Нови Сад – Двадесет година прошло је од трагичне смрти Новосађанина Олега Насова, који је у својој 29. години погинуо на Варадинском мосту приликом његовог рушења у НАТО бомбардовању.

Ишао је тог 1. априла 1999. на посао из Петроварадина у Нови Сад, возећи бицикл преко моста, у тренутку када су на њега пале бомбе. Две деценије касније, његов отац Миливоје Насов каже да „опростити не можемо, заборавити не смемо, а ћутати нећемо”.

– Неки кажу да треба опростити, а ја се питам: коме опростити? Зликовцима? Због чега? НАТО је називан „милосрдни анђео”, а убијено је 2.500 невиних – додаје у разговору за наш лист.

Као и сваког 1. априла, породица Насов окупила се јуче на прилазу Варадинском мосту. Донели су цвеће и запалили свеће пред спомен-плочом, подигнутом после трагедије. Олегов отац Миливоје сматра да је „велики цинизам” изјава генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга, по коме бомбардовање 1999. није било уперено против против народа, већ је до њега дошло ради заштите цивила. „Гади ми се то”, горко додаје.

Сећа се како му је син пред погибију саопштио вест да ће постати деда.

– Три дана пред смрт био сам код снаје и сина. Ја сам им увек говорио: „Хајде, кад ћу ја бити деда?”, а он ме је тада лупио руком по леђима: „Е па, Миливоје, бићеш деда” – прича старији Насов.

Принова је у породицу стигла почетком јула исте те 1999, три месеца после Олегове смрти. Беба је названа по оцу – Олег, а данас је он, по речима деде, студент у Београду.

– Студира ИТ, рачунарство са мултимедијом. Не желим да га оптерећујем овом причом, верујем да он све то већ преживљава – каже Насов.

Заједно са члановима породице, венац на спомен-плочу положио је градоначелник Милош Вучевић, истакавши да мостове можемо саградити, али да не можемо вратити изгубљене животе. Нажалост, за овај злочин, како је додао, убиство цивила на мосту у сред града, на месту које није могло бити војна мета, никада нико није одговарао.

Пре неколико година Олегов отац је покренуо иницијативу да се подигне спомен-обележје свим Новосађанима погинулим од 1990. до 1999: војницима, полицајцима и цивилима, а идеју подржава градоначелник.