четвртак, 03.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 01.04.2019. у 21:30 Жељко Шајн
ИНТЕРВЈУ: АНАТОЛИЈ КАРПОВ, посланик Думе (РФ) и троструки светски првак у шаху

Матирао и загађење Црног мора

„Политику” познајем добро, од првог путовања у Југославију, 1972. године; то је лист који се одликује озбиљношћу нивоа на којем представља информације
(Фото EPA/Clemens Bilan)

Од нашег специјалног извештача
Москва – Шах је свој зенит постигао баш када је Анатолиј Карпов постао светски првак, и то на врхунцу „хладног рата”, након чега се његова домовина, СССР, распала, као и СФРЈ. Југославију Карпов назива дивном земљом, а и о Србији и „Политици” говори с много емоција.

За шаховском таблом је био љути противник  Гарија Каспарова, а и данас су као политичари на различитим странама. С Робертом Фишером није имао прилику да одгира меч, јер се Американац повукао. 

Шах је једно од великих блага човечанства, о чему, између осталог, сведочи и „Златна књига”, коју су 1472. написали познаваоци ренесансног шаха Ђовани де Бон и Рај Лопез. Славна игра на 64 поља објединила је читав свет, уклањајући разлике базиране на расној или полној припадности. Иако живимо у савременом компјутерском времену, вредност шаха није превазиђена ни у мисаоним законитостима, ни у математичким и геометријским принципима. Ова чувена игра нашла је своје место и у политици, не зато што је било генијалних шахиста међу политичарима, нити због љубитеља ове игре, већ зато што су три меча антологијске шаховске борбе за светског првака обележила епоху Хладног рата између две велике политичке и шаховске силе, САД и СССР-а. То су мечеви: Борис Спаски – Боби Фишер (1972), Виктор Корчној – Анатолиј Карпов (1978) и Анатолиј Карпов – Гари Каспаров (1985).

Шах је свој зенит постигао баш када је Карпов постао светски првак, и то на врхунцу Хладног рата, након чега су се догодиле глобалне политичке промене: распад социјалистичких земаља у осамдесетим годинама прошлог века, међу којима су и СССР и СФР Југославија, као и распад Варшавског пакта. Обојица смо чланови Међународне словенске академије наука и уметности, са седиштем у Москви. У паузи рада академије с антологијским спортистом и светским прваком у шаху – академиком Анатолијем Карповим, започели смо разговор најпре о листу „Политика”.

Ана­то­лиј Кар­пов са на­шим до­пи­сни­ком Жељ­ком Шај­ном  (Фо­то Вла­ди­мир Ку­ри­шев)

„’Политику’ познајем добро – од првог путовања у Југославију, 1972. године. Тада су ’Политика’ и ’Борба’ биле главне новине о политици, које су увек обраћале пажњу и на нашу делатност: у њима је увек постојао део посвећен шаху. Тамо су радили веома вредни, угледни аутори, а генерално се ’Политика’ одликовала озбиљношћу нивоа на којем су биле представљане информације. Онда су дошла друга времена, променили су се међународни односи и квалитет штампе се донекле променио, али је ’Политика’ преживела. То је доказ да је криза превазиђена”, каже Анатолиј Карпов.

Постали сте светски првак у шаховској светској осовини Спаски–Фишер–Карпов, Корчној–Каспаров. Совјетски Савез доминира над САД. Ипак, политички се ваша и моја земља распадају. Од бомбардовања СР Југославије прошло је 20 година. Србија данас негује неутралну политику, а РФ с Путином на челу донекле је уравнотежила односе у свету. Како првак света у шаху гледа на политичку слику и где види решење у мојој земљи?

Југославија је била дивна земља. Ипак, проблеми су се осећали и тада: различит је био ниво економског развоја, као и образовни ниво у источним и западним регијама. Нажалост, Југославија се распала у тешким мукама. Преко УН долазио сам у Вуковар, био сам у Босни непосредно након завршетка рата. Када сам путовао из Београда до границе с Хрватском и Босном, у супротном смеру кретале су се избеглице: колима, пешице... То су била страшна времена, та ноћна мора се још памти. Желим да ти проблеми прођу што је пре могуће, како би земље коначно добиле економско благостање и политичку стабилност.

У Совјетском Савезу свакако сте уживали поштовање, али сте истовремено и на западу били поштовани и препознатљиви, иако сте титулу освојили без борбе с Фишером. Недостају ли вам та времена?

Ја сам и дан-данас међу првих десет најпознатијих људи на свету. Увек сам покушавао да успоставим сарадњу, увек сам се бавио организацијом турнира, дечјим шахом. Организовао сам прву дечју олимпијаду, 1995. године. После је то постало званично такмичење. На првих осам шаховских такмичења био сам председник организационог одбора. Захваљујући шаху, моја популарност је расла. Људи поштују моје напоре да развијем везе између земаља, као и мој допринос шаховском образовању. У многим земљама постоје школе с мојим именом или школе које надгледам: у 36 земаља света, у готово 50 регија Руске Федерације и бивших совјетских република. Ово је права империја шаховских школа. Ја сам ангажован на очувању мира, амбасадор сам Уницефа и много сам учинио да побољшам ситуацију у области здравствене заштите деце.

Шта вам доноси депутатска улога данас у односу на ону популарност коју сте имали као светски првак у шаху?

Бити посланик државне Думе подразумева стално запослење. Имам озбиљне програме у Тјумену. Ја сам, иначе, посланик из Ханти-Мансијског округа и Јамала, а ово је веома велика област, као половина западне Европе. Велика је раздаљина од југа до севера, од границе са Казахстаном има 3.000 километара, а од истока до запада 1.600 километара.

Пре 20 година отворио сам школе у Сибиру, у Салехарду и Нефт-Југанску. У школи у Јамалу имао сам ученицу, сада велемајсторку, Александру Горјачкину, која је са 13 година постала велемајстор међу женама. Имам велику шаховску активност у сва три округа. У Тјуменској области предајемо шах у 280 школа и 60 вртића, а у Ханти-Мансијску донета је одлука да шах треба да буде у свакој школи.

Такође, бавимо се здравственим и социјалним питањима. Први смо решили проблем преварених акционара. Наиме, када се станови купују још током изградње, тај новац треба да служи даљој изградњи, али у Русији су грађевинске компаније често биле преварантске, узимале би новац и нестајале. Данас промовишемо закон који даје одлагање стамбених кредита свим грађанима Руске Федерације који се не могу носити с плаћањима.

Који је, према вашем мишљењу, ваш најзначајнији допринос?

Као члан Одбора за природне ресурсе и екологију допринео сам очувању Црног мора. Представници рачунске коморе и ја борили смо се за чистоћу Црног мора. Постигли смо да се на нивоу региона и на нивоу владе донесе одлука о забрани отварања депонија на црноморској обали. Све депоније налазе се само унутар региона. Такође, радио сам у Одбору за економску политику као први заменик председника одбора и увео сам закон којим смо спасли коњарство у Русији. Сада сам заменик председника Одбора за међународне послове, који укључује широк спектар програма. Стално имамо сусрете и делегације у вези с питањима међународне активности. За ово време примио сам више страних делегација него било који представник државне Думе. Недавно је долазила делегација из Украјине. Волим да развијам нормалне пријатељске односе.

У Рејкјавику се сударају Спаски и Фишер. Фишер је првак. Ви нисте имали прилику да одиграте шаховски меч с Фишером. Шта је за вас значило то што један Американац у јеку Хладног рата и у зениту ове древне игре на 64 поља није укрстио фигуре с Русом?

Мислим да је Фишер имао личне проблеме, а појава младог ривала који је напредовао веома брзо је за њега била непријатно изненађење, јер је раније играо с много старијим противницима. Био сам осам година млађи од њега, али сам већ био ушао у шаховску елиту. Психолошка ситуација за Фишера није била повољна иако је у условима политичке конфронтације већина била на његовој страни. Пошто је мене шаховски свет већ посматрао, имао сам доста обожавалаца и навијача у западној Европи и САД. Фишер је увек био несигуран, што се може пратити кроз различите фазе. Три године није играо ниједну званичну утакмицу пре него што је упознао мене. За себе је тражио изузетне предности, а затим је изјавио да, пошто његов ултиматум није био прихваћен, одбија да игра. Припремао сам се, мислио сам да имам добре шансе. Не могу рећи да је то била баш сигурна предност, али мислим да сам могао да победим. Када је Фишер одбио да игра, енергија коју сам скупио припремајући се за игру с њим омогућила ми је да освојим скоро сва такмичења током наредних пет година. Тако сам поставио рекорд у броју међународних турнира и победа у тимским такмичењима.

За шаховском таблом били сте љути противници с Каспаровим. Данас сте и као политичари на различитим странама. Има ли и ту симболике?

Имамо потпуно другачији приступ животу. Он је у шаху таленат и геније, као и ја, али у животу смо веома различити. Можда су разлог томе старосна разлика од 12 година и порекло: ја сам с Урала, он са југа, из Азербејџана, из Бакуа. Ми имамо другачији темперамент, као и приступ решавању проблема, чак и другачију визију проблема. По карактеру и по неким принципима, потпуно смо различити људи, па је очекивано да се нађемо на различитим странама. Ипак, наша визија шаха је скоро иста. Уочили смо проблеме наше шаховске асоцијације, проблеме њеног председника и то нас је ујединило, јер је изазивало страшну штету светском шаховском покрету. Ту смо се нашли на истој страни.

Као шахиста који је забележио многе шаховске рекорде и као политичар, шта бисте поручили српском народу?

Желео бих да поздравим српски народ. Био сам у Србији не тако давно и доћи ћу поново. Знам да су наши народи историјски повезани и гаје најтоплије односе једни према другима. Желим да историјско пријатељство наших народа опстане и желим људима у Србији добробит и здравље.

Коментари3
f5450
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mile ć
E, pa sad! Jeste Fišer jedan, ali nema ni dva Talja. Petrosijan je takođe unikatan, i sve tako redom dok ne iscrpimo sva imena velikana svetskog šaha.
артиљерац
Мала занимљивост везана за шах.Шах је,кажу,измишљен у Индији.Да би се неки махараџа разонодио.Пошто му се свидео хтео је да награди човека који га је измислио.Нудио му је злато,накит,али овај је тражио да га исплати житом.И то овако:на прво поље једно зрно жита,на друго 2,на треће 4,на четврто 8 итд.Он се насмејао,и звао "минисистра финансија" да исплати човека.Овај кад је чуо ухватио се за главу,крајњи збир је огромна количина жита.Кога не мрзи нек рачуна,видеће.Иначе причу сам прочитао још у ОШ у збирци из математике,чувени Вене Богославов.
Sahmat
Fiser je samo Jedan i jedini!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља