четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05
ХУМАНОСТ НА ДЕЛУ

Конобари великог срца

Петнаесторо младих са сметњама у развоју, од 19 до 35 година, свакодневно, у две смене раде у кафићу „Звуци срца” на Врачару и презадовољни су што су добили посао
Аутор: Дана Станковићсубота, 30.03.2019. у 10:00
Александра служи госте уз топао осмех и пордшку девојке из организације (Фотографије Анђелко Васиљевић)

Још гости нису сели, а особље кафића прилази и уз благи осмех добродошлице љубазно се обраћа: „Добар дан, шта ћете да попијете?”

Рекло би се, кафић као и сваки други, али није...

За мање од два месеца од када је примио прве госте, кафић, под називом „Звуци срца” у Чубурској улици на Врачару у Београду, побрао је много симпатија и добио сталне госте. Кафић је јединствен је по томе што у њему раде млади људи са сметњама у менталном развоју. Мада су наступ увежбали, делују прилично спонтано и ненаметљиво. Дају све од себе да покажу да и они могу да буду функционални, самостални и своји. Зато је атмосфера у њему пријатнија, приснија.

Прво стално запослење

Немања стрпљиво чека следећу поруџбину

Свако има своје задужење. Немању (25) затекли смо како с пажњом барата апаратом за капучино. Завршио је економско-трговачку школу, али се обучио за шанкера и сада тиме жели да се бави.

Деветнаестогодишња Анђела је врло љупка конобарица. Завршила је за књиговесца у средњој занатској школи „Петар Лековић” на Канаревом брду, али намерава да остане овде што дуже, јер јој се ови послови свиђају.

И Александра (35) одлично се сналази. Сама и направи и послужи све што јој гости поруче. Воли да прави и цветне аранжмане, па део времена проводи у кафићу, а део у радионици.

Милош је, такође, конобар, али и он често буде у радионици где учи да шије. Понедељком и уторком је овде, а осталим данима ангажован је у једном супермаркету да сређује колица. Мада нема ни дан одмора, тај темпо му одговара.

Душан седи у посебној просторији, где ради за компјутером. Са родитељима је живео у Аустралији до седме године, а онда је дошао у Србију. Говори три језика, енглески, српски и француски, па захваљујући томе преводи стручна упутства за руковање машинама које користе у локалу.

Ово је њихово прво стално запослење и много су срећни. На радном месту сви носе униформе: светлоплаву кошуљу и тамну кецељу – и плочицу са својим именом. Тако постају озбиљнији, одговорнији и важнији. Као кад глумац обуче костим цара, па се онда тако и осећа. Док цеде лимунаду, сипају сок, припремају кафу, чај или топлу чоколаду или раде било шта друго, потпуно су усредсређени на то. Ништа им није тешко. Кад гости оду, покупе шоље и чаше, почисте сто, наместе столице, обришу прашину, а не либе се ни да среде шанк, оперу судове, пребришу подове...

Анђела се одлично сналази у улози конобарице

– То су деца која годинама са нама пролазе кроз програме школе живота и школе животних вештина. Сада је кроз програм ЕУ у Србији „Ми радимо, будућност градимо” омогућено да њих 60 прође обуку за шанкера, конобара, цвећара, помоћника кувара, штампара.... Петнаесторо, од 19 до 35 година, ангажовано је свакодневно, у две смене, од девет ујутро, до девет увече, а остали долазе повремено, у зависности од тога како им обавезе и могућности дозвољавају. Некоме је нешто пренапорно и превише захтевно, што другима није. Наш циљ је да потенцијал свакога од њих изађе у први план – истиче дефектолог Горан Ројевић, оснивач и директор Хуманитарне организације „Дечје срце” (постоји већ 18 година) која је овим младим људима са аутизмом, Дауновим синдромом и другим менталним сметњама помогла да пронађу посао.

Простор за кафић обезбедио је град Београд, а опремило га је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Млади примају плату коју им исплаћује служба за запошљавање преко својих стимулативних мера за особе са инвалидитетом. Рад им се уписује у радну књижицу и остварују право на пензију.

– Амбијент не подсећа превише на кафић. Реновирали смо га тако да се свако у њему осећа као да седи у дневној соби. Наши корисници доживљавају га као своју кућу. Зато локал и нема много столова, јер гужва може да их учини нервозним. Девојке из наше организације помажу им да ту гужву не осете. Под стресом они „пуцају” и не могу да контролишу ситуацију – објашњава наш саговорник.

Када су крајем јануара мајстори завршили послове, било је планирано да прво стручњаци који су осмислили овај пројекат дају свој суд. Ипак, овакав начин ангажовања младих људи са сметњама у развоју до сада није постојао на нашим просторима, а и родитељи су се питали како ће се њихова деца снаћи. Тако је направљен уступак: први, незванични гости били су маме и тате. Они су, одушевљени препородом своје деце, објавили све на друштвеним мрежама, новинари су сазнали и тако је кренуо посао, иако кафић званично није отворен.

Душан ради за компјутером

Многи питају да ли је дозвољено пушење, могу ли да доведу пса...?

– Не желимо да ставимо било какав знак забране. Пушач треба сам да схвати да око њега нису пушачи и да не запали цигарету. Ако било ко, на било који начин, разбија постојећи мир и позитивну енергију коју наши корисници шире, није му ту место. Овај кафић није за баксузе, угурсузе, нервозне и безобразне. Добродошли су фини гости који умеју да укажу поштовање и покажу искрене емоције. Та комуникација овим дечацима и девојчицама много значи. Некад они не разумеју вас, некад ви њих, али уз мало труда наћи ћете заједнички језик – одговара Ројевић.

Пример другима

Вест о раду овог кафића брзо се пренела, па се у њему тражи место више. Све је више људи који би хтели у својим градовима да покрену исто. Ројевић се томе радује, јер мисли да ово треба да буде стратешки пројекат. Да локална заједница препозна потенцијале и квалитете ових младих људи и да други пожеле да их ангажују у својим кафићима, локалима, фирмама...

– Свако треба да покрене активности у којима ће ови младићи и девојке моћи да покажу заједници најбољи део себе. Није важно да ли ће да праве ајвар, ткају ћилиме или раде у ресторанима. Најтежи проблем ових особа је друштвено неприхватање. Када је човек незадовољан, може да буде и здрав, испољиће своје најгоре ћуди, а колико год да је болестан, ако је задовољан, његова болест неће долазити у први план. Ту смо да их подржимо и да им помогнемо да се у непредвиђеним ситуацијама лакше снађу. Треба им надзор, али не тутор, већ само ветар у леђа. Са отвореним духом развијају и оне потенцијале које нису свесни да имају – истиче дефектолог Горан Ројевић.

Рок група

У кафићу су особе са сметњама у развоју и конобари и шанкери, али и музичари. Ускоро ће свако вече од 18 до 20 сати госте забављати рок група „Звуци срца”. Они не знају ноте, али акорди које Дуња производи на клавијатурама, Сања са даирама и Илија на тарабуки, заправо, још лепше звуче, јер допиру из њихових срца.

У радионици осликавају стаклене површине на свећњацима, цртају детаље за сувенире од текстила...

Спретне руке

– Можда је мало већу пажњу на тренутак одвукао кафић, али уређење кухиње је при крају, па ће ускоро почети са радом и ресторан. У склопу кафића је и радионица где млади шију торбице и разне сувенире од текстила, осликавају стаклене површине на свећњацима, штампају апликације на мајицама, шољама, хемијским оловкама... Имају одељак и где продају својих руку дела. По зидовима кафића свуда су и слике Марка Петковића, такође дечака са сметњама у менталном развоју. И та изложба је продајна – каже Сашенка Мирковић, дефектолог из Хуманитарне организације „Дечје срце”.

Без рачуна и ценовника

У овом кафићу не плаћа се ништа. Нема ценовника, ни фискалних рачуна. За оно што попију, гости у касицу у облику срца могу да оставе онолико новца колико мисле да треба. Богу хвала, имају довољно да надоместе потрошено. Свакога дана јављају се добри људи који хоће на различите начине да помогну.


Коментари2
9254b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Panonski mornar
Pet godina radim sa istom ciljnom grupom u ugostiteljstvu Radimo catering i za 400 zvanica. I nikako ne "pucaju" vec se snalaze kao ribe u vodi. Frku obozavaju:-)
Маријана
Дивно!!! Свака част за иницијативу! Апсолутно се слажем да ове дивне особе треба укључити у друштво, они треба да буду свуда око нас да бисмо се навикли једни на друге и да тако превазиђемо страх од непознатог, јер се људи увек плаше онога што не познају, а кад ове људе упознате, схватите да имају огрoмно срце!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља