петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:27
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Данас сам мало нервозан

Није добро да користите ову реч за описивање љутње, страха, усамљености или досаде, већ је важно препознати шта заправо осећамо
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 01.04.2019. у 08:00
(Фото: Пиксабеј)

Шта значи када неко изјави: „Данас сам мало нервозан!” Шта је то нервоза и зашто није добро да користите ову реч за описивање својих унутрашњих стања?

Најкраће речено, нервоза је неодређено осећање или расположење. Неко мисли да је „нервозан” онда када није препознао да је заправо љут, да је уплашен, да је усамљен, да му је досадно итд. Уместо да људи препознају које осећање заправо осећају, они имају доживљај неодређене непријатности коју означавају као нервоза. Слично је с изразима „напетост”, „стрес”, „узбуђеност” итд.

Емоције су покретачи

Непријатно осећање које се крије иза етикете „нервоза” је сигнал да постоји нека ситуација због које се особа тако осећа. Његова појава значи да је особа проценила да постоји нека ситуација која угрожава нешто што је особи важно. То непријатно осећање је сигнал особи да треба да нешто уради како би разрешила угрожавајућу ситуацију. Одатле и реч „емоција”, која долази од латинског e и movere, што дословно значи покренути. Према томе, емоције су покретачи који нас усмеравају на угрожавајућу ситуацију како бисмо је разрешили на овај или онај начин. У том смислу можемо рећи да нас емоције повезују са животом, с догађајима које смо оценили као важне.

Ако је неко љут, он сматра да је неко други поступио на погрешан начин и да треба да промени своје понашање. Ако је уплашен, сматра да га угрожава нешто што је јаче од њега, на шта не може утицати и од чега се треба склонити. Ако је усамљен, то је знак да му недостаје особа која му је емотивно важна, и да треба да је потражи. Ако му је досадно, то значи да је у ситуацији у којој се не одвија оно што би особа желела да се догађа, и да га непријатност досаде покреће да напусти ту ситуацију и оде у ону другу, у којој може испунити своје жеље.

Када особа, на пример, препозна да је непријатност коју осећа заправо осећање љутње, она почиње да размишља и да себи одговара на питања: На кога сам љут? Зашто није у реду да се та особа тако понаша? Како би она требало да се понаша? Како да утичем на њу? итд. Према томе, када смо у стању да препознамо и именујемо непријатно осећање које осећамо, тада нас оно упућује на ситуацију због које је оно настало у нама, а са циљем да је разрешимо.

Људи који осећају „нервозу” најчешће немају такав ментални ток, већ уместо да неку животну ситуацију схвате као проблем, они саму нервозу дефинишу као проблем. Другим речима, ако је неко нервозан, његов циљ је да смањи нервозу. Зато уместо да се баве разрешењем животне ситуације на које их упућује непрепознато непријатно осећање које се крије иза „нервозе”, они се усмеравају на то како да се ослободе саме „нервозе”.

Постоје бројни начини на које људи смањују своју нервозу. Један од најраширенијих начина је пијење алкохола. С једне стране алкохол делује тако што смирује, а још ако се пије у друштву разговор о неким другим темама мења токове мисли, тако да се особа привремено ослобађа нервозе. Други начин је да се неко „смирује” тако што се наједе. Унета храна и покретање процеса варења заиста смирују особу, али након неколико сати тај ефекат престаје, тако да особа мора поново да једе да би се ослободила „нервозе”, што на крају доводи до гомилања килограма.

Начини смирења

Бројни су други начини на који се људи смирују и „ослобађају” нервозе, од узимања лекова за смирење, па до мастурбације или секса. Неки од ових начина креирају додатне проблеме, као када неко „избацује нервозу из себе” тако што се „празни” на другима. Неки начини ослобађања од нервозе се сматрају здравима попут медитације, мајндфулнеса или одлажења у фитнес, трчања или бављења неким спортом.

Иако могу постојати неке споредне добити од изабраног начина ослобађања од нервозе, као што је физичка кондиција у случају спорта, у свим овим случајевима није разрешена основна угрожавајућа ситуација која је и довела до нервозе као непрепознате емоције, због чега се „нервоза” изнова и изнова јавља.

Предност емоционално писмених људи је у томе да се не задовољавају објашњењем да су нервозни, већ препознају које осећање осећају, а затим се баве ситуацијом на коју реагују датим осећањем, као и проценом да ли је њихово осећање реалистично и оправдано. Тако их осећања заиста повезују са животом.


Коментари5
3c93d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miroslava
Hvala po ko zna koji put! Divno objasnjeno...
Olivera
Izuzetno sam nervozna kada idem na posao, bojim se da fizicki necu moci izdrzati tempo. Strah je opravdan jer je posao takav da zahteva punu fizicku i psihicku posvecenost. Ne mogu se opustiti jer sam u zrelijim godinama i jedva sam i ovaj posao pronasla
jadranka
A sta ako situaciju koja te cini ``nervoznim`` ne mozes da promenis????????
Marija
Bitno je da je prepoznamo, da ne ostane skrivena. Kao i kod svake "situacije" , uvijek su tri mogućnosti. Prva je da se nešto uradi, bilo šta i koliko god da je mali korak, samo da djelujemo. Ako baš ništa ne možemo, vidimo da li možemo da se "izmjestimo", ako se ne tiče direktno nas. Ako ne može ni to, ako baš ništa nije do nas, a pogađa nas, onda je prepustimo vremenu, svjesni da se u životu dešavaju i lijepe i ružne stvari, a da mi treba da jačamo svoje mentalne kapacitete (emotivne kompetencije) da se bolje suočavamo sa sviim što život nosi. briga, npr, je primjer neproduktivne reakcije. Možemo raditi nešto drugo, u čemu imamo uspjeha ( i to je vrsta akcije), da skrenemo misli i da se ne zaglavimo u brizi ....
Препоручујем 24
Sanja
Tada nema svrhe nervirati se. Odlican tekst.
Препоручујем 24

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Магазин

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља