четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:50
ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ОД НАТО АГРЕСИЈЕ: ГЕНЕРАЛИ ГОВОРЕ

Зашто сам потписао Кумановски споразум

Брзо схватате да ће то бити историјски документ, али не знате да ли ће бити оцењен као капитулација или као мир, каже полицијски генерал Обрад Стевановић. - Терористи су одмах ушли у градове, кренуо је егзодус, насиље
Аутор: Милан Галовић - Димитрије Буквићсреда, 27.03.2019. у 18:24
Делегација ВЈ, МУП-а Србије и МСП-а долази у Куманово на потписивање споразума (ЕПА/Георги Ликовски)

Политика: Како сте ви, генерале Стевановићу, провели последњу фазу рата, ви сте потписник Кумановског споразума?

Стевановић: Како смо се ближили крају рата, постало је јасно да Србија нема ниједног савезника. Нема Русије, нема Кине, а с друге стране, војни капацитети су нам на нули, војна индустрија је практично срушена. Закључујемо да у неком тренутку нећемо имати муниције и размишљамо о излазној стратегији, али немамо с киме о томе да озбиљно причамо. С друге стране, многе чланице НАТО-а се колебају око даљег учешћа, јер им се није остварила намера да са Србијом заврше за два-три дана. Истина, планира се копнена операција, али је врло неизвесна. Кажу да би било реално до новембра, али тај месец је неповољан због планина, амерички генерали се јако плаше зиме и чини се да је свима стало до неког договора. Убрзо се налазе људи који би требало да буду прихватљиви за обе стране, први међу њима Черномирдин. Такође, јасно је да Русија не може да нам испоручи ни моторе за „мигове” јер нам траже новац, а кад га обезбедимо, кажу нам да ипак не могу да прелете преко Мађарске и Румуније. Али, оно што је најневероватније – све време агресије амерички генерали седе у Министарству одбране Русије у Москви. Дакле, потпуно контролишу Москву. Потом долази документ Ахтисари-Черномирдин, они га 2. јуна доносе код Милошевића, врше притисак на њега разним формулацијама. Черномирдин каже да ће Србија бити као тепих сравњена ако се то не прихвати. Кад су савезна влада и скупштина прихватиле тај документ, мене су обавестили да се спремам и да ћу представљати Србију у закључењу споразума.


                                  Обрад Стевановић (Фото Д. Жарковић)

Политика: Да ли сте били затечени том одлуком?

Стевановић: Наравно. Осим што је било виших старешина од мене, нисам имао дипломатског искуства. Брзо схватате да ће то бити историјски документ, али не знате да ли ће бити оцењен као капитулација или као мир. У то време сам био на Косову. Одмах сам почео с припремама. Са сарадницима сам скицирао два услова: да НАТО престане с нападима по закључењу споразума, као и да се СРЈ мора гарантовати државни суверенитет. Након првих разговора, ширимо те услове и додајемо један који ће се касније испоставити важним: да споразум не сме да буде закључен с НАТО-ом, већ с организацијом под окриљем УН, а то је Кфор. Да скратим, преговори трају дан, два, три, ми смо упорни у захтевима, они се консултују после сваког нашег захтева. Не слажемо се око неколико ствари, временом се приближавамо, правимо некакав компромис. Попуштају они, попуштамо ми, и ето тог 9. јуна. Негде поподне враћамо се у Врањску Бању да се одморимо. Кад, зове нас (први командант Кфора британски генерал Мајкл – прим. аут) Џексон и каже: – Све што сте тражили је прихваћено, дођите на потписивање. Тако је Војно-технички споразум (ВТС) потписан 9. јуна у 23.45 сати. Важно је запазити да је он непримењив без Резолуције 1244 и може се тумачити једино као целина укупно четири документа. Осим ВТС-а и Резолуције 1244, то су документ Ахтисари-Черномирдин и одлука републичке скупштине која га је прихватила.


                        Улазак британских Гурки на Космет 12. јуна 1999. године (Фото ЕПА/Антонио Бат)

Политика: Шта се дешавало непосредно након што сте потписали ВТС?

Стевановић: Чим је потписан, мобилним телефоном обавештавам: – Нема више. Враћам се у Приштину, на вези сам са МУП-ом, министром, генералом Ђорђевићем, Сретеном Лукићем. Оно што је занимљиво, војска и полиција тугују, а народ слави, у Приштини рафали... Славе, али један од договора који је био џентлменски, а који су они тешко прихватили, био је да се избегне безбедносни вакуум. Они су тражили да наше повлачење почне одмах, а да они дођу кад мисле да треба. Ми смо инсистирали да не одлазимо док они не дођу, па смо ишли до детаља, дали смо им тачне координате најугроженијих позиција на Косову где су Срби. И тражили смо од њих да дођу са одговарајућим снагама, да преузму позиције и одговорност за безбедност. Они су то невољно прихватили, а у пракси не да нису хтели, већ нису смели да спроведу. Мислили су где год да дођу, да ће Срби да их ликвидирају, а било је јасно да су велики пријатељи са Албанцима. Терористи су одмах ушли у градове, кренуо је егзодус, насиље. Тих првих дана ја остајем, јер Кумановски споразум се примењује девет дана, до 20. јуна и преузимам обавезу да тог дана у 20 часова напустим Косово. До тада, координирам са Џексоном њихово улажење и наше повлачење. Ви ћете у свим новинама прочитати да смо прво ми изашли па су они дошли. Не, прво су они дошли, па смо ми изашли. То је неспорно. Неспорно је и да је реч о међународним безбедносним снагама под окриљем УН, а не о снагама НАТО-а. Доказ за то су Руси, Украјинци и бројни други. Ми смо Русе спектакуларно дочекали у Приштини, а они су још спектакуларније (касније) изашли (са Косова). А одмах да вам кажем, и у овом тренутку, правно, постоји могућност да Руси оду тамо. Пазите, они су држали срце Косова. Без аеродрома, Косово је у војном смислу тешко употребљиво.


Повлачење ВЈ са Космета (Фото Бета/Срђан Суки)

Смиљанић: Једна прича која је остала неоткривена: 11. јуна ја добијам наређење, и генерал Крга такође, да идемо на аеродром Сурчин да сачекамо руске авионе Ил-86 који ће довести руске специјалце, који после треба да слете на аеродром Приштина, односно да ојачају батаљон који је дошао из БиХ. Одлазимо негде поподне и седимо до ране зоре у салону. Одржавамо везе, и прво питање из Москве гласи: – Да ли сте ви сигурни да Ил-86 може да слети на аеродром у Приштини? Ја кажем: – Шта је спорно? Они мисле да је писта кратка, да не може да издржи оптерећење... Кажем: – Проблем ћемо да решимо лако – кад први авион слети у Београд, ја седам у кабину са посадом и идемо у Приштину. Гарантујем да може да слети. Питају: – Да ли сте сигурни, имате ли снаге које ће спречити да не дође до конфликта са терористима и са НАТО снагама? Чекајте да добијемо дозволу од Румуније да прелетимо... Не дозвољава Румунија. Ми кажемо: – Питајте Бугарску. Не дозвољавају. Ми целе ноћи седимо тамо и пред зору кажу: – Одустало је руско Министарство одбране, нема доласка додатних руских снага на Косово и Метохију. Руском генералу оставили смо на приштинском аеродрому „Слатина” заклоне, радио-станице, радар, кулинарску опрему, интендантску, да има базу у којој ће бити сигуран и из које ће моћи да ради у простору који му је додељен. Толико о томе колико смо имали савезника. Водили смо рат без савезника, и то је оно што треба да нас забрине и данас.


Егзодус Срба са Космета по доласку Кфора и ОВК у јуну 1999. године (Фото Срђан Суки)

Симболика Куманова

Политика: Неки кажу да је Кумановском битком Косово ослобођено, док је Кумановским споразумом предато, односно да је то место управо зато одређено за потписивање ВТС. Како гледате на оваква размишљања?

Стевановић: То апсолутно није зависило од њих. Ако „грешка” постоји, онда је она само на нашој страни, јер смо инсистирали да се промени првобитно место преговора, будући да нам је пролаз кроз Качаник био врло небезбедан. Зато смо питали да се нађе погодније место, на путу Врање–Скопље. И они су понудили аеродром код Куманова. Морам рећи, иако је било нас десетак генерала, није нам пало на памет да би та симболика могла да нам штети. Дакле, ако је та симболика лоша, онда је лоша зато што смо ми инсистирали на промени места преговора, а не зато што су нам они направили заверу.

Последњи полицајац на Космету

Стевановић: Ја сам последњи униформисани припадник МУП-а, изашао сам са Косова у 19.55 часова 20. јуна 1999. године. У међувремену сам обишао тај круг: Приштина, Урошевац, Штрпце, Призрен, Ђаковица, Пећ, Клина, Косово Поље... То је заиста била поразна слика, видео сам безброј немачких војника који не престају да славе и да се грле са Албанцима. И у том периоду имате инцидент у Призрену, када је више од 400 метака испаљено из митраљеза (од стране немачког Кфора) у стари аутомобил у коме су била двојица Срба. Тај који је пуцао, као први немачки војник који је употребио оружје изван Немачке после Другог светског рата, ослобођен је јер је била „велика опасност” по немачке војнике.

Експанзија терора по доласку Кфора

Стевановић: Ако упоредите два периода из 1999. године – први, од 1. јануара до 20. јуна, када су наше националне снаге одговорне за безбедност на Косову, и остатак године, када одговорност преузимају међународне снаге – видећете да је од укупног броја терористичких напада у овом другом периоду било 78 одсто, а у првом 22 одсто. То је неспорна чињеница која говори о чему је реч. Они су једноставно схватили да су Албанци пријатељи, а Срби и остали су били само сметња. Један француски генерал који је командовао у Кфору је рекао да ће геронтологија да реши проблем на Косову, а један други командант Кфора да у Ђаковици „више немамо проблема”. Онда се то протумачило тако да тамо где нема Срба – нема ни проблема. Ја вам тврдим да је то филозофија и дан данас. Шта је данас проблем на Косову? Север. Зато што тамо има Срба.


                                                                (Фото ЕПА)

Статусна питања бораца нису решена

Стевановић: У тој неравноправној борби учествовао је скоро сваки полицајац у Србији, тада укупно нешто мање од 25.000 њих, од којих је 1.236 убијено, повређено или отето. Они, као и породице погинулих, заслужују свако поштовање, вечно сећање и сваку помоћ државе. Оно што је МУП урадио у последњих годину дана у вези са запошљавањем чланова породица и решавањем њиховог стамбеног питања охрабрује, јер нешто слично није виђено у претходном дугом периоду. Ти људи који су дали живот да би одбранили парче своје земље заслужују да се бар помињу у позитивном контексту.

Смиљанић: Од НАТО бомби погинуло је око 500 цивила и 271 припадник одбране. Где је та хумана Европа, где је та њихова демократија, борба за људска права, где је то поштовање живота када је страдало толико цивила? Такође, у свим ратовима, земља која је ратовала донела је законе којима се регулишу статусна питања бранилаца отаџбине. Двадесет година ова земља – ниједан закон, правило, па ни покушај у смислу решавања статуса ратника, бранилаца земље. Каква је то мотивација данашњим и будућим пилотима да полете као њихове колеге 24. марта 1999. године? Каква је то мотивација полицајцима?

Ако сте пропустили претходни текст, можете га прочитати на овом линку

(КРАЈ)


Коментари40
8ca26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milutin Pavlovic
Taj rat kao i onaj u Hrvatskoj i Bosni je poraz jedne ludacke politike Slobodana Milosevica i zlocinaca iz njegove partije. Dici Srbe is Hrvatske pa ih prodati, uvesti sankcije Srbima iz Bosne i na kraju trajni gubitak Kosova, su rezultati jednog psihopate koji je onanisao sudbinom citavog naroda. I dan danas uzivamo plodove tog ludila, vecno trazeci odgovore u drugima a zaboravljamo da se upitamo kako smo dosli u situaciju da ratujemo protiv citavog sveta, da nam uvode sankcije i uopste kako smo sebi dozvolili da nam ludak kroji sudbinu. Mozda smo na kraju i dobro prosli..
Beretka
Da nije smesno bili bi tuzno. Ne znam,odakle vam te gluposti vise izviru....
Препоручујем 0
Бранко Срб Козаковић
Та ангажованост ботова и заслепљених около посвакуценуодбране Росије одавно је постала комична.. или јадна?.. у сваком случају прозирна. Оправдавачко-изговарачка култура. Није ни данас много боље но што је било под Јељцином, само се толико лажемо и гојимо митове да од тога остајемо слепи. Као на оној насловници када је Путин заратио са Ердоганом (прво врагом а сада пријатељем): Путн стегао песницу, претеће лице.. Наслов: "Платићете за све што сте урадили Србима" или тако нешто.. а у тексту ни речи о томе. Дакле, Путину се инпутира све и свашта па то одзвања лепо и буде слатко, иако је неистинито. Није удостојио поздрава ни оно премноштво сендвичара који закрчише Србију и Београд долазећи на поклоњење (снимак на коме АВ наговара патријарха да овај убеди Путина да нешто каже раји). Није ни Путин вечан, а шта после? Но, не познајете ви Росију.. Имате само жељене пројекције о њој, али то није стварност. Ни они не познају нас - чак! То ју ужас! Али нема простора за већу причу.. Ни ЕУ ни РФ!
Бранко Срб Козаковић
Та ангажованост ботова и заслепљених около посвакуценуодбране Росије одавно је постала комична.. или јадна?.. у сваком случају прозирна. Оправдавачко-изговарачка култура. Није ни данас много боље но што је било под Јељцином, само се толико лажемо и гојимо митове да од тога остајемо слепи. Као на оној насловници када је Путин заратио са Ердоганом (прво врагом а сада пријатељем): Путн стегао песницу, претеће лице.. Наслов: "Платићете за све што сте урадили Србима" или тако нешто.. а у тексту ни речи о томе. Дакле, Путину се инпутира све и свашта па то одзвања лепо и буде слатко, иако је неистинито. Није удостојио поздрава ни оно премноштво сендвичара који закрчише Србију и Београд долазећи на поклоњење (снимак на коме АВ наговара патријарха да овај убеди Путина да нешто каже раји). Није ни Путин вечан, а шта после? Но, не познајете ви Росију.. Имате само жељене пројекције о њој, али то није стварност. Ни они не познају нас - чак! То ју ужас! Али нема простора за већу причу.. Ни ЕУ ни РФ!
Драган П.
Ни ЕУ ни РФ: С ким онда? Сами, као 1993. кад смо били у изолацији? Може ли једна измрцварена Србија свима редом да каже не?
Препоручујем 8
Trifun
Pitanje za kriticare "Kumanovskog sporazuma":Sta je bilo alternativa?Nastavak borbe do konacne pobede nad USA/NATO-om?!"Kumanovski sporazum" je bio castan izlaz za Srbiju,ALI,Boga mi,i za USA/NATO.Srbija nije porazila USA/NATO,ali nije bila ni porazena."Kumanovski sporazum" je bio maximum koji je Srbija mogla postici,s obzirom na protivnika,raspored snaga u svetu,dominaciju USA/NATO i sl..Da li je brojcano mala i vojno inferiorna Srbija mogla postici vise i poraziti USA/NATO-najvecu vojnu silu u istoriji?Kumanovski sporazum je i za USA/NATO bio castan izlaz:U agresiji na Srbiju/SRJ oni su nasli na veci i zilaviji otpor nego sto su njihovi "experti" racunali.Srbija nije kapitulirala za 78 sati,kako su racunali.Vojna efektiva Vojske Srbije je sacuvana.U svojoj nemoci provodjenja "blickriga",USA/NATO krece da bombarduje civilne ciljeve,infrastrukturu i izaziva ekolosku katastrofu(rafinerije,trafostanice..).USA/NATO gubi medijski rat u svojoj javnosti,pa bombarduju RTS da sprece istinu...
prosto je
Kakvi nebulozni komentari. Istina je samo da treba da se oslobodimo komunizma i udjemo u Nato gde su svi.
Borisav
Naravno, pa da i mi postanemo “atomska sila”, sa američkim lanserima raketa sa taktičkim atomskim glava naciljanim na Rusiju i istim takvim ruskim raketama naciljanim na nas, uz malu neprijatnost da bi okidači “naših” raketa bili u Pentagonu. Komanda NATO ima sva ekskluzivna prava da raspolaže i rasporedjuje atomsko oružje po teritoriji država članica. Usput, postoji i mala razlika izmedju nas i “svih drugih”, jer smo slabo naseljena, siromašna i decenijama demonizovana zemlja, idealna za kolateralnu štetu, medju “svima njima”.
Препоручујем 11

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља