субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Неповољан положај деце са аутизмом у школском систему

Аутор: Катарина Ђорђевићуторак, 02.04.2019. у 11:14
(Фото ЕПА/Peter Komka)

Након десет година инклузивног образовања, положај деце са аутизмом све је лошији, инклузија није урађена на прави начин, због чега родитељи нису задовољни образовањем деце у редовним школама, регистар деце са аутизмом није направљен, а Србија и даље нема центар за аутизам.

У недостатку званичне статистике, процене говоре да у нашој земљи живи око 60.000 особа са аутизмом, а здравствени стручњаци констатују драстичан пораст броја новооболелих. Због непостојања центра за аутизам, овај развојни поремећај постаје врућ кромпир којим се „добацују” здравство, школство и сектор социјалне заштите.

Ово су неки од основних закључака трибине коју је поводом 2. априла, Светског дана аутизма, организовало удружење „Аутизам – право на живот”, а како је истакао председник удружења Дарио Роси, формирање центра за аутизам омогућило би почетак озбиљног посла у области збрињавања ових особа и континуирану подршку у свим фазама живота.

„Не тражимо ништа што свака одговорна држава не би урадила за један део свог становништва, јер тај део становништва чине наша деца и наши ближњи који никада неће моћи сами о себи да брину. Највећи број родитеља ове деце принуђен је да остави посао како би могао да се 24 часа брине о свом детету, а једина помоћ коју добијају од државе је 26.000 динара, колико износи увећани додатак за туђу негу и помоћ”, истакао је Роси.

Др Весна Миловановић са Клинике за дечју неурологију и психијатрију примећује да број особа са аутизмом константно расте на светском нивоу, а овај пораст може се само делимично тумачити бољом дијагностиком. Психолошке теорије о лошим мамама које узгајају аутистичну децу су напуштене, а наука још не располаже дефинитивним одговором на питање због чега настаје овај развојни поремећај.

„Пре тридесет година у ординацији сам виђала једно дете годишње са аутизмом, а данас виђам једно или двоје деце дневно код којих постоји сумња на аутизам. Нажалост, дијагноза се често поставља касно, родитељи неколико година иду од лекара до лекара у потрази са правим одговорима и тако се губи драгоцено време за терапију. О дефициту добрих стручњака довољно говори податак да у нашој земљи раде свега 24 дечја психијатра”, оценила је др Миловановић.

После деценије инклузивног образовања, мама аутистичног дечака Снежана Максимовић оцењује да би њено дете добило бољу подршку у специјалној школи.

„У основној школи уџбеници наше деце стоје у ормарићима, јер многи од њих не умеју да читају, док дете у специјалној школи добија адекватну подршку и едукацију. Многа деца ни након неколико разреда у редовној основној школи не проговоре ниједну реч, а осталу децу у разреду нико не припрема за долазак деце са сметњама у развоју. И учитељице су често у незавидној ситуацији, јер немају стручну подршку за образовање ове деце. Ми смо свесни да 25 ђака у разреду не може да прати наставу ако се једно баца по поду и испушта неартикулисане гласове”, закључила је ова мама.


Коментари7
ef31a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

грешке лошег система
Радим у средњој школи и имам аутистично дете у једном разреду. Сем моје изузетне љубазности и предусретљивости то дете нема никакве користи од мене, нити од других ученика. Мама је све време уз њега јер не комуницира ни с ким. Убеђен сам да би му боље било у специјалној школи, у сваком смислу. Сурово је изводити експеримент лишавањем његове природне средине у којој би много више научио, а мајка се не би овако мучила без икакве користи за дете.
Marija Perović
Detetu nije potrebna samo Vaša ljubaznost i predusetljivost - niste konobar. Tu je mama - izvor svih informacija - napravite nešto za dete, smislite, razmislite - sve je moguće uprostiti ako se želi.
Препоручујем 6
Marina
Dete ima pravo na ličnog pratioca u školi. Stvar je u tome što se štedi na deci. Deca u Beogradu godinama čekaju, zato je majka u školi. U specijalnoj školi takodje postoje pratioci. Sramota za Grad Beograd i Srbiju!
Препоручујем 10
Alisa
Neverovatno je da se stavlja autisticno dete u razred sa 25 djaka bez ikakve pripreme. Isto kao sto je neverovatno da je aviokopanija zabranila autisticnom decaku da udje u avion da ne bi uznemirio putnike. Sramota ! Dok ne postave uslov iz EU nista se ne desava.
deda iz Srbije van sebe
@ Слободан : Која је то улога асистента у разреду . Који степен разумевања остварују асистенти са додељеним дететом . Ко је то испредвиђао ? Које проблеме имају пресечни ученици са инклузијом у школу са посебним потребама и како остварују СВОЈЕ посебне потребе у образовању ?
Препоручујем 7
Зоран Маторац
Инклузија ће да упропасти школе.
Препоручујем 35
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља