уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:54
ПУЧ 27. МАРТА 1941. ГОДИНЕ

Операција „Плави ђаволи”

Аутор: Слободан Кљакићсреда, 27.03.2019. у 23:00
Демонстрације на улицама Београда (Фотодокументација „Политике”)

„Државни удар у припреми је. Иницијативу за њега посредним путем дала је једна пријатељска тајна служба. Такву иницијативу прихватио је генерал Душан Симовић. На челу групе официра извршиоца државног удара стоји генерал Боривоје Мирковић. Остали чланови идентификовани су раније. Сви млађи официри могу да послуже као пример родољубља и неограничене храбрости, док је код неких виших официра запажена болесна амбиција.”

Наведене речи исписао је у фебруару 1941. године коњички потпуковник Угљеша Поповић, шеф Сервиса тајне војнообавештајне службе при Главном генералштабу југословенске краљевске војске. Заснован на поузданим сазнањима, рад на елаборату о предстојећем војном пучу, коме је дао назив „Плави ђаволи”, Поповић је започео, по свему судећи, почетком јануара, када га је на столу сачекало следеће обавештење:

„У Српском културном клубу и Енглеско-америчко-југословенском клубу веома се живо дискутује о укидању намесништва и промени владе Драгише Цветковића! Извор потпуно поуздан.”

Елаборат „Плави ђаволи” Поповић је допунио крајем фебруара 1941, када га је о припремама за пуч известио његов „добар познаник и пријатељ”, сâм генерал Боривоје Мирковић.

Непостојећи сервис 
Угљеша Поповић, тада мајор, у мају 1938. прихватио је понуду начелника Генералштаба генерала Душана Симовића да оснује Сервис тајне војнообавештајне службе при Главном генералштабу југословенске војске, који ће почети с радом 1. новембра 1938. године. Сервис званично није ни постојао, а деловао је до маја 1941. године, користећи се посебном шифром коју није успео да разбије ни Михаило Петровић Мика Алас, чувени српски математичар чији су шифарски системи коришћени у војсци све до почетка Другог светског рата.

На генералов захтев да хитно разговарају, али ван Генералштаба, Поповић је одлучио да се виде у његовом стану. Уз послужени кавијар и вотку – закуску коју гост није ни погледао – Мирковић је изнео домаћину мало детаља о предстојећем војном удару. Више га је интересовало да му Поповић саопшти сопствену процену спољних и унутрашњих прилика које притискају Југославију.

Током тог излагања, Поповић је показао Мирковићу и документ примљен преко обавештајног центра југословенске војске у Берну: „20. јануара 1941. године састали су се у Бергхтесгадену Хитлер и Мусолини и донели дефинитивну одлуку о судбини Југославије, Бугарске и Грчке. Речено је на који ће начин ове земље бити укључене у нови поредак.”

О том плану сведочила је и карта Југославије коју је Поповић показао Мирковићу.

„Као што видите Југославија је сва исецкана на резанце, да би се запослили сви немачки принчеви и грофови, а Србија која се помиње, мања је од бившег београдског пашалука. Као особиту посластицу јасно видите распоред и јачину непријатељских снага према нашим границама, а она све то посматра као да је ништа не интересује.”

Изненађен оним што види, генерал Мирковић је упитао домаћина да ли те документе чува за „свој сервис” или је о томе некога обавестио. После потврдног одговора да је с документима упознао начелника Главног штаба, генерала Петра Косића, Поповић је госту показао и фотокопију оригиналног почетног операцијског плана Немачке за напад на Југославију. Тај план је Поповић прибавио преко британске тајне службе.

Био је то елаборат – шест страница текста куцаних писаћом машином и две скице с приказом будућег немачког напада на Југославију. Документ је носио датум 28. децембар 1940. године, а потписао га је врховни командант копнених снага немачке армије Фон Браухич. План је утаначила немачка војна комисија чијим је радом руководио Фон Браухич, на заседању у Прагу, од 20. до 28. децембра.

У разговору са генералом Мирковићем Угљеша Поповић је изговорио и ове речи:

„Будите уверени да је сервис добро обавештен шта се спрема, па је помало и увређен што је то сазнао из извора савезничке тајне службе, а не од вас. Показали сте неповерење према мени...” Помињући савезничку тајну службу, мислио је на ону британску, мада, можда не само на ту адресу.

Уместо да нешто о томе каже, генерал Мирковић је „заузео став веома строг” и одговорио:

„Када већ знаш шта спремамо, немам шта ни да обавештавам, него ти мени укратко изнеси каквим подацима сервис располаже о збивањима у свету и код нас”.

Уследило је подношење кратког реферата из кога су претходно наведени неки детаљи. Уз остало, Поповић је изнео и сазнање да је у другој половини 1940. године „СССР захтевао пристанак Немаца да са својим трупама поседне Бугарску ради заштите својих интереса на Црном мору и Дарданелима”.

„Немци, знајући да је југоисточна Европа географски и социјално више изложена утицају са Истока него са Запада, нису се сагласили са захтевом СССР-а и упутили су га на активности према Пољској и балтичким државама”, сажето је изнео своја сазнања Поповић.

Његов млађи брат, пуковник Жарко Поповић, тада је био у Москви, као југословенски војни аташе. На ту дужност је ступио 6. септембра 1940. године, пошто су Краљевина Југославија и СССР коначно успоставили дипломатске односе. До тада је био начелник обавештајног одељења при Главном генералштабу.

Некако у то време, у Београд је из Москве допутовао легендарни конспиратор Мустафа Голубић.

Сутра: Црнорукци између

Москве и Београда


Коментари20
5be9d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Decak
Nazalost, i patrijarh Gavrilo Dozic je bio žestok protivnik potpisivanja Trojnog pakta i tražio je jugoslovenskoj vladi da ga ne potpisuje. I patrijarh i episkopi SPC su činili sve što su mogli da bi onemogućili potpisivanje Pakta sa silama Osovine. No, trojni pakt je ipak potpisan, ali je ubrzo srušen Vojnim pučem od 27. marta 1941. Istog dana kada je izvršen puč, Sveti arhijerejski sabor SPC je već bio na okupu. Otvarajući vanredno zasedanje Sabora patrijarh Gavrilo je blagoslovio državni udar rečima: „Noćašnji akt spasao je čast našeg naroda i države, pa zbog toga i mi možemo samo blagosloviti ovo delo.“
Miloš
Bolje grob nego rob me podseća na vremena kad je narod više brinuo o časti i dostojanstvu. Kao i na neke događaje iz bliske prošlosti (Rambuje). Nikakav papir saradnje sa okupatorom - NIKAD!!!
Miloš
@mr to je bila i naša bitka, jer smo mi ušli u pakt sa Hitlerom. Bolje umreti nego biti pod okupacijom, i bolje biti okupiran nego ući u savez sa Firerom.
Препоручујем 2
mr
Промашили сте суштину скроз, не би ни било окупатора да је било тог папира. Ваљда данас после преко 70 година схватамо колико нас је коштало то боље рат него пакт за Енглезе и Совјете. Требали смо да гледамо своја посла, а не да водимо совјетско-енглеске битке са Хитлером.
Препоручујем 6
Бранислав Станојловић
Хвала! Подсетисте ме да је мојој жени рођендан.
Razumna politika = nacionalni interes
Bilo bi mnogo bolje da smo 1941. popisali Sporazum o neutralnosti , a da smo posle 2-3 godine (nakon dolaska SAD) i mi se pridružili saveznicima!! Tako bi sprečili rasturanje Kraljevine, stvaranje klero-nacističke NDH i genocida nad milion Srba !
Bitan je i sada taj put Morava -Vardar
@Slobodan Lekić Британци су са трупама дошли у Грчку ради својих геополитичких интереса у источном Средозомљу који интереси су као и увек за глобалне актере и тада и сада засновани на близини и непосредној или посредној контроли блискоисточних нафтних поља ."Спремност да Енглези гину за нас " коју Ви истичете са те тачке гледишта једноставно не стоји. Да су они имали ту спремност у другом светском рату би се искрцали у Далмацији а не у Нормандији при чему ни тада не би "гинули за нас "(тада другу Југославију у настанку ) него за себе спречивши тако да се са просовјетском НОВОЈ нешто касније "не гурају" око Трста и Корушке. Претила је опасност да се НОВОЈ и јаки италијански комунисти споје са јаким француским комунистима и тако сви тада просовјети (комунисти ) можда избију и на Ламанш што је спречено управо код Трста и у Корушкој где је од Енглеза и заустављена НОВОЈ.
Beogradjanin Schwabenländle
Пут од Нормандије до Немачке је много лакши него од Далмације до Немачке.
Препоручујем 3

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља