da su Nikolici, kao i Vasici po majci, za srpstvo dali velike zrtve i skoro bili izbrisani sa lica Zemlje. Ne zelim takvu sudbinu Vama, a pogotovu ne Vasoj deci, braci i sestrama, ili roditeljima; ne zelim je nikome. Ja sam porodican covek cija je uvek i u svakom trenutku prva odgovornost i obaveza bila prvo prema deci i porodici, a onda svemu ostalom. Za Vas, sada kada su moji na sigurnom, cu da navijam iz daljine. Zeli Vam da pobedite, sta god to u Vasoj svesti da predstavlja jer ste izgleda odvazna i drcna mlada dama. Srdacno, cika Miladin
Препоручујем 4
Прикажи још одговора
Zoran
Svaka cast za tekst, naravno da smo ponosni na odbranu od NATO agresora i bombardovanja, odbranom od NATO agresora branili smo i bitke nasih predaka
Pogled sa strane
Bravo Katiću. Medjutim, postoji interes pojedinaca koji svesno rade ono sto većina osudjuje. CIA je zvanično objavila da ju je obaranje vlade Srbije koštalo samo 70 miliona dolara. Neko je te pare ovde uzeo i oni sada brane sebe braneci osvajače i optužujući Srbe i rukovodstvo. Oni bi potpisali kapitulaciju u Rambujeu, dali svima delove teritorije koje traže a kad obave posao zbrisali u inostranstvo. Oni su i za vreme rata davali informacije napadačima a posle njega prodavali drzavne tajne po autoputu. To su bili intelektualci koji su imali uticaja po medijima, državnim ustanovama pa i vojsci. Njihovo držanje nećete promeniti ali bar ih prepoznajemo.
Nebojša Joveljić
Nebojša Joveljić Svaka čast imenjače. Završni pasus u ovom divno napisanom članku zaslužuje da krupnim slovima bude ispisan na zidu učionica u svim školama u Srbiji i Republici Srpskoj, i naravno na ulazu u svim kasarnama u kojima su smješteni srpski vojnici s obe strane Drine. Ne osvrćite se na kritike kukavica, defetista i pripadnika pete kolone. Njih je uvijek bilo i biće. Budite uvjereni da vaše stavove dijele stotine hiljada Srba, ne samo onih koji žive u Srbiji i Republici Srpskoj nego i u raseljenju. Ja vam šaljem tople pozdrave sa dalekog Novog Zelanda, beskrajno zahvalan na vašem razotkrivanju glupih i sramnih teorija o “istorijskim greškama srpskih vladara i političara”. Sram da bude svi onih Srba koji strašno pate što Srbi nisu bili skloni kapitulacijama i kolaboracionizmu sa agresorom kao gotovo sve komšije u njihovom okruženju. Ti su se “Srbi” očigledno rodili u pogrešnom narodu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља