субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:08

Хероина рокенрола – без кајања

Осим „несуђеног” 60. рођендана Маргите Стефановић, 2019. навршава се 35 година од изласка деби плоче „Катарина II”, и три деценије од објављивања албума „Само пар година за нас” бенда „ЕКВ”
Аутор: Ј. К.четвртак, 04.04.2019. у 22:00
Маргита Стефановић: плашила се бесмислености наше коначности (Фото: Википедија/Зорица Бајин Ђукановић)

„Бојим се бесмислености наше коначности”, рекла је једном приликом Маргита Стефановић, по многима, највећа хероина, и најупечатљивија женска појава српског и југословенског рокенрола. И о том, али и сваком другом бесмислу често је причала рокерка, рођена 1. априла 1959. године, која би, да је успела да избегне прерани крај, ових дана прославила 60. рођендан.

Осим „несуђеног” 60. рођендана, ове, 2019. навршава се тачно 35 година од изласка деби плоче „Катарина II”, односно три деценије од објављивања пророчког албума „Само пар година за нас” београдског бенда „Екатарина Велика”. Бенда, у коме је, уз Милана Младеновића, Маргита Стефановић била кључна личност.

Иако је кћерка позоришног и телевизијског редитеља Славољуба Стефановића Равасија, упоредо са основном школом и гимназијом, похађала нижу и средњу музичку школу „Јосип Славенски”, и на такмичењима освајала бројне награде, уписала је архитектуру. Упркос таленту за клавир, тако препознатом да је, уз Иву Погорелића, добила шансу за студије на московском конзерваторијуму, коју је, због мајчиног страха, одбила, постала је дипломирани инжењер архитектуре.

Али, музика је, ипак, извојевала победу. За то је „крив” сусрет у биоскопу „Топчидерска звезда” са члановима састава „Електричног оргазма”, који су је упознали са Миланом Младеновићем, а који је, после распада „Шарла акробате”, основао бенд „Катарина II”. Опчињен Маргитиним талентом, Младеновић је позива да им се придружи. И пре 35 година објављују истоимени албум, са кога се издваја песма „Радостан дан”. Иако наредне године мењају име у „Екатарина Велика”, деби издање је означило почетак плодне сарадње Младеновића и Стефановићеве, која ће до 1994. године изнедрити још шест студијских албума, бројне антологијске песме и немерљив утицај на музичку сцену.

Но, састав „ЕКВ” није било једино Маргитино поље интересовања. Сарађивала је и са силним колегама са домаће сцене, потписала је музику за бројне позоришне представе и ТВ драме, а појавила се и на филмском платну, у остварењу „Тајванска канаста”.

Осим о надарености, често су се помињале лепота и харизма Маргите Стефановић, која је себе називала „најнестабилнијим делом свог живота”. И турбулентан живот, али и тужан крај клавијатуристкиње и једне од најзначајнијих ауторки домаће рок сцене били су почесто „предмет” разних написа. Иако је Маги, како су је звали, истицала како је она „чудна природа која се никада не каје”, много се писало о горкој судбини музичарке, која је могла да се избегне, односно о њеним проблемима са наркотицима, који су је, између осталог, коштали крова над главом (преминула је у Дому за бескућнике) и здравља (оболела од сиде).

„Научила сам да се у животу ништа не мора, осим да се умре”, цитирала је једном приликом Маги своју професорку клавира. И то што се мора, десило се Маргити Стефановић 18. септембра 2002. године.

Последњих година постхумно је објављено неколико издања са звучним записима „Екатарине Велике”, организована је изложба Маргитиних слика, које је начинила крајем деведесетих, а изашло је и неколико књига – две из пера Лидије Николић, једна Александра Илића, и последња, објављена пре годину дана, Душана Весића „Маги: Као да је била некад”.


Коментари22
28b64
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stevo
Paradoks istorije je da najprivilegovaniji u jednom drustvu, zbog lakog, komotnog i parazitskog zivota imaju zelju za buntom, rastezanjem garnica i slicnim glupostima. Hipici su najveci argument ovoj tvrdnji, a najveci kriticari potrosackog drustva su postali najbogatiji ljudi . 68 u Beogradu je onanija razmazene dece kojekakvih generala i drugih guzonja tog vremena. Da su bili uronjeni u zivot, malo i beton mesali, bacali soder u mesalicu ili pravili malter nista im ne bi naskodilo talentu ali bi izbegli besmisleni zivot droge i side. Kao covek koji je izucio na margarinu sta je autenticna covekova potreba a sta oponasanje i besmislena potrosnja, nikakav znacaj niti vrednost ne pridajem rok muzici. Uvek ponavljam, jedina i autenticna muzicka pojava Srbije je Mica Trofrtaljka. Ovo namenjujem onima koji znaju da misle. Rok u Moskvi, Bugarski reperi, srpski pankeri...daj bre.
Sasa Trajkovic
EKV je bila sinonim za jedno veme 80 te su bile godine vrhunca u kulturi jedne zemlje koja je već 90 ih krenula u svoj strmoglvi pad i nestanak u krvavim ratovima... upravo na tom talasu " novog talasa " stvoren je čitava jedna sub kultura Beograda i Zagreba izgleda da nikada kao tada ta dva grada nisu bila bliža. EKV je bio kultni bend koji je u sebi sublimirao duh Beograda kao metropole sofosticiran i ističan a EKV su bili ogledalo tog sveta koji je na vrhuncu kranuo dekadencijom u ponor bez povratka. Nestala je ex. Jugoslavija nestala je i EKV ali i Margita koja je bila ne samo deo EKV a već beogradskog kulturnog miljea. Njena tragedija ali ne samo njena ne zaboravimo Sonju Savić koja nije takođe mogla da se snađe u toj zemlji pada svih kulturnih i moralnih vrednosti jednog društva iz urbanog u ruralno nije samo lična i porodična već i svih nas koji smo pristali svojim ćutanjem i NE činjenjem na TO.
pravnik
Milan je bio i ostao kralj, a Magi je posedovala kraljevstvo. Žalim generacijo moja što zajedno ne ulazimo u sedmu deceniju života. Beograd nije više isti grad bez vas!
Nije nego
Ups, nije Cacak vec Uzice. Samoispravka.
сивошевић
Уфффф. ал је Марко рекао све што ми је на души. Ал нисам могао да превалим и поставим . Виђам.их .олињалу децу црвене буржоазије по Њујорку.. и њиове олињале обожаватељке. себични као и пре 35 лета...деца шпанских револуционара..лажни бунтовници...превели нас жедне преко воде..ал ето сад са 50 им Марко рече..и треба..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља