петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:14

Косовска иницијатива Берлина и Париза

Аутор: Јелена Церовинасреда, 27.03.2019. у 23:00
Протест Срба у северном делу Косовске Митровице (Фото EPA/djordje savic)

Европска будућност Србије зависи од разговора с Приштином и од тога хоћемо ли моћи једног дана да постигнемо договор, нагласио је недавно Александар Вучић, уз констатацију да нас другачије „нико никада неће пустити у Европу”. Председник Србије је уверен да ће немачко-француски, то јест европски ангажман у наредном периоду бити јасније и очигледније видљив и приказан на Балкану јер, како је рекао за Ројтерс, „канцеларка Ангела Меркел добро зна какве се све опасности крију и жели да сачува мир у Европи”. Да је Немачка свакако кључни играч кад је реч о политици ЕУ, „једноставно зато што је у ’тешкој категорији’ чланица ЕУ”, оценио је Феликс Дане, директор Представништва Фондације „Конрад Аденауер” у Великој Британији и Ирској.

Ове тврдње донекле бацају другачије светло на улогу – с једне стране Европе, а с друге стране САД и Русије – решавања косовског питања. Наиме, у последње време много се говорило о немоћи Брисела, који, наводно, полако препушта „српско-албанску причу” Вашингтону, па и Москви. За Русију нема дилеме о пресудној, негативној улози Америке на последње потезе Приштине. Како је ових дана рекао шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, САД највероватније стоје иза платформе коју су косовски Албанци објавили почетком марта. Према речима руског министра, „европске земље нису изнеле свој став тим поводом, али, без обзира на то, оне тешко да ће моћи да утичу на Косово”.

Дакле, бар формални кривац за застој дијалога је идентификован. То, међутим, ни на који начин неће утицати на промену односа Брисела према Приштини, али ни према Београду. Тако се бар може тумачити одговор који је „Политика” добила у канцеларији Маје Коцијанчич, портпаролке Европске комисије, на молбу да прокоментаришу став министарке за европске интеграције Јадранке Јоксимовић, која сматра да је „једини начин да Европска унија сачува интегралну неповредивост и недељивост преговарачког процеса са Србијом евакуисање праћења Бриселског споразума из преговарачке платформе за поглавље 35”. Наиме, захтев српске стране је да се из поглавља 35 избаци део који даље интеграције везује за бриселски дијалог, пошто је Приштина, пре свега увођењем такса, блокирала преговоре, а Србија је све своје обавезе испунила.

И поред свега, у Бриселу за наш лист наглашавају да „Европска унија очекује и од Београда и од Приштине да наставе да се придржавају својих обавеза у оквиру свог европског пута, избегавајући да то блокира друге у тим напорима”. Овај процес, како истичу, треба да доведе до закључења правно обавезујућег споразума о потпуној нормализацији односа између Србије и Косова.

За став министарке Јоксимовић у ЕУ, изгледа, немају превише разумевања. Како истичу у допису „Политици”, „укупни темпо преговора Србије о придруживању ЕУ и даље ће зависити од напретка у нормализацији односа с Косовом, као што је наведено у преговарачком оквиру”. Појашњавају да је „поглавље 35 у преговорима са Србијом отворено 2015. године и садржи јасне одредбе о дијалогу с Приштином” и додају да су „са стране ЕУ то једногласно усвојиле све државе чланице”.

Европска унија, како кажу, понавља позив Косову да суспендује своје царинске тарифе, али додају и да очекују да „обе стране одрже окружење које погодује тренутном наставку и интензивирању разговора”, јер „као што стратегија западног Балкана јасно каже – сви отворени спорови морају се решити пре приступања Европској унији”.

А у стратегији на коју се позивају у Бриселу, која носи назив „Веродостојна перспектива проширења за западни Балкан и већи ангажман ЕУ у том региону”, усвојеној почетком фебруара прошле године, 2025. је наведена као „индикативан датум”. Тачније, година у којој би можда Србија и Црна Гора, које су највише до сада напредовале у евроинтеграцијама, могле да постану део ове породице. Наравно, у то време нико није очекивао да би могло доћи до оволико дугог застоја у преговорима који директно диктирају темпо проширења.

Бивши дипломата Зоран Миливојевић је уверен да озбиљнијег помака у читавом том процесу неће бити пре пролећа наредне године. Пре свега зато што је тешко поверовати да ће бити озбиљнијих разговора на крају мандата актуелне бриселске администрације, предвођене Федериком Могерини. Подсећања ради, европски избори су заказани за 29. мај и нови бриселски званичници највероватније ће се устоличити тек с пролећа 2020. године.

Кад је реч о новој француско-немачкој иницијативи, коју је споменуо председник, Миливојевић је види у три смера. „Први, Европа тиме даје до знања да је косовско питање ипак њено питање и да је она примарно надлежна, да она треба да га решава и да од тог решења зависи безбедност Европе. Такође, Европа се на неки начин прикључује великим силама које су у првом плану за решавање овог питања. На тај начин би повратила и свој легалитет и политички легитимитет”, објашњава Миливојевић.

Како истиче за наш лист, с овом администрацијом ЕУ дефинитивно је завршено, тако да водеће земље ЕУ дају до знања да су оне у првом плану надлежне за решавање најважнијих европских питања, а не комисија и представници органа ЕУ.

„На овај начин тандем Берлин–Париз се у ствари препоручује да ће он у наредном периоду, после европских избора, практично бити водећи тандем кад је реч о Европи. И да он хоће да се укључи у ову причу и буде партнер великим силама”, оцењује Миливојевић, али додаје да та немачка иницијатива може да буде схваћена и као лабављење тврдог немачког става да нема разговора о судбини Косова, осим на линији из 2008, када је оно признато од тих земаља у границама у којима је данас.

Миливојевић наглашава и да нема дилеме да неће бити промене става Запада, који ће инсистирати на томе да Србија мора да призна Косово. То ће на неки начин донети и правно обавезујући споразум. Французи су били врло директни и кад је реч о европској перспективи Србије, независно од бриселских преговора. Како је у разговору за наш лист крајем фебруара рекла министарка за европске послове ове земље Емили Лоазо, „садашње стање ЕУ не омогућава нова придруживања у задовољавајућим условима”.Антрфиле

Има ли новца за проширење

За еврофиле је сигнал за узбуну било то што у новом, седмогодишњем буџету Европске уније, планираном за период од 2021. до 2027. године, који ће тек бити усвојен, није предвиђен новац за проширење. То би, међутим, требало да буде најмањи разлог за панику, јер би у случају да до те године нека земља испуни услове за учлањење у ЕУ новац за њено приступање ипак био пронађен. Лисабонским уговором дефинисани су механизми којим ће се издвојити средства да би нова чланица ЕУ могла да приступи свим програмима ЕУ као пуноправна чланица. Дакле, ако за осам година Србија буде пред тим вратима, сигурно ће и закорачити кроз њих.


Коментари17
a83a4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran
Postoji samo Rezolucija 1244 i nista vise. Parizu ,Berlinu i Londonu bi bilo pametnije da izbije sebi iz glave da KiM nikad nece biti van Srbije!
Lazar
Bravo!
Lazar
Ja ne mogu ni da citam, digne mi pritisak. Znaci oni koji su nas napadali 3 puta u ,90 godina i bukvalno nam oteli deo zemlje (i ako u austrougarskim arhivima lepo pise popis stanovnistva iz 19 veka) nam odlucuju sudbinu i da li hoce ili nece da nas prime u Eu u kojoj nas niko nece i u koju ne pripadamo ni kulturoloski ni civilizacijski (hvala bogu)!
miroslav
Za ovakvo ponašanje prištine krivi su briselski činovnici kao i ameri. Kad bi im oni jasno i glasno rekli šta je dozvoljeno ponašanje, oni bi ga prihvatili. Lično mislim da ti činovnici rade protiv Srbije i da fingiraju moguće rešenje. Kako bi ih mogli naterati na dogovor, pa vrlo jednostavno, svi ti "lideri" iz Prištine su ratni zločinci, treba ih pohapsiti i suditi im. Ameri i Brisel to mogu rešiti u 24 sata, ako žele. Javno ih prozivaju a tajno podržavaju njihovo divljaštvo i to je problem.
dejan
Kao da bi to bio kraj komadanju Srbije,vec se sve vise javljaju bosnjaci iz Srbije i pojedine grupacije iz Vojvodine.EU nas nece i zeli ustvari samo nase priznanje nezavisnosti iako je 59% KiM teritorije kako je jedan novinar istrazivao u vlasnistvu srpskih gradjana i Srbije.Zasto ne pritiskaju Kipar i oko 200 drugih neresenih problema,zato jer su svi drugi tvrdi po pitanju svog suvereniteta.I ne verujem da bi nastupio mir za Srbe,Zapad je majstor prevara a licni interesi pojedinaca su samo njihova stvar.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља