четвртак, 23.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:58

Информатички смер отвара врата многих факултета

Они који су протеклих година бирали ИТ у гимназији јер нису знали чиме би се бавили касније у животу, касније су могли да упишу различите студије, од технике до фармације
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићуторак, 02.04.2019. у 20:30
Програмирање које ђаци уче биће потребно за већину професија будућности (Фото А. Васиљевић)

За нови гимназијски смер који од септембра 2017. године уписују ђаци опредељени за информационе технологије (ИТ) у широј јавности чуло се тек пре годину дана, када су Министарство просвете и Влада Србије одлучили да број тих одељења прошире са девет на 44. Ових дана поново је актуелизована прича о њима, јер почињу припреме за нови уписни круг ученика надарених за информатику и рачунарство, који би већ требало да се определе да ли школовање усмеравају у правцу ИТ-а и од средине маја пријаве се за упис у изабрану гимназију.

Мало је, међутим, познато да је шест гимназија у Србији већ одшколовало прву генерацију „ајтијеваца”, јер су те школе од 2014. формирале посебне разреде који су у државно школство увели програме Рачунарске гимназије у Београду, а да су и пре тога имали неки вид експерименталних информатичких одељења.

Једна од њих је сремскомитровичка гимназија, чија директорка Мирјана Ђорђевић наглашава да је у школи из Сремске Митровице информатички смер, као претеча садашњих ИТ одељења, уведен још 2004. и да су се прве генерације ђака углавом опредељивале за Факултет организационих наука у Београду или Факултет техничких наука у Новом Саду. Она истиче да су неки од ученика са овог смера већ почели да граде каријере у иностранству, док је, на пример, њен некадашњи ђак Милан Лазаревић завршио софтверско инжењерство на београдском Електротехничком факултету и уписао мастер на истом смеру.

На питање каква будућност чека оне који су одабрали ИТ усмерење, Милан Лазаревић наглашава да је гимназијски ИТ смер добра опција за све осмаке који воле рад на компјутеру, а нису сигурни чиме би се тачно у животу бавили.

– Рецимо, ја сам волео компјутере, нисам имао представу како изгледа програмирање, а у гимназији сам схватио да је то баш оно што ме занима. Неки од мојих школских другара су на истом смеру схватили супротно, па су, на пример, уписали фармацију. Гимназија је одлична јер нуди ту слободу избора и поред упознавања програмских језика и даље ђаци у њој уче и историју, биологију, хемију и могу да изаберу факултет који пожеле – истиче Лазаревић и додаје да ће знања из програмирања које ученици стичу на ИТ смеру бити потребна за већину професија будућности.

И др Александар Пајић, саветник министра просвете надлежан за послове средњег образовања и образовања одраслих, каже да ће ови гимназијалци бити конкурентни за упис на било који факултет због високог нивоа информатичког знања, све више потребног у свим струкама, али да не морају да се определе за природне науке.

Гимназија „Бора Станковић” у Нишу једна је од две у земљи које ове школске године имају чак три одељења ђака надарених за информатику и рачунарство. Љиљана Златановић, директорка, наглашава да је прошлог септембра, када су формирали треће одељење, било ђака који су положили пријемни, али због ограниченог броја места нису могли да се упишу на веома популаран смер на југу Србије.

– Посебан смер који покрива ИТ сектор у нашој гимназији у континуитету имамо од 2005. године, када смо првобитно оформили такозвани Информатички смер. После девет година он је био преименован у Одељење за обдарене уџбенике у рачунарској гимназији, а од школске 2017/2018. имамо овај нови ИТ смер. Последње две године настава је унапређена тиме што за ускостручне предмете ангажујемо професоре са нишког Природно-математичког и Електронског факултета – нагласила је Златановићева.

Додаје да им је држава дала поприличну своту новца за обуку наставника, али да им проблем представља недостатак уџбеника који би пратили програм припремљен за ИТ смер, па се професори сналазе и комбинују теме из више школских књига.

Оно што је на том смеру у нишкој гимназији научио делимично је, како каже, утицало на бившег ученика Вука Бибића да у родном граду упише чак два факултета, Електронски и Природно-математички.

– Знао сам већ на крају основне школе да је моја будућност везана за програмирање. Показало се да је избор информатичког смера у гимназији добра идеја, пружио ми је бољу припрему за пријемни, имали смо више математике и учили напредније ствари. Гимназија ми је пружила добру основу, али ништа од тога не би било да знање нисам надограђивао самосталним радом. Ништа без учења са стране, ја сам летње распусте проводио на пракси у нишким информатичким фирмама – објаснио је Бибић и додао да је очекивао да ће много више да се намучи студирајући два факултета, али је без проблема први семестар на оба завршио са свим десеткама.

И Владан Недељковић, директор Гимназије „Свети Сава” у Пожеги, нагласио је да од 2008. године имају огледно информатичко одељење, а да се од 2014. налазе у шесторки која је почела да примењује програм приватне Рачунарске гимназије.

– Јако смо задовољни ђацима са тог смера, одлични су и без проблема уписују факултете. Од њих 16 из прве генерације, 15 је уписало техничке и факултете везане за ИТ. Пријемни за нова гимназијска ИТ одељења прилагођен је ђацима, селектује ученике који имају склоност ка рачунарству и нема негативних поена, због чега је онај из 2014. био поприлично тежак – објашњава директор Недељковић.


Коментари6
47f1f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vuk
Ja sam zavrsio srednju skolu sa zvanjem Programer jos daleke 1983 godine. Kad sam video sta moj sin uci 25 godina kasnije ,sve mi je bilo jasno koliko idemo u korak sa svarnim zahtevima. Ja sam ucio Fortran, on Delfi.
mirka
Nije tacno da samo gimnazije skoluju buduce studente. Garantujem, iz licnog iskustva, da sa zavrsenom srednjom strucnom skolom moze da se zavrsi fakultet i u roku i sa visokim prosekom. Moj sin je isao u Petra Drapsina ,srednju skolu, smer vazduhoplovni tehnicar. Upisao masinski fakultet, zavrsio u roku, zaposlio se odmah posle diplomiranja po preporuci profesora sa fakulteta. Ja sam zavrsils srednju ekonomsku, upisala visu turisticku smer ekonomista turizma i prosek mi je bio 8,5. Gimnazijalci nisu znali beknuti ekonomske predmete.
ProšoVoz
Uzalud. IT se već urušava zbog hiperprodukcije kadrova a dok današnji brucoši diplomiraju - imaće plate kao kasirke ako uopšte i nađu posao. Malo karikirano ali već sada je istina da nema posla za početnike. Ko ne veruje neka otvori oglase pa nek vidi kakvi su svemirski uslovi za pukog početnika/ juniora. Neuporedivo je lakše znalcima nemačkog jezika, mašinskim inženjerima, elektroničarima, farmaceutima... zanatlije i ne pominjati
mikim
Ne treba laznim reklamama obmanjivate djake. Nikako se ne moze porediti it znanje u gimnaziji i odgov srednjoj strucnoj, jer u srucnoj oni mnogo vise nauce i o hardveru, a bez toga ne mogu dobro razumeti IT. Ovo je samo pokusaj da od gimnazije naprave (losu) srednju strucnu skolu.
Наставник програмирања
У електротехничким школама већ седам година постоји ИТ смер који има изузетан план и програм. Ђаци без проблема уписују и завршавају наведене факултете. Министарство вештачки форсира овај смер у гимназијама, а уписују га "надарени" ученици који су код нас испод црте. Мајка троје деце, у великој сте заблуди...
Препоручујем 8
Majka troje dece
U gimnazijama se skoluju buduci studenti. U srednjim strucnim skolama - ne. To je osnovna razlika.
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља