четвртак, 29.09.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:52

Рехабилитован репортер „Политике“ Григорије Божовић

Аутор: Сл. Кљакићнедеља, 18.05.2008. у 22:00
Григорије Божовић

Одељење за рехабилитацију Окружног суда у Београду донело је недавно решење којим је усвојен захтев за рехабилитацију Григорија Божовића, угледног књижевника, националног радника и репортера „Политике” пре Другог светског рата. Захтев за рехабилитацију поднео је пре неколико месеци Божовићев унук, професор Филозофског факултета у Косовској Митровици, др Маринко Божовић.

Као што смо већ писали на овим страницама, Григорије Божовић је осуђен на смрт крајем 1944. на тајном процесу пред Војним судом Команде града Београда, а одмах после тога стрељан је у ноћи између 1. и 2. јануара 1945. године. Процењујући разлоге и аргументе у прилог рехабилитацији, не само на основу достављене документације, него и на основу исказа сведока, суд је утврдио да је Григорије Божовић био велики хуманиста, личност која је настојала да на просторима сукоба зближи припаднике различитих верских заједница и различите народе, Србе, Муслимане, Албанце па и Бугаре. Искуство живота у мултинационалној средини, на Косову и Метохији, он је преточио у своја књижевна дела, око 180 приповедака и неких 440 путописа, кроз која провејавају велика љубав и хуманост, констатовао је суд.

Григорије Божовић је, наиме, рођен у селу Придворица код Ибарског Колашина, а после школовања у Скопљу, Цариграду и Москви, био је професор у познатој Богословији у Призрену, неко време и председник призренске општине. Био је скупштински посланик, а врло много се ангажовао у националном раду не само на Косову и Метохији него и у Македонији.

Констатујући да је Григорије Божовић био антикомуниста, суд је закључио да је овом угледном књижевнику и новинару суђено из политичких и идеолошких разлога, а да му је неоснована, најтежа, казна изречена зато што је „био велики Србин”. Доносећи решење о рехабилитацији, суд је ценио и околност да у пресуди на смрт Григорију Божовићу није била дата никаква правна поука, нити су изнети довољни и правно ваљани наводи како је уопште утврђено чињенично стање о његовој кривици.

Суд је у поступку рехабилитације дошао до сазнања и да Божовићу уопште није било дато право на одбрану. То се види из пресуде Војног суда Команде града Београда (Су. Бр. 326/44) од 29. децембра 1944. године, којом је Григорије Божовић био осуђен на смрт, на губитак грађанске части и на конфискацију имовине.

Решењем о рехабилитацији, поменута пресуда војног суда постала је ништавна, као и њене правне последице, што значи да је покојни Григорије Божовић рехабилитован и да се сматра неосуђиваним.


Коментари7
e4212
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Михајло Петровић
Жив сам сведок који, објективно говорећи, поносим се што је историја забележила културну личност која за време службовања по Косову и Метохији није заборавила ни један забачен крај где је било Срба. Волео бих да допринесем Григоријевој рехабилитацији јер је то био свестран човек и велики ум Србије.
Михајло Божовић
Било је и време. Слава Богу... Придворица и Косово и Метохија је радосна и поносна на свог потомка!
Милутин Филиповић
Какве то аршине и мерила користи власт и судство у србији, рехабилитујући углавном на територији србије углавном припаднике и симпатизере четничког покрета. Па нису се ваљда на територији Србије (поред Немачког, Бугарског, Мађарког и Италијанског окупатора) само четници борили против Партизана.Колико је мени познато то су поред Мађарких и других квислинга радили и шиптарки Балисти на Косову и Метохији.Ако је Косово и Метохија заиста наша територија треба рехабилитовати и познате балистичке вође и злочинце којима су судили партизански судови, а међу њима и војни суд у Урошевцу који је образован после напада Балиста на ослобођени Урошевац у децембру 1944.године. Тада су многи балисти у Урошевцу стрељани, а пресуде војног суда подписао је тада комесар друге Косовске бригаде Слободан Филиповић"Стрелац"...
george wordz
Samo tri komentara na ovaj tekst, sasvim dovoljno govori o političkom karakteru pojedinaca i društva ,u kojem je boljševizam još uvek prisutan u sve važne kaverne, a još više o veličini Patriota koje se busaju u svoje rodoljuiblje pa kao formiraju nacionalni blok.Zar mora potomak Grigorija Božovića da zatraži rehabilitaciju za čoveka koji je dokazani humanista, književnik i novinar?. Zar to znači da oni okrivljeni i pogubljeni koji nemaju potomke da će možda Sv. Petar da ih rehabilituje?....Kada su 1947.godine Žanki Stokić saopštili da su joj drugovi iz CK sve oprostili, glumica je od sreće umrla. Sanduk do groblja je prevežen je na volovskim kolima, sav u cveću, narod je usput klečao, na Topčiderskom groblju otpevana je pesma „Oj moravo“ , po njenoj želji. A spomenik joj nisu podigli ni država, ni pozorište već verna služavka (kojoj je ostavila skromno nasledstvo) s natpisom: "Svojoj plemenitoj gazdarici Žanki podižem ovaj spomenik blagodarna Magda." Zahtevu za rehabilitaciju Žanke Stokić, podneo je požarevački odbor Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava u oktobru 2006.godine, pridružilo se Narodno pozorište iz Beograda (u Politici , u rubrici tema dana , M.D. [objavljeno: 03/05/2008.] „ Ne znam šta je navelo ljude iz pozorišta da se pridruže, ako to već sami nisu učinili , ili smatraju da je ustanovljenje nagrade „Velika Žana“ za glumačka ostvarenja dovoljna rehabilitacija. U svim bivšim socijalističkim državama, pa i u bivšim republikama ex –yu, ovi procesi su daleko odmakli, zašto u Srbiji nisu?Da to možda ne sprečavaju svetski moćnici, Vatikan ili belosvetske karakondžule? .
Jugoslav Rinas
A kad ce se resavati zahtevi za rehabilitaciju jos zivucih i trpecih. Ili treba da prodje istorijska distanca kako bi uzrocnici politickih progona mogli da se opuste i uzivaju u plodovima svoga rada?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља