среда, 14.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 02.04.2019. у 19:00 Ана Вуковић

Конгресни туриста највећи „трошаџија” међу нашим гостима

Осим директних прихода, конгреси имају и промотивни, али и значај за локалну заједницу. – Отворен конкурс за суфинансирање организација конгреса, манифестација, едукација у области туризма, изложби и унапређење туристичких програма информационим технологијама
„Са­ва цен­тар” за­јед­но са хо­те­ли­ма и аеро­дро­мом уда­ље­ним 15 ки­ло­ме­та­ра чи­ни „кон­гре­сни па­кет” (Фото Д. Јевремовић)

„Посао, посао, и само посао” – заблуда је да је ово једини мото конгресних туриста који долазе у Београд. Колико год ти посетиоци Београда били окупирани научном или бизнис делатношћу која их је довела у наш град, воле они да прошетају градским улицама, сврате у ресторан, маркет…

А ми, као добри домаћини, ем што волимо кад нам гости дођу, ем обожавамо и када нам оставе паре. А људи који у Београд стижу на конференције и конгресе, по свој прилици, не штеде. Како каже Миодраг Поповић, директор Туристичке организације Београда, према неким ранијим рачуницама, конгресни туриста, са котизацијом, у Београду потроши више од 500 евра и представља једног од највећих „трошаџија” међу нашим гостима. То је велики приход, па зато и не чуди што се градски челници већ годинама муче да пронађу начин да се реконструише „Сава центар”, који са двораном од 6.000 места и пленарном салом од око 3.700 места представља највећи конгресни центар на Балкану и потенцијалну „златну коку” београдског туризма.

Град је, како би подржао јачање овог вида туризма, јуче расписао и јавни конкурс за доделу новца за суфинансирање организација конгреса, манифестација, едукација у области туризма, изложби и унапређење туристичких програма коришћењем информационих технологија. Победницима конкурса који траје до 3. маја биће одобрена средства за максимално до 86 одсто укупних трошкова, али не више од милион динара.

Циљ овог конкурса, како је изјавио градски секретар за привреду Милинко Величковић, јесте повећање броја скупова организованих у нашем граду, са идејом унапређења међусобне сарадње између научних и стручних асоцијација и удружења као непрофитног сектора. Уједно, идеја је и да се унапреди квалитет туристичке понуде града.

– Београд је највећи пословни, конгресни и културни центар у региону, туристичко место прве категорије, један је од најстаријих европских градова богате историје, који из године у годину бележи пораст у броју туриста и све више се позиционира на туристичкој мапи Европе и света. У нашем граду је у претходној години забележено више од два милиона ноћења. Велики број светских медија окарактерисао је Београд као изузетно атрактивну и пожељну туристичку дестинацију, град који никако не би требало пропустити. Подстицајним средствима, град на овај начин директно утиче на развој и унапређење туристичке понуде и позиционирање града међу водеће туристичке центре – рекао је Величковић, а пренео Беоинфо.

Овим конкурсом не само да се доприноси развоју конгресног и манифестационог туризма, већ и креирању бољег и модернијег имиџа Београда, подизању нивоа продаје, освајању нових тржишта и повећању квалитета укупне туристичке понуде.

– Осим што су велики потрошачи, конгресни туристи много доносе и као промотори понуде нашег града. Уз то, врло често организују се скупови где долазе људи који покрећу јавно мњење у својим земљама што нам је такође значајно због промоције. Све су то користи које ми имамо од конгресног туризма – објашњава Миодраг Поповић и подсећа да је Београд на прошлогодишњој листи ИЦЦА (Међународне асоцијације за конгресе и конференције) која се односи на 2017. годину, по броју организованих конгреса био 24. у Европи, а 49. у свету од укупно 197 земаља.

У Београду је тако претпрошле године био организован 51 овакав скуп што је наш град позиционирало испред Љубљане, Загреба, Букурешта, Софије... Каква је ситуација била прошле године сазнаћемо већ у мају када би требало да изађе нова листа.

Драгана Бабовић, из службе за конгресе ТОБ-а, објашњава да у пословне скупове спадају конгреси, конференције и семинари, на светском, европском, регионалном и домаћем нивоу. Пошто, каже, не постоји обавеза организатора да обавештавају о одржавању оваквих скупова, ТОБ има информације само о онима где се тражи њихова помоћ – логистичка, за промотивни материјал, одабир места за друштвене активности...

– Конференције се углавном односе на корпоративне, односно скупове компанија које имају мањи број учесника, док конгреси асоцијација имају од 300 па до шест или седам хиљада учесника. Скупови асоцијација доносе највећу корист граду. Попуњавају се хотелски капацитети, конгресне агенције имају посла, многи имају и посебне друштвене активности... Велика предност Београда у овој области је то што има „Сава центар” који заједно са хотелима у близини и аеродромом удаљеним 15 километара чини идеалан „конгресни пакет” – објашњава Бабовићева и додаје да су побољшање инфраструктуре, повећање капацитета, долазак хотелских ланаца... допринос разумевању значаја конгресног туризма и користи које он доноси.

Јер, један конгрес, додаје она, не само што има директне ефекте на пословање хотела, ресторана... већ утиче и на локалну заједницу. Тако на пример, она има корист од конгреса кардиолога и због тога што својим лекарима не плаћа карте и резервације у хотелима... већ скуп доводи код њих.

Коментари4
2620a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zlatan
Zeleo bnih da upozorim autora da favorizuje kongresni turizam u odnosu na nas "bivse srbe" koji nekoliko puta dolaze u Srbiju godisnje i potrose pojedninacno po par hiljada Eura a da ne govorimo o tome koliko ostavimo. Samo moja malenkost na rent-car , hotele, hranu potrosi vise hiljada Eura a takvih kao ja ima preko 100.000 .... Srbija od nas dobija godisnje 3-4 milijarde Eura.
ljiljana ljiljana
Zlatane, 'bivsi' Srbi su i dalje Srbi pa se ne racunaju u turiste vec u domace ciji se potroseni novac obracunava kao prihod od dijaspore. Taj prihod je jos uvek veci od svih zbirnih prihoda od turizma.
kongresmen avanturista
Zato što kongresni turista najčešće ne troši svoje nego tuđe pare!
Muradin Rebronja
Kongresni turista je jedan od poslovnih ljudi kojima firma, država...plaća sve troškove puta što se u svetu biznisa smatra za investiciju a ne za trošak. Biznismeni su na Zapadu prvi i najvažniji ljudi jer su oni ti koji stvaraju novu vrednost i bogatstvo neke zemlje, zapošljavaju stanovništvo, plaćaju poreze, doprinose...i od njih živi država, zdravstvo, školstvo, vojska, policija... Malo li je? E, kad i kod nas na brdovitom Balkanu bude tako, da su oni najvažniji, umesto političara, estrade...biće nam svima bolje, zar ne?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља