недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:29

Проблеми са украјинским поклоном Новом Саду

Поклон украјинског града Лавова не прихватају сви радо
Аутор: Снежана Ковачевићсреда, 27.03.2019. у 15:12
(Фото А. Васиљевић)

Нови Сад – Биста Тараса Шевченка, истакнутог украјинског песника и сликара с половине 19. века, биће постављена у Новом Саду по одлуци градског парламента, али тај поклон града Лавова нису сви прихватили. Радикали су чак затражили да Нови Сад раскине споразум о сарадњи са Лавовим за кога кажу да је седиште украјинских неонациста.

Због „споменичке политике” која нема везе са Новим Садом, а сеже и у раније године, када је на кеј постављен споменик азербејџанском композитору Узеиру Хаџибејлију, реаговао је и ванпарламентарни градски одбор ДСС-а. Најављују, упутиће предлог министарству спољних послова да ускрати сагласност на дизање бисте Шевченка. Није тајна, како кажу, да неке земље „штанцују” споменике и поклањају их широм света, а неретко и плаћају за њихово постављање.

Иницијатива о бисти Шевченка стигла је пре две године из амбасаде Украјине у Србији, а предлог је сачинио савет за културу који је одлучио о локацији. На основу мишљења урбаниста и заштитара, одлучено је да буде у зеленилу уз Булевар цара Лазара и Алеју Мике Антића.

Тарас Шевченко већ има улицу у насељу Детелинара, док у Лавову, како је то савет за културу указао, постоје улице Српска и Вука Караџића. У одлуци о бисти помиње се да је био борац за слободу словенских народа, али историчар и шеф одборничке групе СРС-а Ђурађ Јакшић каже за наш лист да је то фалсификовање историје.

„Представљен је као борац за слободу свих словенских народа, што није тачно. То је човек који се борио за независност Украјине од мајке Русије. Историјске чињенице тако говоре. Ви знате шта за Русе значи Кијев – оно што је за Србе Призрен, то је за Русе Кијев. У Кијеву је најстарија руска престоница”, наводи. Такође сматра да овај уметник нема споне са Новим Садом.

Он је на скупштинској седници позвао градоначелника да Нови Сад „моментално прекине” сарадњу са Лавовим.

„Немамо заједничке тековине. Нови Сад баштини антифашизам, а Лавов иде у контра смеру, тако кажу чињенице, такве нам вести оданде стижу”, каже Ђурађ Јакшић.

Град Лавов у области Галиције, према речима овог одборника, средише је украјинских неонациста и оданде „мало-мало” стижу вести о томе. Подсећа да је тамо пре неколико година прављен контрамарш Бесмртном маршу и учесници су носили у рукама фотографије својих предака из СС трупа. А 2019. годину Лавов је прогласио за годину Степана Бандере који је отворено подржавао Адолфа Хитлера у Другом светском рату.

Нови Сад и Лавов сарађују од 1999. године, када је потписан Протокол о намерама, а формално од 2005, када је донет Споразум о партнерској сарадњи. У то време потписивања споразума, у градској власти били су радикали, а Маја Гојковић градоначелница Новог Сада.

„Тачно је да је тада била наша власт, али је сарадња почела још 1999. године, и данас имамо другачију ситуацију – на то реагујемо”, каже Јакшић.

Наводно је и одборник Бојан Вулин из Покрета социјалиста гласао против подизања ове бисте, али информацију нисмо могли да проверимо, јер у странци министра Вулина, иначе брата овог одборника, нису реаговали на позив.


Коментари7
41301
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сара Летић
Верујем да ћемо се сви лако сложити о данашњој неонацистичкој политици Украјине! Само се овде (не)мало бркају историјске чињенице! ! Део данашње западне Украјине, Галиција није припадао уопште Русији, него Аустрији (Аустроугарској), Лавов се звао Лемберг! Велики део народа је тамо гркокатоличке (унијатске) вероисповести! То је био резултат аустријске политике, Срби су успели да јој се одупру! Према томе борба за слободу свих словенских народа у Аустроугарској, а не у Русији! Не против Руса или царске власти, него против неравноправности словенских народа у Хабзбуршкој монархији!
Бранко Срб Козаковић
Народ коме радикали тумаче историју, моралишу, и слично, нема будућност. Заправо, народ који има људе попут ових је већ пропао - неповратно. И по ко зна који пут се громогласно подмеће неуки памфлет: „.. То је човек који се борио за независност Украјине од мајке Русије. Историјске чињенице тако говоре. Ви знате шта за Русе значи Кијев – оно што је за Србе Призрен, то је за Русе Кијев. У Кијеву је најстарија руска престоница”. Где је граница овом лудилу?! Ова изјава заслепљујуће светли бесмислом и подлошћу. Највећи непријатељи српства нису НВО, и слични, већ безумници који најгласније србују. Срамота.. срамота.
Зоран Б. Сланкаменац
Украјина је рецидив комунизма и то је опште позната ствар. Оно што се дешава у Србији а посебно у Срему, Банту и Бачкој је још увек јак утицај "Црвене буржоазије"из доба Б. Крунића на жалост потпомогнут српском медијима који их држе у жижи јавности иако су политички минорни. Тако се редовно појављује "господин Унијат", под псеудонимом БСК, из Руског Крстура, наводно бринући за српске ствари без довљно аргумената и са напабирченом историјом из времена Броза. У ствари Украјина је срдњевековни синдром борбе обласних племића после смрти господара, и ништа више!
Препоручујем 9
Миљуш
Радикал ипак није у праву. Најстарија руска престоница је Новгород. А што се тиче Шевченка, он је био Украјнски националиста али не у данашњем смислу речи. Био је противник не Руса, већ Руске царске власти, против које су се на крају и сами Руси побунили. Данашња злоупотреба њега од стране новопечених "Бандеровица" подсећа на Дукљански однос према највећем српском песнику-Његошу.
Miloš Obradović
U centru Moskve imate ulicu pored reke Moskve sa imenom Tarasa Ševčenka. U najstrože centru Lavova u pešačkoj zoni nalazi se ulica Srpska.
Бранко Срб Козаковић
Не знаш ти Видоје да се "не знам" пише одвојено, па не чуди што не знаш и ко је Тарас Шевченко, а то да ниси ништа прочитао о њему нема сумње - само немој своје незнање пројектовати на све Новосађане. Да ишта знаш, знао би и да је Тарас Шевченко био поштовалац Србије и српске књижевности (...), као и Иван Фрнко, на пример. Узгред, немамо ми толико "великана" колико мислиш. А, ако би се питао "народ" налик теби, како кажеш, онда се бојим од тога ко би се све могао наћи у том низу споменика.
Препоручујем 6
Видоје Н.С.
Улицу да али не и споменик. Стварно незнам који ће нам у Новом саду? Имамо ми из наше пербогате историје толико великана да би цео ужи град био непроходан од споменика њима у част. Нама новосађанима ови страни за које нико малтене није ни чуо а камоли нешто прочитао о њима једноставно не требају. О томе треба да одлуче новосађани а не власт у Новом саду, јер она је смењива а народ није.
Препоручујем 13

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља