петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Морску рибу једемо више од речне

Расте светска потрошња рибе која је већ достигла 20 килограма по становнику годишње; у нашој земљи се конзумира тек трећина те количине
Аутор: И. Албуновић – Ј. Антељпонедељак, 01.04.2019. у 23:00
Ако је риба узгојена, на паковањима би требало да буду наведени порекло и држава у којој је обављена последња фаза узгоја. Риболовна зона обележава се по међународним правилима са ФАО и бројем подручја (Фото Пиксабеј)

Потрошња рибе се повећава у целом свету, а узгој рибе сматра се послом будућности. Агенција за храну и пољопривреду ФАО Уједињених нација већ годинама упозорава на стагнацију улова рибе у односу на раст становништва. Потрошња рибе је 2016. године премашила 20 килограма по становнику, али у Србији се конзумира тек трећина тих количина – око седам килограма по становнику годишње. Највећа је потрошња морске рибе, а од слатководних шаран и калифорнијска или ружичаста пастрмка.

Иначе, рибарство је у нашој земљи у успону. Количина од око 15.000 тона рибе која се произведе у нашој земљи годишње само делимично може да задовољи домаће потребе за том намирницом. Истовремено, наша земља има све потенцијале за развој рибарства.

Уз то, улагањем у ову грану пољопривреде можемо прерасти у велике и важне извознике рибе, јер тржишта за њу дефинитивно постоје. Производња рибе у рибњацима, највише је заступљена у Војводини, а највеће су површине под рибњацима у којима се гаји шаран. Могућности за развој рибарства су велике, али недовољно искоришћене. Према подацима из октобра прошле године, у Србији је 2017. произведено око 5.000 тона конзумне рибе у рибњацима. Од тога 4.148 тона шарана и 922 тоне пастрмке. Укупна производња и улов били су око 7.278 тона рибе. Србија је исте године увезла око 34.918 тона рибе и прерађевина, за око 89,2 милиона долара. Највише смо увозили из Норвешке, Шпаније и Тајланда. За најздравије рибе сматрају се лосос, туна и пастрмка – масне рибе које су један од најважнијих извора масних киселина омега-3. Међутим, лосос је за већину просечних купаца недостижан, јер је цена филета у домаћим супермаркетима око 2.000 динара. Пастрмка је између 450 и 620, а шаран око 450 динара по килограму.

Стручњаци препоручују и скушу, која се некада сматрала храном за сиромашне, а сад се налази на листи најпожељнијих намирница. Ова врста рибе добар је извор селена који јача имунитет, али је препорука да се бирају ситније скуше, јер садрже мању количину живе. Међутим, стручњаци кажу и да оне рибе које се налазе на врху ланца исхране, као што су морски пас или туна, садрже више тешких метала, јер се хране мањим рибама, али и да токсине највише садрже рибе с већим процентом масти. Риба често долази из различитих, чак и најудаљенијих делова света, који се налазе у близини великих фабрика, а у пракси изостају и не спроводе се адекватне мере провере састава, квалитета и извора тих намирница.

Како да будемо сигурни у то коју рибу купујемо? У пракси би требало да постоје одређене ознаке на паковању – трговачки назив намирнице, поступак производње и риболовна зона где је риба ухваћена. Уколико је риба узгојена, онда би морали да буду наведени порекло и држава у којој је обављена последња фаза узгоја. Риболовна зона обележава се по међународним правилима са ФАО и бројем подручја.


Коментари7
a19d9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bosa S
A da ne slominjemo plastiku i i drugo smece kojeg prepune rijeke. Sami sebe trujemo.
Petar
Imamo pasnjake, livade, oranice, a forsiramo uzgoj ribe? Imamo lepe, mlade i pametne ljude, a forsiramo sve suprotno u svemu. Teski mazohisti smo.
бата
Мор'о би те рибо јести и да није глади-стихови Бранка Радичевића.
BozidarLA
Citam jucer da pcele trujemo prskanjem voca otrovima, danas da i pored tri velike reke nemamoo ni ribe, pa uvozimo iz Norveske..?..Norveske..!! A tamo ih gaje u fjordovima i hrane ko zna cime..? a prodaju kao 'morsku ribu' a to je daleko od istine..!!To je obicna riba hranjena u bazenu da bude sto teza. Jel mozemo bar nesto uraditi kako treba..? "Trziste postoji za med, pa sad za ribu" ali...mi robe za izvoz nemamo..!!!
Beogradjanin Schwabenländle
Не, риба се данас не гаји у базенима, такозвана Aquacultura су такорећи велики кавези у отвореном мору, који имају капацитет од више хиљада риба. Ти кавези с еобично дрће у близини поморских струја која увек доводи свежу морску воду. Многе врсте риба се тако узгајају, не само лососи, Талијани тако узгајају у водама око Сардиније и велике туне, течке по неколико стотина килограма. Многе врсте риба су тако спашене од нестанка, а почело је у већем обиму после Ексон Валдеза на Аљасци.Велики проблем је са гарнелама које долазе из Вијетнама и које су на почетку гајени у кратерима амерчких бомби са Б-52.
Препоручујем 3
Joca Akademac
Morska rima je manje zagadjena od slatkovodne ribe, ako ne kupujete Tunu, i druge velike morske ribe koje dugo zive i pokupe mnogo teskih metala.
recept mike alasa
Nakon pucanja Fukušime, tune i ostale ribe sa velikim radijusom kretanja su pokupile i radioaktivne čestice. Mislim da je rečna, planinska riba ( pastrmka) najčistija od svih a zatim one iz ribnjaka. One u nekim drugim stvarima manjkaju zbog vestackog uzgoja ali bar nisu filovane teskim metalima i radijaciom kao tuna,skuša i ostala morska riba. A i više mi smrdi morska riba
Препоручујем 6

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Гастрономија
Гастрономија

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља