понедељак, 06.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:22

Хрватска присвојила и новац српских банака

Никада није утврђен износ средстава бивших југословенских банака, са седиштем у Србији, који је остао на рачунима филијала у Хрватској – Један од највећих кредита имало је бродоградилиште у Ријеци – Спорови вредни неколико стотина милиона евра
Аутор: Александра Петровићпонедељак, 01.04.2019. у 23:00
Имовина Југобанке је два пута конфискована: некадашња зграда у Београду (Фото Н. Марјановић)

Хрватска скоро 30 година крије податке о ликвидацији филијала југословенских банака са седиштем у Србији. После распада СФРЈ, хрватске банке спровеле су ликвидацију главних филијала Југобанке у Загребу, Сплиту и Ријеци, а да никада није утврђен износ средстава који је остао на рачунима.

– Посебан правни „перформанс” представља отимање филијале Подравска Слатина и унос средстава и потраживања у корист стварања нове Слатинске банке – каже за наш лист београдски адвокат Иван Симић.

Јавност у Србији упозната је донекле да судбином одмаралишта на хрватском приморју и пословних простора, чији су власници правна лица из Србије, али мало се зна о томе да је отета и готово сва имовина југословенских банака које имају седиште у Србији.

– Депозити, штедни улози и обавезе корисника кредита према Југобанци завршили су у рукама њених ликвидатора, а то су Загребачка банка за филијалу у Сплиту, Привредна банка Загреб (ПБЗ) за филијалу у Ријеци и Хрватска господарска банка за филијалу у Загребу. Пример како је спровођена наплата потраживања Југобанке представља и чињеница да Привредна банка Загреб није уложила жалбу на пресуду којом је хрватски суд одбио њен захтев да се намири потраживање по основу кредита датог Бродоградилишту „Трећи мај” у Ријеци. Југобанка је изгубила спор по тужби против ПБЗ која се сада пред судом у Србији појављује са захтевом да наплати трошкове судског поступка у Хрватској, чија је вредност око 100.000 евра – каже Симић.

Наглашава да је Влада Републике Хрватске 2001. донела одлуку да се потраживања Југобанке према Бродоградилишту „Трећи мај” пренесу на Државну агенцију за осигурање депозита и санацију банака Републике Хрватске (ДАБ), и то са стањем на дан 31. децембар 1999. године, као и да се тај пренос обави без накнаде.

– То јасно упућује на закључак да је имовина Југобанке фактички два пута конфискована: први пут када су 1990. „преузете филијале” а други пук када је одузето потраживање Југобанке и пренето на ДАБ. Осим тога сада је ПБЗ пред судом у Београду поднела предлог за принудну наплату судских трошкова.

– Недавна пресуда трговачког суда у Загребу да „Вартекс” из Вараждина није дужан да плати кредит, који је повукао својевремено од Југобанке, само је још једна и низу одлука која „растерећује” дужнике из Хрватске њихових обавеза према Југобанци.

Уз све то, Хрватска је спровела тајну ликвидацију главних филијала, а преко државног „одвјетништва” покушава да „произведе” и потраживања према Југобанци кроз такозване посебне „секундарне” стечајне поступке који се воде управо пред хрватским судом.

– То што нема имовине која би представљала стечајну масу, не спречава Правобранилаштво Републике Хрватске да покрене тужбу за утврђење потраживања према Југобанци као главном стечајном дужнику. Очигледно је да је циљ „секундарног стечаја” био само да се произведе парница, у којој није изведен ниједан доказ, а све у циљу да Република Хрватска „произведе” према Југобанци некакво потраживање које са каматама треба да пређе неколико стотина милиона евра и које би се користило као контрааргумент у одбрани идеје конфискације и отимања имовине резидената Србије – наглашава адвокат Симић.

Назире се да Хрватска правна акробатика успева да исфабрикује судске одлуке које могу бити у функцији минимизирања све гласнијих захтева резидената из других бивших југословенских република који се односе на повраћај отете имовине. Још нису окончани поступци реституције имовине која је конфискована након 1945, а у Хрватској већ навелико имамо други круг конфискације после 1990. године, наглашава наш саговорник.

Почетком деведесетих година прошлог века, када су избили ратни сукоби на територији СФРЈ, Хрватска је донела више правних аката којима је забранила југословенским банкама да располажу својом имовином. Хрватски председник Фрањо Туђман 1993. године прогласио је Закон о начину ликвидације пословања главних филијала Југобанке д. д. Београд које су радиле на територији Републике Хрватске. Народна банка Хрватске претходно је донела одлуку о одређивању банака са седиштем у Хрватској које ће обављати послове ликвидације, док влада доноси Уредбу о начину ликвидације.

– Тако је деоничарима филијала на територији Хрватске омогућено да формирају посебна деоничарска друштва, која су преузела располагање и управљање имовином југословенских односно српских банака, а ту имовину чине и зграде и новчана средства. Немамо апсолутно никакву информацију о томе шта се десило са штедним и депозитним улозима и кредитним потраживањима, а циљ овог нормирања очигледно је био је да се одређена хрватска предузећа „релаксирају” од својих кредитних обавеза – каже Иван Симић.

Многа хрватска предузећа била су корисници кредита чији је преносилац била Југобанка, бивша Југословенска банка удруженог рада, са седиштем у Београду. Хрватски суд је недавно одбио захтев Југобанке да јој се исплати кредит који је својевремено дала „Вартексу” из Вараждина.

– Дакле, с једне стране имамо став хрватских судова да предузећа која су подигла кредит немају обавезу да тај кредит врате, а са друге стране хрватске банке три деценије скривају податке о почетном билансу бивших југословенских банака са седиштем у Србији и спроводе њихову ликвидацију. Нико не може да ме убеди да покретање посебног секундарног стечаја над имовином филијале Југобанке у Сплиту није још једна у низу континуираних радњи у циљу конзистентног деловања заштите интереса хрватских резидената а на штету резидената других бивших југословенских република – наводи Иван Симић.

Најмлађа чланица ЕУ показује изузетну конзистентност и спретност да елементарна начела и вредности правног поретка ЕУ, као што су „транспарентност”, владавина права и правна држава, потпуно подреди интересима свог правног поретка и интересима својих резидената, али то се можда и не може посматрати као проблем најмлађе чланице ЕУ, већ као феномен нарастајућег тренда потпуног одсуства фундаменталних принципа и вредности правног поретка ЕУ – закључује адвокат Иван Симић.

Позиција српског правосуђа

– Правосуђе у Србији има одговаран приступ према овом проблему и не третира га као обично формално процесно питање о томе има ли или нема места признању стране судске одлуке. Министарство правде, које даје претходно мишљење у поступку признања стране судске одлуке, не може да третира ово правно питање само на основу начела узајамности, јер правни поредак Србије признаје и директно примењује Споразум о питањима сукцесије, а Хрватска га не примењује. И на крају, треба рећи да су поједини јавни извршитељи у Србији поступали врло експресно у наплати потраживања поверилаца из Хрватске, не разумевајући да дужник из Србије неће имати механизам да врати заплењена средстава у случају да одлука о признању стране судске пресуде не опстане – указује адвокат Симић.антрфиле 2

Вишеструка штета за Србију

– Није нека корист за правна лица из Србије то што ће се можда и одбранити од принудне наплате трошкова судских поступака у Хрватској, јер је за њих већ настала вишеструка штета самим тим што до дана данашњег немају приступ својој имовини, било да је реч о непокретностима или о новчаним средствима. Наше банке нису могле пред судовима активно да учествују у поступцима наплате својих потраживања, већ су то у њихово име и за њихов рачун радиле банке које је тамо одредила Хрватска. Принудна наплата судских трошкова насталих у Хрватској пред судовима Србији, јесте и једна врста понижења правног поретка Републике Србије – каже Симић.


Коментари4
1d44e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Југослав Брујић
Из овог прегледа следи једноставан и очигледан закључак: Хрвати много више воле Хрватску него Срби Србију.
Александар Живановић
И ми смо њима све Инине пумпе па их претворили у Беопетрол па продали Газпром Њефту. Ко је коме више украо, ко ће га знати.
čekaj, čekaj..
braćo, uzorni katolici Hrvati, sećate li se one ''oteto je prokleto''?! A to se može pokazati u nekoj narednoj generaciji, kada ćete se pitati šta vas je snašlo.. zašto baš vas.. i tako to..
Paun
Konacno jedan kratak presek stanja srpskih potrazivanja i kapitala srpskih pravnih lica u Hrvatskoj,pored opljackane i unistene imovine i stednje privatnih lica.Ali pravo pitanje je ,sto cine i sto su poduzele institucije drzave Srbije da zastite taj srpski kapital i imovinu.Da li se netko u Srbiji tim problemima institucionalno bavi.Cini se ,kao sto ukazuje i autor clanka,da i i ovaj veliki i znacajan problem i za drzavu i gradjane prepusta stihiji i nemaru i resenjima od slucaja do slucaja,ali na stetu Srbije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља