понедељак, 16.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:27

Обнавља се звоник Преображенског храма

Трагови пропадања највидљивији на неоренесансном закоровљеном звонику који је са својих 45 метара реперна тачка панораме града
Аутор: О. Јанковићсреда, 27.03.2019. у 17:37
Импресивно здање звоника у Панчеву (Фо­то О. Јан­ко­вић)

Панчево – „Нећемо више да гледамо како наши споменици културе пропадају, а да то никога не занима. Када подигнете споменик, он мора да се одржава”, овим речима је Немања Ротар, градски већник задужен за културу, својевремено најавио санацију Храма преображења Господњег, једног од два панчевачка споменика културе од изузетног значаја. Речено – учињено, почело је обновом куполе и постављањем позлаћеног крста на врх звоника високог преко 45 метара.

„Сљуштен је малтер са читаве фасаде и очекујемо интензивније радове на обнови овог јединственог звоника. Хладно време је нешто успорило радове, али је искоришћено за прављење шаблона по којима ће бити израђени оштећени украси аутентичне орнаментике на фасади. Такође, истражена је керамопластика, узети су и узорци камена којим је фасада покривена да се утврди у каквом је стању и који делови ће евентуално морати да се замене а који ће моћи да се рестаурирају. С обзиром на то да је реч о споменику од изузетног значаја, у потпуности се морају испоштовати аутентични материјали”, каже за „Политику” Јасмина Вујовић, директорка Завода за заштиту споменика културе у Панчеву.

Већ годинама забрињавајући трагови пропадања били су видљиви на читавом објекту богомоље, а највише на импозантном неоренесансном закоровљеном звонику који је са својих преко 45 метара реперна тачка панораме и један од заштитних знакова Панчева. Цркве описане монументалном куполом обично га немају, но београдски архитекта Светозар Ивачковић успео је да направи необичан храм који има куполу са лантерном и звоник повезан са црквом, такође, јединственим решењем – пасарелом.

Преображенска црква у панчевачкој Горњој вароши подигнута је на размеђи векова, од 1873. до 1878, тридесетак година након револуција у Аустрији и тежњи за уједињавањем Срба са обе стране Саве и Дунава. Путописац Евлија Челебија, описујући Панчево 17. века, помиње да су на месту данашње цркве још у 15. веку Срби подигли цркву дашчару. Архитекта Ивачковић, школован у Бечу, градећи овај једнобродни храм, занемарује доминацију барока и класицизма, водеће у црквеном градитељству оног времена, окреће се српској средњовековној архитектури и са другим српским градитељима ствара нови српско-византијски стил. За главне неимарске радове ангажује Фрању Ерлмајера из Београда и Панчевца Михајла Томића.

Панчевачка црква је прва тог типа у Војводини, те је служила као пример за низ касније изграђених православних сакралних објеката. Треба рећи и да ова, једна од најлепших православних светиња у нас, крије под својим сводовима још један драгуљ – иконостас који је од 1905. па у наредних шест година осликао Урош Предић у свом познатом академско-реалистичком стилу, који је пре неколико година, такође, ревитализован.

Протојереј Стојче Цветковски, старешина храма, напомиње да је тешко ухватити се овако позамашног посла након што 60 година није улагано у ову светињу нашег народа и државе, која је решила да озбиљније помогне. Тако су у минулим годинама милиони уложени у обнову купола цркве и звоника, а сада је за његову комплетну ревитализацију Министарство културе определило 10.820 динара. Три милиона додао је град Панчево, ценећи да је реч о великој реткости од значаја не само за град већ и за читаву земљу, о обележју једног времена у ком се градило и улагало, а духовност и уметност поштовала.


Коментари2
4b414
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pera
konacno je po Srbiji pocelo da se ulaze u kulturna dobra posle 20tak godina propadanja Srbija je krenula da se budi
Pancevac
Za Crkvu ima para a za zavrsetak rekonstrukcije bolnice koju obecava svako kako zauzme vlast opet nema para.Pre cemo uci u EU nego sto ce se u Pancevu zavrsiti rekonstrukcija bolnice.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Магазин

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља