Црвена звезда је затражила од Фудбалског савеза Србије (ФСС) да јој призна да је 1946. била првак државе, јер је тада била прва у првенству Србије. Уосталом, Хрватска је признала Хајдуку да је њен првак за 1946. Да ли је првак Србије (и осталих република) из тог доба исто што и данас?

Централни одбор Фискултурног савеза Југославије, који је тада руководио спортским животом у целој земљи, на седници у Београду од 12. до 14. децембра 1945, донео је одлуку коју је обнародовала „Фискултура”, лист Фискултурног савеза Србије, 23. децембра 1945:

„Комисија за систем такмичења за првенство и календар за 1946. годину израдила је предлоге система државних првенстава у свим спортским гранама, одредила термине првенстава и места одржавања такмичења. Оснива се савезна лига у футбалу у којој ће учествовати десет друштава и то: Партизан, тим дома Југословенске армије, два првопласирана друштва из Србије и Хрватске и прваци осталих федералних јединица и Војводине.”

Да би се попунила савезна лига играла су се првенства република и Војводине, а почело се од најнижег нивоа. Крајем пролећа 1946. из првенства Србије (шест екипа), одиграном по једноструком бод-систему, у савезну лигу су се пласирали Црвена звезда као прва и Железничар из Ниша као други.

Пошто је у међувремену повећана на 12 екипа (а доцније су укључени и Кварнер, сада Ријека, и Понцијана из Трста), трећепласирани из Србије, иначе првак Београда, Металац (касније ОФК Београд) кроз разигравање се изборио за место у њој. Из Србије се као првак Војводине пласирао и Спартак. Дакле, на њеној територији су била два првака.

Првенство Србије је играно и после тога. За сезону 1946–1947. Гласник Фискултурног савеза Србије је 29. августа 1946, под насловом „Футбалско првенство Н. Р. Србије почеће 8 септембра”, објавио:

„У такмичењу за првенство Н. Р. Србије, за добијање претставника у Савезни квалификациони куп, учествују претставници свих округа Србије, Аутономне покрајине Војводине и области Космета и то: првопласирана друштва свих округа, прво и друго пласирано друштво Космета, прво и друго пласирано друштво Новог Сада, прво, друго и треће пласирано друштво из Београда. Ради омогућавања да се такмичење спроведе по дуплом бод систему, као и с обзиром на саобраћајне везе друштва су подељена у три групе.” На крају тог члана пише: „Такмичењем у првој групи руководи Покрајински одбор Фискултурног савеза Војводине, на кога Главни одбор ФИСАС-а преноси сва права и дужности.”

Основана је савезна лига у фудбалу: вест из „Фискултуре”, 23. децембра 1945.

Пошто првенство Србије није имало јединствену лигу „првак Србије добиће се куп такмичењем, које ће се одржати по завршетку овог такмичења. Победник у овом куп такмичењу биће првак Н. Р. Србије за 1946/47 год.” и кроз Савезни квалификациони куп је имао прилику да доспе у првенство Југославије. Да ли и он има право да му се призна титула првака државе?

Србија је имала првака и наредних година. У „Футбалу”, органу ФСЈ, 8. децембра 1949, у тексту „Закључци Трећег састанка Управног одбора Футбалског савеза Југославије”, пише:

„Због великог интересовања и наглог развоја футбала у читавој нашој земљи и због тога што савезни квалификациони куп који је имао задатак да реши проблем преласка од републичких лига ка квалитетним савезним лигама, није дао у потпуности слику о правој вредности момчади које су у њему учествовале, образована је Трећа савезна лига коју сачињавају: 1. Првак НР Србије, 2. Првак НР Хрватске, 3. Првак НР Словеније, 4. Првак НР Босне и Херцеговине, 5. Првак НР Македоније, 6. Првак НР Црне Горе, 7. Девето пласирани Друге савезне лиге, 8. Десето пласирани Друге савезне лиге.”

„Футбал” је потом и званично саопштио: „Трећу савезну лигу сачињавају: 1. Динамо, из Панчева, 2. Динамо, из Скопља, 3. Пролетер, из Зрењанина (НР Србија), 4. Загреб, из Загреба (НР Хрватска), 5. Железничар, из Љубљане (НР Словенија), 6. Работнички, из Скопља (НР Македонија), 7. Вележ, из Мостара (НР Босна и Херцеговина), 8. Сутјеска, из Никшића (НР Црна Гора).”

Дакле, првак Народне Републике Србије је 1949. био Пролетер из Зрењанина. А та титула му је донела тек место у Трећој лиги Југославије?! Загреб је 1949. имао исту титулу (првак Хрватске), као и Хајдук 1946. Питање њиховог изједначавања није постављено.

Трећа лига је поживела само годину дана, али су се првенства република наставила. Ево с каквим циљем. Службени гласник Савеза спортова Југославије дао је 27. фебруара 1953. „Пропозиције Савезне лиге за првенство ФНРЈ у футбалу 1954/55” чији 28 члан наводи:

„На упражњено једанаесто и дванаесто место Савезне лиге за такмичење 1954/55 улазе првопласирани из обе групе квалификационог такмичења између првака народних република. Квалификационо такмичење првака народних република спроводи се у две групе: I група – првак НР Хрватске, првак НР Словеније, првак НР Босне и Херцеговине, II група – првак НР Србије, првак НР Македонија, првак НР Црне Горе”.

И у том случају првенство република, које су чиниле Југославију, није било само себи сврха, него као и 1946 – да се попуни виша лига.