недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Прибран у самртном часу на старом Савском мосту

О Миладину Зарићу објављена је и књига „Учитељ брани мост”, у издању косјерићког Удружења потомака ратника
Аутор: Б. Пејовићсреда, 27.03.2019. у 23:00
Спомен-плоча посвећена Миладину у Косјерићу

Стари Савски мост у Београду, како је наш лист објавио, биће премештен и до 2021. године постављен да повезује Нови Београд и Аду Циганлију. План градских урбаниста је да на месту старог Савског буде подигнут нови мост, за шта је услов да се трамвајски саобраћај из Савског амфитеатра пребаци на мост на Ади. Најављено је да би на лето требало да почне уклањање старог Савског моста, који су 1942. саградили нацисти и повезали две савске обале.

А то ратно доба и овај београдски речни прелаз повезује подвиг храброг учитеља Миладина Зарића (1889–1976). На Зарићевој кући у његовом завичају Косјерићу стоји спомен-плоча на којој пише да је тај учитељ и свештеник октобра 1944. спасао стари Савски мост у Београду. Миладин је тада, као грађанин, не као војник, под кишом метака успео да пресече детонаторску жицу и осујети окупатора да сруши овај мост. Тиме је тај речни прелаз, уз мост Лудендорф на Рајни, остао једини велики мост у Европи који Немци у повлачењу нису успели да сруше.

Поносни на свог Миладина Зарића, његови Косјерићани га нису заборавили. Спомен-плочу су му поставили 2014, по њему већ четири деценије зову пчеларско удружење, а 2015. године овде је објављена и књига о Зарићу – „Учитељ брани мост”, у издању косјерићког Удружења потомака ратника. Аутор је Милијан Деспотовић, родом из косјерићког села Субјела.

У књизи пише да је Зарић рођен у оближњој Сечој Реци, да је завршио 1909. Призренску богословију, а посао учитеља прво обављао у Ковиљу и Сечој Реци. Војевао је у балканским, па у Великом рату, за јунаштво био одликован. По ослобођењу, постављен је у Косјерићу за пароха и привременог учитеља, а бавио се и политиком. Због једног посланичког кандидовања, које се није допало министру просвете, Зарић је премештен 1924. у школу у Жаркову код Београда, где се с породицом преселио.

Почетком Другог рата, Миладин се затекао у Косјерићу, где се, наводио је, три пута спасао од стрељања. Потом је отишао у Београд, у време рата радио је као учитељ на Дорћолу. У октобру 1944. спремало се ослобођење главног града, јединице генерала Пека Дапчевића и Црвене армије освајале су део по део и потискивале Немце. Немачки инжењерци су минирали Савски мост у намери да га дигну у ваздух када извуку своје последње јединице. Данима су под мост постављали сандуке експлозива, а стари учитељ Зарић га је сваки дан обилазио и правио план како да га деминира.

Проценио је, пише у књизи, да је време за акцију у зору 20. октобра. Искористио је да приђе испод моста док су се крваве борбе водиле, затекао је у близини „црвеноармејце”, а под трећим стубом спазио је сандуке са експлозивом, као и дим на последњој конзоли лука моста. Знао је да ускоро може планути 2.000 килограма експлозива. Руси су га гледали и чудили се шта тај „дурак Србин” намерава.

„Корачах даље, све до средине моста, и на почетку лука прочитах да је то мост Принца Еугена Савојског. Угледах и четири-пет Немаца код последњег лучког дирека, осетих ватру и зној по телу, али правилно резоновах да ме ваљда неће убити, јер су то могли учинити раније кад сам ступио на мост... Видех и мртве Немце. Прибран у том смртном часу, угледах неки мали ашов и почех ударати по белој танкој жици, детонатору. Пресекао сам белу жицу”, сећао се Миладин Зарић, који је по одбрани моста добио руски велики орден, наш Орден за храброст, као и друга одликовања. О његовом подвигу писала је „Политика” у децембру 1944. године. Зарић је у Београду дочекао пензију. Са супругом Миленијом имао је тројицу синова и две кћери. Умро је 1976. и почива на београдском Новом гробљу.

Аутор књиге „Учитељ брани мост” Деспотовић поводом Зарићевог подвига каже: – Наш је дуг, то очекујем да испунимо, да свако померање моста очува белег тог храброг свештеника, учитеља, витеза и борца, нашег Мишу Зарића.


Коментари7
1d910
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Братимир
1998 i 1999 неки Срби међу нама су бацали локаторе. За једнога који је тада ухапшен знам поуздано да је избегао из Хрватске и да су га Хрвати уценили, па је „морао". Барем се на ту причу вадио. Елем, да ли би Политика могла да нам напише нешто на ту тему? Колико их је било и какве су казне добили, а зашто да не, да им се и имена јавно објаве. За такав злочин казна би требала да буде најтежа. Овај коментар и не морате објављивати, ако се не уклапа у текст.
Предлог ван странака -дуг историји
Мост на новој београдској локацији , ( јер то је тај исти мост )ако се прихвати оваква или слична иницијатива која би кренула у правно прописану процедуру вероватно треба назвати "Мост учитеља Зарића " Назив је вероватно кратак( за памћење) и веома јасан. У противном добиће нек0 мање адекватно име или задржати старо на тој другој локацији . Зарић је био човек из Косјерића и за учешће у балканским ратовима су му се одужили људи из Косјерића. У борбама за ослобођење Београда он је био и Београђанин .На овај начин би се Београд персонализовано захвалио свом суграђанину који је исказао непокор становника главног града кога злонамерници " маргинализују" као место у коме " је било само отпора из филмова и ТВ серија " . Наравно да га је било а Зарићев пример је и један од најлепших -сачуван до данас. Мост је " пензионисан " али захваљујући Зарићу служио је и служиће још .
Dusan T
Ovo je Srbin iz Kosjerica. Kada svako od migranata i izbeglica, kojima je neosnovano dato drzavljanstvo, uradi ovako nesto za zemlju u kojoj zivi, i on moze da se zove Srbinom.
Rado Trifunovic
Zasto onda Teslu zovemo Srbinom? On nikada nesto ovako nije uradio. Po Vama onda nije Srbin. Zasto po takvom ne-Srbinu zovem silne skole, institute, ulice, trgove ili aerodrom?! Pozdrav od Rada Trifunovica, izbjeglice iz Bosne (izgleda da nisam Srbin, po Vasem misljenju, jer ovakvo junastvo nisam ucinio za rata, a mogo sam jer mi je tad bilo 12-16 godina).
Препоручујем 17
Slobodan Lekic
Ovo jedinstveno delo svakako treba obeleziti nekim spomenikom kad se most bude preselio na Adu.
Шумадинац са планине
Херој!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља