уторак, 21.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Странци бесплатно добијају наше школоване стручњаке

Због миграција становништва Србија губимо између 300 милиона и 1,2 милијарде евра, говоре нова истраживања о губитку пара уложених у образовање младих код нас
Аутор: Катарина Ђорђевићпетак, 29.03.2019. у 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

Због великих миграција младих образованих људи Србија сваке године изгуби између триста милиона и милијарду и двеста милиона евра, говоре подаци из студије под „Трошкови емиграције младих из Србије”, коју је спровео Институт за развој и иновације уз подршку британске Вестминстер фондације за демократију. У тој рачуници узима се, рецимо, да је ову државу један средњошколац коштао 21.000 евра а студент 34.000.

– С обзиром на то да Републички завод за статистику не води емиграциону статистику, процене броја миграната крећу се између 15.700 и 49.000 особа. У извештају о међународним миграцијама Организација за европску безбедност и сарадњу процењује да је из Србије у периоду од 2012. до 2016. године отишло око 245.000 лица, што у преводу значи да у земље чланице ОЕЦД годишње емигрира око 49.000 људи – истакао је директор Института за развој и иновације Ненад Јевтовић.

Он је нагласио да су најдиректнији трошкови с којима се наше друштво сусреће заправо губитак пара уложених у образовање. Трошкови осмогодишњег образовања које је окончано 2018. године износе око 13.500 евра по ученику, средњошколца 21.000 евра. Уколико се говори о некоме ко је дипломирао, школовање тог младог човека од предшколског узраста, преко основне и четворогодишње средње до краја академских студија ако је у просеку трајало пет година и окончано 2018. године – било је уложено око 34.000 евра, док се на основу расположивих информација долази до грубе процене од око 55.000 евра за доктора наука. Када се све то помножи са бројем људи који одлазе, трошкови варирају од 300 милиона евра до више од 1,2 милијарде евра у једној години, што за Србију представља огроман губитак.

– Нажалост, ни ту није крај приче о трошковима емиграције, јер свака запослена особа доприноси бруто друштвеном производу Србије – ако неко емигрира он више не доприноси. Међутим, одлазак једног младог човека има бројне индиректне трошкове и последице. Он више не одлази у куповину, што додатно смањује бруто национални производ, а његовим одласком престаје потреба за постојањем једног броја лекара, пекара, апотекара, фризера и бројних особа запослених у услужним и државним службама, који својим платама такође доприносе бруто друштвеном производу. Економска рачуница говори да потенцијални бруто друштвени производ губи око 19.446 евра са одласком сваког младог човека. Ако бисмо говорили у метафорама, када млада особа пређе границу наше земље, она у једној руци носи кофер са 19.446 евра, а у другој кофер са сумом која представља трошкове њеног образовања – сликовито је објаснио Ненад Јевтовић.

Он је истакао да су разлози због којих млади емигрирају углавном економске природе, што не треба да чуди ако се има на уму да је трећина њих незапослена, а да стопа ризика од сиромаштва износи 29 одсто.

Иако се у земљу сваке године слије око 2.641.000 евра на име дознака, анализа показује да се чак 70 одсто новца од дознака троши на личну потрошњу. Свега три одсто новца од дознака инвестира се у покретање бизниса. И сама структура дознака прилично се мења – осамдесетих година од новца коју су слали рођаци из иностранства градила се кућа у родном крају, деведесетих година су од тог новца породице у Србији преживљавале, а данас емигранти све чешће одлазе са целим породицама, па у земљи не остаје нико коме би слали новац.

Заменица амбасадора Велике Британије у Србији Трејси Галагер истакла је да су миграције младих природан процес, али да проблем представља чињеница што велики број младих из Србије одлази из нужде.

Продекан за научноистраживачки рад Економског факултета Младен Стаменковић подсетио је да се са проблемом миграције младих сусрећу бројне земље Европе – од балтичких земаља до Ирске. Он је навео да су балтичке земље изгубиле четвртину свог становништва, а онда су власти Финске одлучиле да потпуно информатизују образовање. С друге стране, Ирска је свој економски бунт засновала на трећој генерацији емиграната која се вратила у матицу из САД почетком деведесетих година.


Коментари49
ae2d7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Profesorka u penziji
Ovo je stvarno trla baba lan. Nek spasilac Vučić prvo aktivira one koji primaju državnu platu. On je uskočio u sve poslove i ne da nikome da se istakne. Sad je dovoljno nadavao strancima, sad malo nek daje našim privrednicima, ako ih uopšte ima. Ne vidim nikakav plan kratkoročnog i dugoročnog razvoja po opštinama. Da li Čačak treba da viče : Di su naši novci ?Ili kako je Jagodina asfaltirala puteve do svih sela a drugi ne mogu. U Nemačkoj firme propadaju i otvaraju se nove jer radnici dobijaju pomoć za nezaposlene. Svaki grad ima svoj okrug i konkretno planira svoj razvoj i subvencioniše firme iz raznih krajeva da se pozicioniraju u određenom gradu. Dok god se budu zapošljavali ljudi u opštinama preko veze, a isto tako u državnim firmama, koji ne znaju ni da analiziraju, ni da planiraju, a kamoli da se izbore za nove projekte, biće ovakva situacija.
Profesorka u penziji
Vi ste zaista dragi ali nerealni. Dok imamo ovakve gradonačelnike čiji planovi o razvoju grada i okolnih sela stoje u fiokama , planova nema o fabrikama i preduzećima koje treba treba izgraditi da bi se stanovništvo zaposlilo, neće biti ni povratka.
Joca Ekonomista
"Plati pa klati", kaze nas narod. Svi bi da im strucnjaci rade za saku para. E to vise nece biti.
Кенгур
Мислим да је износ од око 55.000 евра, само део којим држава доприноси школовању. Укупни трошкови друштва (обично породице) су пуно већи и укључују смештај, храну, одећу, уџбенике, џепарац, итд. Сећам се да сам пред крај осамдесетих, у разговору о могућем одласку у иностранству након дипломирања, од свог професора добио информацију да укупно школовање једног дипломца (основно, средње, универзитетско) кошта друштво близу тадашњих $500,000. А губитак није само оно што друштво потроши на школовање младог човека, него и оно што би тај човек допринео локалној економији и развоју друштва својим останком. Тако да је ефективни губитак много, много већи од процењених 1,2 милијарде евра.
Пера Писар
Зашто Вестминстер фондацију за демократију интересују трошкови школовања у Србији, па су дали подршку једном таквој "реномираној" истраживачкој кући као што је горе наведена да нам то све проанализира и предочи? Када дискутујемо о таквој анализи прво бисмо требали да видимо ко је спроводи и ко финансира. Они који су то подржали (јесу ли финансирали?) су најодговорнији за такво стање. Ваљда их интересује колико су ефикасни.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља