петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:25
ФИЛАТЕЛИЈА

Великани српског глумишта (1)

Пригодно издање, пуштено у оптицај 27. марта, садржи осам марака номиналних вредности 23 динара, четири ФДЦ коверте и жиг, а штампано је у тиражу од по 25.000 примерака
понедељак, 01.04.2019. у 20:00
(Фотографије Пошта Србије)

Велимир Живојиновић рођен је 5. јуна 1933, у Јагодини. Заједно са Миленом Дравић и Љубишом Самарџићем, чинио је трио најомиљенијих филмских глумаца и био један од стубова на којима је почивала југословенска и српска кинематографија. Надимак Бата дала му је сестра и по њему је био познатији него по правом имену. Звали су га и – народски глумац. У свет уметности ушао је вирећи кроз прозор позоришта у коме се одржавала проба неког комада. Није, како је говорио, имао живаца да чека Хамлета и ускочио је у композицију филма. Словио је и за каубоја, односно Џона Вејна партизанских филмова. За 57 година каријере, играо је у више од 350 филмова и телевизијских серија: Скупљачи перја, Козара, Бреза, Маестро и Маргарита, Три, Балкан експрес, Лепа села лепо горе, Идемо даље... Захваљујући филму, имао је привилегију да испија јутарњу кафу са Ричардом Бартоном и Лиз Тејлор и другује са Орсоном Велсом. Због улоге у остварењу Валтер брани Сарајево, био је омиљени глумац и стотина милиона гледалаца у Кини. Због привржености породици, одбио је позив из Холивуда. Оснивач је и први председник Удружења филмских глумаца Србије. Умро је 22. маја 2016. и отишао у легенду.

Љубиша Самарџић рођен је у Скопљу, 19. новембра 1936. Био је један од највећих и највише награђиваних глумаца српске и југословенске кинематографије. Надимак Смоки пратио га је од истоимене филмске улоге. Иако је, као студент Академије за позориште, филм, радио и телевизију добио стипендију за Атеље 212, каријеру је трајно градио на филму. Говорио је да му је најдража улога у остварењу Хамлет у Мрдуши Доњој, јер се кроз ту улогу осликавала његова преданост и припадност филму. За улогу у пројекцији Јутро, добио је награду Coppa Volpi на фестивалу у Венецији. Као редитељ, дебитовао је филмом Небеска удица, а уследили су Наташа, Ледина, Јесен стиже, дуњо моја, Коњи врани, Мирис кише на Балкану... Аутор је тестаментарног, документарног аутобиографског филма Панта реи. Играо је у низу култних филмова и серија: Прекобројна, Битка на Неретви, Савамала, Живот је леп, Смрт господина Голуже, Куда иду дивље свиње, Димитрије Туцовић, Љубавни живот Будимира Трајковића, Полицајац са Петловог брда, Врућ ветар... Бројне награде, дипломе и признања завештао је Југословенској кинотеци. Умро је 8. септембра 2017.

Мира Ступица рођена је 17. августа 1923, у Гњилану. По многима је највећа српска глумица. Уз Милену Дравић, проглашена је глумицом 20. века. Са редитељем и супругом, великаном Бојаном Ступицом, градила је и темеље и врхове, не само позоришног живота ових простора, већ и културе у најширем и најпотпунијем смислу те речи. Ведра, енергична, надасве шармантна, харизматична... Њен смех је, како се говорило, парао и звезде. Таленат такође. И мудрост. На гостовању представа Дундо Мароје и Јегор Буличов у Паризу, домаћини су јој, видевши каква је глумица, дали гардеробу Саре Бернар, у коју приступ имају само посебни. Играла је Петруњелу, Мирандолину, Баруницу Кастели, Глорију, Настасју Филиповну, Сашу Његину, Грушењку, Мадам Сан Жен, Принцезу Ксенију, највеће наслове домаће и светске, класичне и савремене литературе. Добитница је свих најзначајнијих позоришних и филмских награда и признања. Објавила је књигу мемоара Шака соли, 2000. Отргла је глумицу Жанку Стокић од заборава и, установивши награду са њеним именом, вратила је на сцену Народног позоришта и у колективно памћење. Умрла је 19. августа 2016.

Слободан Алигрудић, пореклом Црногорац, рођен је 15. октобра 1934, у Битољу. Да није глумац, говорио је, био би фудбалер Партизана. Апсолвирао је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију. Шездесетих година прошлог века, Атељеу 212, у коме је Мира Траиловић већ окупила Зорана Радмиловића, Слободана Цицу Перовића, Петра Краља, Бору Тодоровића, Бату Стојковића, Милутина Бутковића и Владу Поповића, недостајао је само Алија за комплетирање октета креатора и данас чувеног доброг духа Атељеа. Због, како кажу, пробирљивости у позоришним пословима, напушта Атеље и великим корацима улази у свет покретних слика, дарујући своје лице и глас ликовима у више од 90 филмова, телевизијских серија и драма. Улоге антихероја у филмовима црног таласа и комплетни карактери били су скројени по његовој мери: Сан, Заседа, Рани радови, Кад будем мртав и бео, Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ... Филмови Сјећаш ли се Доли Бел и Отац на службеном путу Емира Кустурице обележили су његову каријеру. Умро је 13. августа 1985, млад, није дочекао 51. годину.

Стручна сарадња: Удружење драмских уметника Србије

Уметничка реализација: мр Марина Калезић, академски сликар


Коментари3
c948d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ja, bokeljka
odlicno odradjeno.
miroslav
dali je Bata Zivijnovic rodjen u Jagodini ili Koracici podno Kosmaja???????
Lale
Живели су у временима када је филмска уметност била на врхунцу и поставили лествицу превише високо да би била досегнута у наредних милион година.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља