четвртак, 22.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 01.04.2019. у 21:00 Слободан Самарџија
ИСТОЧНА СТРАНА

НАТО хоће Грузију

Генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг у Тбилисију (Фото: ЕПА-ЕФЕ/Zurab Kurtskidze)

„НАТО би требало богу да захвали за то што постоји Владимир Путин! Да нема њега и његових повремених војних интервенција, северноатлантски савез би се до сада распао, изгубио би сврху свог постојања.”

Најављујући цитираним речима 70. годишњицу формирања западне војне алијансе, лондонски „Тајмс” је, случајно или намерно, пропустио да помене да је и Русија, са своје стране, оправдање у јачању сопствених оружаних снага нашла управо у постојању НАТО-а, који се током поменутих седам деценија и те како „доказао” војним интервенцијама широм света, од којих је мало која, укључујући и ону у Србији и Црној Гори, имала законски оквир.

Ипак, писање „Тајмса” потврда је чињенице да је Русија била и остала главна мета војних планера из Брисела. Тако је зазвучала и недавна изјава тамошњег генералног секретара Јенса Столтенберга, према којој је Алијанса спремна да ускоро у своје редове прими још једну земљу, овог пута – Грузију. Ако се сетимо тога да је у августу 2008. ова кавкаска република ратовала са Русијом због Абхазије и Јужне Осетије, јасно је да позив у НАТО није упућен зарад смиривања тензија у овом делу света.

Грузија је своју наклоност ка Западу показала одмах по распаду СССР-а. Потврда тог дружељубља је управо и окончана војна вежба која је требало да покаже спремност припадника грузијских оружаних снага да се укључе у заједничка дејства с колегама из Алијансе. Вежба је уприличена под покровитељством Центра за обуку и евалуацију НАТО, у складу са плановима из 2015, важном компонентом у реализацији стратегије НАТО-а у ширењу на постсовјетске просторе, зарад контроле западних граница Русије.

Изјава Столтенберга није била упућена грузинском народу и руководству у Тбилисију колико Русији, оцена је оних који прате глобална збивања. Грузија је у тој замисли само један од точкића, и њено утапање у НАТО представљало би тек деоницу пута ка реализацији решења донетог у Бриселу 2008. године, према ком се на ову земљу гледа као на важног партнера у потискивању бивше совјетске матице што даље од Европе.

Шта о амбицијама западних војних планера мисле Грузини? Да ли су спремни да ратују против Русије? Досад су такве ратове губили. Да ли су и колико спремни да у том ратовању буду само „топовско месо”, пошто команда свакако не би била у њиховим рукама? И најважније, да ли су спремни да за то одвоје два процента свог годишњег буџета и проследе их америчким произвођачима наоружања?

Оно што се данас дешава у Украјини, тачније у Донбасу и на Криму, само је једна слика могућег развоја догађаја и у Грузији. Ратовање у Јужној Осетији и Абхазији показало је да су руски интереси, када је у питању непосредно окружење, сасвим јасни.

То и наводи аналитичаре да позив постојбини Стаљина тумаче више као подстрекавање још једног локалног сукоба и прилику за додатну продају оружја, а мање као настојање Алијансе да заиста осигура безбедност својим чланицама. Не мање важан је податак да Грузија једним својим делом излази на Црно море и да се, осим са Руском Федерацијом, граничи и са Азербејџаном, Јерменијом и Турском.

Идејом уласка НАТО на Кавказ тешко да могу бити задовољни и Европљани. У ситуацији када многе од европских земаља на одвајање својих пара у буџет Алијансе гледају као на претежак и непотребан терет помисао да би се могли наћи у вртлогу новог војног сукоба свакако се не чини примамљивом. Поготово ако се у обзир узму напори појединих европских земаља да са Русијом изграде нови облик сарадње.

У рату из 2008. године и покушају Грузије да поврати власт над Јужном Осетијом и Абхазијом погинуле су 602 особе, а број расељених или избеглих достигао је 192.000. Резултат је било фактичко одвајање те две аутономне области од дотадашње матице и њихово стављање под покровитељство Москве. Санкције које су тада уведене Русији имале су половичан ефекат пошто су поједине земље, пре свих Немачка и Холандија, вођене економским интересима, одбиле да у њима учествују.

Коментари42
2c318
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Новица С. Поповић
"Gastarbajter", да би био гастарбајтер морао би написати Gastarbeiter* a оно што тврдиш нема благе везе са истином. Русија је једна од ретких земаља која није уништавала или асимиловала народе који су живелу у Русији. Иначе Татри су нахрупили на тло Русије када је Џингис Кан у 13 веку ујединио племена централне и источне Азије, међу којима су најбројнији Татари и Монголи. Они су толико зла нанели Руској држави а ипак их Руси нису искоренили на своме тлу. Слично је и са Черкезима који су се побунили 1870. (Кавкаски ратови) а били су познати по суровости. После тешких битака Русија их је победила и на крају један део протерала у Турску a у Русији и данас постоји Чекеска республика.
Sasa Trajkovic
NATO je još na bombardovanju Jugoslavije pokazao i promoviosao svoju novu doktrinu ne odbrambenog već agresivnog militnatnog saveza koji pretenduje da se nametne kao svetski policajac svog velikog brata SAD a.
milе sremcica
Стаљин се у гробу преврће! И ако је Стаљин имао "проблема" са црквом, не могу да разумем један од најстаројих православних народа што трче у загрљај доказаних непријатеља православља и човечанства
Коста П. Војновић
@" Миле сремцица" Оно што се приписујуе Стаљину, репресије и прогон РПЦ у главном су радили Троцки и његови трабанти: Јагода, Бухарин, Јежов итд. О томе сведочи Амерчки абасадор Дејвис у Москви у предметно време(1937.г) који је присуствовао велеиздајничким процесима, као и цео дипломатски кор, и о томе сви имају савим коректан став. Оно што се дешава Грузији, дешава се свим посткомунистичким земљама које САД усисва у НАТО што погодује само тамошњим олигархијама јер их штити од процеса за пљачку сопственог народа. За њих су резервисан и атомска склоништа и њихов ризик је мали али ризик народа је огроман јер постају легитимни циљеви у сл. нуклеарног рата.
sloba car
Tipična okupatorska terminologija, oni "hoće" neku zemlju! I kod mafijaša postoji naplaćivanje tzv. zaštite (reket). Važno je da su se građani NATO zemalja demokratski izjasnili da hoće te zemlje u NATO, i po cenu da jednog dana oni (naročito u Evropi) budu žrtve.
Mirko
I Rusija hoće Venecuelu a mogla bi se potruditi da potpiše sporazume i sa drugim Latinoameričkim zemljama pa onda da pregovara o pošztovanju sporazuma o raketama kratkog i srednjeg dometa.
Karakas
Djordje@ .Odgovor potvrdan ! Apsolutno !
djordje
samo za Karakas: jel tebe to neko obavestio, da narod neće Ruse?
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља