среда, 23.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 30.03.2019. у 22:00 Јована Рабреновић

Решење за „швајцарске кредите” зависи од става Касационог суда

Захтеви дужника различити – од раскида уговора због промењених околности, поништаја валутне клаузуле и поништаја целог уговора

Какво ће бити решење проблема задужених у швајцарским францима зависи пре свега од Врховног касационог суда (ВКС), односно од његовог става по том питању који ће, како је најављено, обнародовати у уторак. Без тога нема ни става банака, а ни државе. У Удружењу банака рекли су за „Политику” да још немају коментар на предлог председника Србије Александра Вучића о томе како да се проблем 16.800 дужника за стамбени кредит у овој валути реши.

Подсећања ради, Драгомир Милојевић, вршилац функције председника ВКС, рекао је пре два дана да ће у уторак грађанско одељење на седници донети став који ће бити упутство и путоказ нижестепеним судовима шта треба утврђивати и како поступати у предметима око задуживања у швајцaрским францима.

У тим предметима ради се о различитим захтевима из тужби грађана. Појединим захтевима се тражи раскид уговора због промењених околности, другима се тражи поништај валутне клаузуле, трећим поништај валутне клаузуле и последично  поништај целог уговора. Сходно томе и став ВКС може бити поништај уговора или само клаузуле или раскид уговора.

Другим речима, много опција је на столу. Иступом председника Вучића појавила се и нова опција, а то је да проблем буде решен вансудски, односно да се кредит у швајцарцима конвертује у евро с тим да трошак тога деле држава и банке.

И Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, каже да све зависи од тога какав ће бити став ВКС, односно упутство за поступање нижим судовима које није обавезујуће.

– Сваки хипотекарни уговор је различит. Није исто да ли је узет 2007. године и ти дужници су боље прошли или 2008. или 2009. године када су лошије прошли. Суд ће ценити колика је несразмера у давањима и примањима клијената и банака због валутне клаузуле. Јер, њена улога није да увећава главницу и да се банке неосновано богате, већ да спречава да се главница не истопи. Суд мора да утврди шта је у једном случају изразита несразмера, а шта у другом – сматра Грубишић.

Он додаје да од става ВКС зависи каква ће бити даља преговарачка позиција свих страна – дужника, банака, а сада и државе. По њему, најбоље је да се нађе вансудско решење због великих судских трошкова.

Захтев удружења ЦХФ Србија је да буду укључени у решавање проблема и да се чују њихови предлози. Они кажу да не желе да држава, односно грађани Србије, поднесу велики део терета њихових кредита. Траже укидање валутне клаузуле којом су ови зајмови везани за франке, односно да се зајам рачуна као динарски. У случају оваквог решења банке би урадиле нову рачуницу кредита, а преостали дуг би био мањи с тим да би рата била иста као и прва. Банка би зарађивала на камати, али без екстрапрофита који јој је омогућила валутна клаузула, односно везивање валоризације за швајцарац. Аргумент дужника је да је економски неоправдано да су ти кредити порасли толико да су после 10 година отплате већи него на почетку. За државу, како кажу, у овом случају нема никаквих трошкова, решење кошта банке.

Званични подаци банака показују да кредите у швајцарцима тренутно отплаћује 16.814 грађана. Према подацима Удружења ЦХФ у Србији је у периоду од 2005. године до 2011. више од 22.000 грађана узело овакве кредите. У међувремену један број их је конвертовао у евро, а један број дужника је остао без некретнина јер нису могли да их плаћају.

Коментари20
ed730
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mika
Kada zaradis na promeni kursa onda nikom nista, a kada izgubis onda drzava ili banka da plati ekstraprofit ?!
Mona
Ove zlurade komentare ne mogu da precutim! "Savesne" gradjane brine da li ce drzava iz Budzeta da plati "stetu" bankama, a ne brine ih nezakonitst i presude Suda u Strazburu, koliko ce ova ista drzava da plati kazne i odstetu ojadjenim gradjanima.
Pero Peric
E moj Dragoljube,pa da si imalo informisan znao bi da nije poenta da država bilo šta plaća(ili građani) nego banke treba da se odreknu extra profita. Ali je lakše da komšiji crkne krava. Sve sam već napisao.Užas!
dragoljub
Zašto bi ja, kao građanin koji nikad nije uzeo kredit, vraćao kredite kokštaplerima koji su hteli da opljačkaju državu? (kokštapleri nije greška, razlikuje se od hoštapleri i sl.). Ako Kasacioni sud donese presudu u njihovu korist - onda je gotovo sa pravosuđem u Sbiji. Sud je do sada bilo jedina naša institucija vredna poštovanja. Ko će se posle toga osećati pravno sigurnim?
Pero Peric
Ja prosto svih ovih godina ne mogu da se načudim koliko smo mi zlurad narod(da komšiji crkne krava i slično).Zato nam se kroz istoriju i sve ovo dešava jer očigledno nismo ni zaslužili bolje.Umesto da na očigledan problem ovih ljudi damo podršku da se problem reši, veliki broj ljudi komentariše da su se kockali da sami ispaštaju i slično.Kao dan je jasan zelenaški pristup bankarskih pijavica,ali džaba.. Strašno sam razočaran zato što nema jedinstva ni u jednom jedinom stavu,toliko da me postaje sramota da svih ovoh godina živim u zabludi da je Srpski narod nešto,a sve sam više sigurana da smo jedno veliko ništa!
Братимир
Хјустоне, ви то нисте знали када сте потписивали уговор за кредит?
houston we have a problem
@Братимир - Ako mislite da su kazino i banke isto, eto problema. Razlika je u motivu. Ili je isto ući u maxbet i societe? Isto ćete proći ako želite stan na kredit? To što država beži od toga da uredi bankarski sistem je opet signal za građane da nešto nije uredu. I ne kažem da su banke humanitarne ustanove, čak nasuprot. Ovde se od Suda traži da donese odluku u skladu sa Zakonom o obligacionom pravu i to je to
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља