уторак, 21.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:12

Како је Штулић постао мит

Један музичар поверио ми се да се Џонију књига свиђа, али да то никада неће да призна, каже Хрвоје Хорват, аутор нове биографије фронтмена „Азре”
Аутор: Ј. Копривицапонедељак, 01.04.2019. у 18:00

„Арсен Дедић је написао девет добрих песама, Горан Бреговић пет, а ја 30!” Можда ће некоме звучати нескромно, али ово су речи Бранимира Џонија Штулића које цитира Хрвоје Хорват, аутор нове књиге о некадашњем фронтмену „Азре”, представљене у Београду. Књига „Штулић: биографија” креће од почетка – музичаревог детињства у Скопљу и Јастребарском, студија у Загребу, оснивања „Азре”, и стиже до „развода” од музичке каријере и одласка и живота у Холандији. Уз необјављене рукописе и приватне фотографије, сведочења колега, сарадника, поштовалаца, и изјаве самог Штулића, Хорват смешта живот и дело једне од најцењенијих, али и најконтроверзнијих личности на простору бивше Југославије и у социо-политички и културни контекст.

После читаног „Фантома слободе”, признати хрватски новинар, рок критичар и аутор Хрвоје Хорват поново се ухватио у коштац са Џонијевим радом, и резултат је „Штулић: биографија”, дело које је објавио „Вечерњи лист”. А прва реакција личности, којој је књига посвећена, јесте да му се никако не свиђа! Иако Штулић, како истиче Хорват за „Политику”, одбацује књигу, која ће се у мају појавити и у нашим књижарама, хрватског новинара то не обесхрабрује:

– Једна колегиница ми је рекла да сам му овом књигом подигао споменик, Миљенко Јерговић да је „ретко цивилизовано написана ”, а један музичар поверио ми се да се Штулићу књига, ипак, свиђа, али да то никада неће да призна. Уосталом, Јурица Пађен из „Азре” давно ми је рекао: „Па, ко може писати о Џонију, он је генерал-пуковник, заповедник свемира, он најбоље зна све!”

Управо ту Штулићеву сигурност у себе, али и бриљантност помиње и музички критичар Петар Јањатовић:

– Волео сам да радим интервјуе са њим, иако би некада рекао нешто након чега бих само замукнуо. Примера ради: „Постоје `Битлси` и `Азра` и десет празних места!” Тај његов разбарушени стил, али и темперамент потпуно је уникатан на овим просторима. Једнога дана хоће да ми да интервју, а други пут ми одбруси: „Шта хоћеш, ја сам те направио. Да није било мене, не би имао о чему да пишеш!”, сећа се Јањатовић, а и сам аутор књиге подсећа:

– Понекад са њим не може рационално да се прича, некад он некога потпуно безразложно извређа, али то није важно. Битно је да његово дело и данас траје. Штулићева највећа вредност је у песмама које је оставио иза себе – сматра Хорват, док новинар и критичар Пеца Поповић хрватског музичара сврстава у највеће ауторе нашег језика:

– Свака генерација треба да открије некога ко јој је важан, као што су мојој били важни Бреговић, Штулић, Дадо Топић... У њиховој музици покупили смо кодове и шифре да будемо бољи људи, него што смо били пре него што смо почели да их слушамо. Ти аутори су на нашем језику рекли важне ствари и то се не сме заборавити.

Новинар Теофил Панчић са Бранимиром Штулићем дели исти бекграунд – као дете војног лица рођен је у Скопљу, а одрастао у Загребу. Отуда „официрску децу”, назива „децом случајности”:

– Џони је, случајно, рођен у Скопљу, и не памти га. Иако га не познајем лично, одрастао сам у Загребу раних осамдесетих година када је „Азра” експлодирала, и била најважнија ствар у нашем југо-космосу, и то је моју генерацију одредило – присећа се Панчић, који, међутим, сматра да се Штулић на време окануо музике и отишао у илегалу у Холандију:

– По мом убеђењу, које се никако не допада идолопоклоницима Џонија Штулића, отишао је у тренутку када више није имао шта да каже. Имао је невероватну ауторску експлозију и за две-три године урадио је неколико албума и на десетине антологијских песама. Све након тога, било је инфериорно. Отишао је у Холандију из баналних разлога, и већ од краја осамдесетих перципирамо га као некога ко је нестао са нашег хоризонта. А одлазак тог вансеријског аутора се поклапа са нестанком Југославије и онога што је конституисало нашу митологизовану и бољу прошлост. Није био присутан физички, ни симболички када се наш свет распадао и то га је и сачувало, што је идеално за стварање мита о спасиоцу који треба да се врати како би се поново успоставило пређашње рајско стање...


Коментари21
64f7c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mehmed Rakovac
Kada topovu gruhaju muze ćute. J.B.Štulić je bio genijalni muzičar i tekstopisac, pa još genijalniji narator svojih sadržaja u rock 'n' roll formatu. Da gospodine Pančić, otišao je Štulić jer nije imao više KOME šta da kaže. Kod nas na Balkanu (ex YU) ima izraz "stari roker". Pogledajte te ljude? To su najbolji od boljih! Njih je veoma malo i zbog toga su jako vrijedni. Ćutljivi, nenametljivi, dobričine i čekaju svoj red... Kako ćete tsunamiju turbo-folka, reppa, hip-hopa... reći: STOP???
Sasa Trajkovic
Svako vreme ima svoje heroje i idole... Štulić je poleteo na krilima Novog talasa u jednom vremenu revolucionarnih promena u društvu u kome je muzika bila " više " od muzike nažalost današnje vreme je vreme bez vrednosti pa samim tim bezvredno.
ExYU
Divno je na ovom terenu u moru plagijata, dobiti nešto originalno, to su AZZRA, DŽoni B.Štulić, grupa Smak TOČAK, ...................... Vlatko Stefanovski, ...........Dado Topić, Sladjana Milošević, Dragana Šarić................................. AZZRU smo svi voleli!
Velika Srbija
Veliki muzicar i karakter i Srbin.
Felipe
Štulič je jedan od retkih ljudi koji je imao veliko poverenje na svim stranama bivše države. Jeste malo teška i egoistična ličnost ali je po opredeljenju humanista i borac za pravdu i istinu. Zato je šteta što nije više bio aktivan u vremenima raspada države i pratećih ratova. Mada kada razmislim da je tako i bolje, pošto bi svaki njegov angažman naišao na nož onih koji šire mržnju. Pretopstavljam da bi to bilo najizraženije u Hrvatskoj iako je tamo bio svojevrsno polubožanstvo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља