недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Поповић: Србија најбољи инжењерски центар југоисточне Европе

четвртак, 28.03.2019. у 22:44
Ненад Поповић (Фото Р. Крстинић)

Србија је препозната као најбољи инжењерски центар југоисточне Европе, а управо су инжењери, а не научници, креатори 90 одсто иновација, изјавио је ресорни министар Ненад Поповић на скупу „Иновације - Улагање у будућност” на ком је најављен трећи, јавни позив за финансирање иновативних пројеката.

„За трећи јавни позив у оквиру Програма сарадње науке и привреде, отворен до 1. јула, опредељено је 4,5 милиона евра из ИПА фондова”, навели су организатори који су скуп искористили да представе и резултате пројеката који су добили новац на првом јавном позиву, али и добитнике другог.

Министар задужен за иновације и технолошки развој рекао је да је потенцијал који земља има и на пољу образовања и креативности постао синоним за Србију.

Будућност оних који се баве иновацијама је лепа и обавеза је државе да створи амбијент да се те идеје реализују и развијају, казао је Поповић и најавио да ће у априлу у Србији бити отворено осам нових стартап центара како би сви који желе да се баве иновацијама, било они пензионери или студенти добили ту могућност.

Имаћемо мрежу стартап центара у целој Србији, рекао је Поповић и додао да је неопходно да се иновационо предузетништво промовише код младих.

Он је подсетио да 80 одсто младих у САД који су завршили универзитет жели да покрене сопствени бизнис. Додао је да држава и влада желе да буду уз све који желе да направе први корак, преноси Танјуг.

Министар просвете Младен Шарчевић оценио је да је у Србији успостављен добар темељ за развој иновација. Према његовим речима, важно је и да се о тој теми прича још у основној школи, како би резултати били на вишем нивоу.

Он је оценио да ћемо захваљујући свему што је учињено на пољу образовања, закона, ... бити много задовољнији него данас, иако и данас имамо много разлога за то.

„Укупна стратегија која полако утемељена доприноси да Србија буде друштво засновано на знању”, рекао је Шарчевић и подсетио да су иновације у фокусу и осталих министарстава не само његовог и Поповићевог, већ и здравства, економије, пољопривреде, инфраструктуре...

О значају иновација и успеху пројеката говорили су у представник делегације ЕУ у Србији Ингве Енгстром, шеф делгације Светске банке Стивен Ндегва и победници првог јавног позива који производе адхезиона средства на бази воде, односно развијају формуле која би омогућила да се уз помоћ пробиотика избегне употреба антибиотика у сточарству

Према наводима организатора, у првом јавном позиву од 90 пријављених конзорцијума изабрано је 14 пројеката, финансираних са три милиона евра, из такође ИПА фондова.

Свих девет добитника који су вечерас представљени финансирано је са 2,25 милиона евра из буџета Министарства просвете, а они ће развијати „јединствено вино Вожд”, управљање паркингом, машине за паковање, дрон за пољопривредно запрашивање, нове биопестициде, роботичку руку са три адаптивна прста, покретне ограде за чување крда и специјалне безбедносне заштите објеката засноване на технологији чија су посебност љуспе са клила лептира.

Конзорцијум окупљен око крагујевачке фирме „Otto Bock Sava” је уз помоћ Факултета инжењерских наука развио нове технологије за производњу ортопедских помагала. Професор тог крагујевачког факултета Горан Девеџића рекао је Танјугу да ОБС производи помагала за људе чији су екстремитети ампутирани, мидере за децу која имају кифозу и сколиозу...

Агроуник је направио препарат Ервикс за заштиту од племењаче, Еуген чоклит је радио на оптимизацији производње нутритивно обогаћене чоколаде, Квадра график на заштити од фалсификата заснованој на једниственој формули од љуспе крила лептира.

Геогис је направио први у свету уређај за снимање звучних извора из вазуха, ЛМБ Софт је радио на уређају за повезивање цевчица у системима за траснфузију крви, Гецко Солутион на апликацији која олакшава читање резултата стоног тениса. Међу пројектима су и они коју ће унапредити класификацију огласа, размену топлоте између загрејане биомасе и свеже сировине или ће препознати да ли неко седи на седишту...


Коментари11
2225e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

PERBOS
Spreciti da kadrovi odlaze na rad u inostranstvo. Prvo da plate minulo skolovanje!
slamkamenac
Odlican smer ali treba vise novca ulagati. Univerzitetski profesori u saradnji sa svojim studentima bi trebalo da budu ti koji ce savetovati gde da drzava ulaze pare. Drzava bi trebalo da otvara startup firme iz oblasti koje su joj potrebne- recimo masine za gradjenje i izvodjenje metroa, poljoprivredu, vetrenjace za struju itd. Drzava treba da organizuje takvu startup firmu (finansijski i pravni deo birokratije) razvoj proizvoda i da bude prvi kupac, cim se proizvod razvije, proda firme u javni sektor, uzme svoje pare nazad i ponovo ulozi u slicne projekte. Mnogo takvih firmi, bi zadrzale pametne i talentovane cak i ako plate nisu kao na zapadu, jer se radi nesto interesantno cesto interesantnije nego na zapadu, a kada ovi najpametniji ostanu, onda ce i svi ostali. To je mozda jedino ostvarivo resenje za nas problem odlaska mladih i bele kuge. Ti start up strucnjaci bi naucili mnogo vise nego u inostranstvu za mnogo puta duze vreme, sto je vrlo primamljiva opcija.
Gastarbajter
Al' dobro planiras, Slankamenac, da jos postoji SSSR, uzeli bi te za glavnog planera metroa u Krasnojarsku. Nazalost rodio si se prekasno.
Препоручујем 0
Vlada
U cemu je onda poenta finansirati Institut u Vinci koji za pola veka nije izbacio nista na trziste a ima inzinjera koliko Siemens i Bosch zajedno. Instituti i inovacioni centri na zapadu imaju donacije od drzave, to nije sporno, ali razlog za to i proizvod mora da postoji.
slamkamenac
Niti je tacno da nisu izbacili nista na trziste niti da imaju inzenjera koliko Siemens i Bosch zajedno. instituti ne proizvode nista vec osvajaju principijelna resenja, pa ih onda proizvodi neko drugi.
Препоручујем 3
Тара
Србија није /не би требало да буде/ земља да се продаје као предмет на аукцији. Па ко дâ више. Већ да је опредељена пре свега вредносно, културолошки и традиционално. Не смемо никада заборавити ко је отео Косово. Бомбардовање. Хаг. Осиромашени уранијум. Џаба ти сви ти фондови кад изгубиш идентитет па не знаш више ко си.
Minja
A ne smemo zaboraviti ni sopstvenu odgovrnost u svemu o čemu pričate. Za tango je potrebno dvoje, i mi smo definitivno odigrali svoj deo. Zato nam je ovako i zato maldi beže odavde jer je društvena klima nezdrava.
Препоручујем 6
Bosko
Popovic koji za pristup Srbije evroazijskoj uniji deli novac iz fondova EU, sto nam ne kaze koliko je ta ruska unija izdvojila novca za razvoj i finansiranje projekata u Srbiji.
Branko
@Jovanka To sto EU izdvaja novac za Srbiju zbog bombardovanja ne znaci da Rusija ne sme ili ne treba da izdvaja pomoc za Srbiju. Narocito zbog toga sto Srbija ima trgovinski deficit sa Rusijom od skoro 3 mlrd dolara.
Препоручујем 3
Јованка Вождовчанка
Није Русија, него су државе ЕУ бомбардовањем Србије, нанеле штету, од неколико десетина милијарди еура, па су, благо речено, дужне да учествују у санирању оволике штете, директно, или индиректно. Русија није НИШТА дужна, јер није ни учествовала у бомбардовању, убијању, уништавању и тровању Србије и њених грађана.
Препоручујем 12

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља