недеља, 17.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 01.04.2019. у 20:00 Борка Голубовић-Требјешанин
ИНТЕРВЈУ: Зоран Ђерић, управник СНП-а

Управник није супермен

Али јесте лидер и мора да буде ауторитет у руководилачкој хијерархији великих организација каква је СНП, јер ништа се не решава путем магије и трикова, него искључиво радом и договорима
(Фотодокументација СНП)

Новосадско Српско народно позориште обележило је 28. марта свој 158. рођендан. Током протеклих деценија ова угледна кућа културе ширила је своју сценску мисију на себи својствен начин, негујући оригинални позоришни рукопис. О томе са каквим резултатима завршава актуелну сезону, односно са каквим амбицијама, плановима ће изненадити публику у наредном периоду разговарали смо за „Политику” са Зораном Ђерићем, управником СНП-а.

– Ансамбл Драме је током протекле сезоне имао неколико успешних копродукција. У априлу ћемо бити присутни на свим позоришним фестивалима у Србији: од Пожаревца и Шапца, до Зрењанина. Опера је била на великом гостовању у Либану, у Бејруту, на фестивалу „Ал Бустан”. Балет је имао запажену премијеру „Враголанке”, Л. Ј. Ф. Херолда, у кореографији госта из Румуније Калина Ханцијуа. Реализовали смо и неколико великих приредби. Направили смо представу „Светозар”, по тексту Милована Витезовића, у режији Југа Радивојевића, одличан пример грађанске драме, важан сегмент историје Новог Сада и Војводине – каже Ђерић.

Које нове представе ћете представити својој публици?

Драма СНП-а је почела са радом на двема новим представама. Ана Ђорђевић се латила најпре списатељског, а потом и редитељског задатка да осветли мрачан тренутак из историје СНП-а – страдање 17 чланова глумачког ансамбла, 1941. године, у експлозији магацина у Смедеревској тврђави. Пројекат има радни наслов „Смедерево, 1941”, у њему партиципира и град Смедерево, а премијера ће бити у јулу у Смедеревској тврђави. Никита Миливојевић, после успешне режије Милеровог комада „Вештице из Салема”, подухватио се новог, већег задатка да драматизује, а потом и режира Андрићеву „Травничку хронику”. Премијера ће бити почетком следеће сезоне. Опера СНП-а од почетка године припрема „Фауста”, почетком априла премијером Листове опере „Сарданапало” отвориће НОМУС, а у јуну ће бити премијера „Риголета” којом треба да се отвори први оперски фестивал. Балет СНП-а припрема монографију „70 година Балета СНП-а”, као и балет „Охридска легенда” који ће премијерно бити изведен следеће године када се обележава поменута годишњица.

Прве сезоне СНП-а прошле су у знаку приказивања домаће и стране класике... Редитељи који су у то време стварали у Новом Саду били су, рекло би се, под утицајем европског модернизма. Којем и каквом сценском рукопису данас тежите?

СНП и даље негује домаће и стране класике. На репертоару је неколико комада Јована Стерије Поповића и Бранислава Нушића, Шекспир, Гогољ, Лорка, Артур Милер... Опера и Балет негују такозвани железни репертоар, са повременим искорацима у савремено оперско, односно балетско стваралаштво. Прошле године је то био случај са праизвођењем опере академика Дејана Деспића „Поп Ћира и поп Спира”, односно балета „Пинокио” Нодара Чанбе. Када је драма у питању, реч је о различитим редитељским поступцима, новој драматургији, па и постдраматургији. Најближе ономе што Патрик Патрис назива осмишљено позориште су креације Никите Миливојевића и Игора Вука Торбице. Александар Поповски, Ана Ђорђевић и Милан Нешковић залажу се за такозвану постнаративну драматургију, Југ Радивојевић спаја образовну са глумачком драматургијом и гради чврсту редитељску представу, без импровизација. Миа Кнежевић се креће ка постдрамској драматургији...

Ко су данас ваши глумци, певачи, балетски играчи, аутори, сарадници?

СНП има више од 40 глумаца у радном односу, као и десетине других глумаца које ангажује хонорарно, у појединим представама. Међу њима су Гордана Ђурђевић Димић и Радоје Чупић, Милован Филиповић и Милан Ковачевић, Александра Плескоњић и Александар Гајин, Милица Грујичић и други... Кад је реч о балетским играчима, репертоар носе Ана Ђурић, Андреј Колчерију и Самјуел Бишоп. Кад је опера у питању све су запаженији солисти Вишња Попов и Жељко Р. Андрић, поред изузетних првакиња Данијеле Јовановић и Јелене Кончар, односно првака Васе Стајкића и Саше Штулића. Већ другу годину стални сарадник СНП-а је маестро из Италије Ђанлука Марчано као шеф-диригент.

Током историје дуге 158 година СНП је однеговао бројна глумачка, оперска, балетска имена. Како ваша кућа функционише данас?

Као и некада, али под већим утицајима нових технологија. Зато су нам потребна нова (и велика) улагања у техничку опремљеност како бисмо могли да стварамо не само позоришне илузије, када је у питању прошлост, већ и реалне слике, јер позориште постоји у простору и времену које је око нас. Мада позоришни чин није илустрација, он је ипак интерпретација, па и специфична презентација нашег времена и нас у њему.

Каква је финансијска слика СНП-а данас? Колико је деликатно бити на челу ове театарске куће будући да као управник делујете на више фронтова?

У плусу смо, али имамо огромне трошкове, па су нам увек потребна додатна средства, пре свега у продукцији, па у набавци нове опреме. И, уобичајено, потребни су нам нови људи за које и даље није лако обезбедити и неопходна радна места. Улога управника, у институционалним позориштима, често се мистификује, па и преувеличава. Управник није супермен, како би то неки желели, али јесте лидер и мора да буде ауторитет у руководилачкој хијерархији великих организација каква је СНП, јер ништа се не решава путем магије и трикова, него искључиво радом и договорима, како са руководиоцима, тако и свим другим запосленима и сарадницима.

О чему сањате као управник СНП-а?

Моји снови нису нереални, већ оствариви, надам се у мом мандату: монографија Српског народног позоришта и Енциклопедија Српског народног позоришта.

Коментари0
be254
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља