субота, 25.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Подршка САНУ професорки Радојевић којој оспоравају напредовање

четвртак, 04.04.2019. у 15:12
САНУ (Фото А. Васиљевић)

Одељење историјских наука САНУ подржало је професорку Миру Радојевић са Одељења за историју Филозофског факултета којој, како кажу, појединци са матичног факултета покушавају да оспоре унапређење у звање редовног професора.

Из САНУ наводе да се тиме доводе у питање и њен останак на факултету, те сматрају да је то недопустиво за рад Филозофског факултета, као и било које друге високошколске установе.

„Велика је штета већ учињена, а на одговорнима је да постојећу ситуацију разреше како би она била бар умањена”, наводи се у саопштењу чланову Одељење истаријских наука САНУ.

Додају да је стицање звања редовног професора код Мире Радојевић заслужено и неспорно, те да због тог оспоравања најшири стручни и научни кругови „изражавају чуђење и згражавање”.

Подсећају да је проф. Радојевић дописни члан САНУ, аутор седам књига, од којих су две написане у коауторству, да је написала више од 100 научних радова и уџбеник из историје за четврти разред гимназије.

Учествовала је на више од 50 научних скупова у земљи и иностранству, била гостујући предавач на Масариковом универзитету у Брну, Историјском факултету у Курску, предавала на Дипломатској академији Министарства спољних послова Србије, сарађивала са бројним колегама из Европе.

Наводе и да је председник УО Архива Југославије, члан Уређивачког одбора Српске енциклопедије и Уређивачког одбора Српског биографског речника, члан редакције Зборника Матице српске за историју, преноси Танјуг.

Затим руководилац Центра за историју Југославије Филозофског факултета, сарадник бројних научних часописа.

Добитник је награде „Иларион Руварац” који додељује Матица српска, плакете Коларчеве народне задужбине у посебног признања за допринос науци на 62. Међународном сајму књига у Београду.

Највеће признање добила је од својих студената који су је као једног од омиљених професора одабрали за ментора 172 дипломска рада, 64 завршна мастер рада и 12 докторских дисертација.

„Упркос овим показатељима на Одељењу за историју је од стране једне групе наставника изложена вишегодишњим притисцима и прогону изазваних превасходно доследним отпором који пружа све радикалнијем нарушавању академских вредности и мерила”, наводе из САНУ.

Додају да се злонамерним оптужбама омета њено унапређење у звање редовног професора још од октобра прошле године. Да се неутемељеним и нестатутарним приговорима на позитиван реферат стављају процедуралне препреке, а да је управа факултета неспремна да је заштити од таквог неколегијалног односа.

„У питање се чак доводи и њен даљи останак на факултету”, закључују из САНУ.

Јавну подршку ванредном професору Мири Радојевић дало је 14 чланова Одељења историјских наука САНУ међу којима су Василије Крестић, Десанка Ковачевић Којић, Гојко Суботић.


Коментари32
fd8ab
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Александар Гордић
Колико могу скромно просудити, овде се бројни коментатори недовољно (премда са часним намерама) разумеју у проблематику. Дакле, за почетак, научни опус професорке Радојевић уопште није споран, као ни референце у домаћим и иностраним научним круговима. Још су непобитнији њени благородни контакти с млађим колеги(иниц)ама, као и њени јавни наступи последњих година, у којима је осветљавала многе (доскора непознате) појединости о нашим биткама у Првом рату. Једино што би јој се могло приговорити јесте лични, непоткупљиви, начелни став о бројним академским аномалијама (какве су се умножиле последњих година), али јој се баш ништа не може замерити ни на личном ни на стручном плану. Кад би њени прогонитељи имали макар делић врлина које она нештедимице испољава према млађим колег(иниц)ама, не би били толико сујетни и завидни према њој - но, ти аривисти (од Херцеговине, преко Метохије, па до Ртња) никад јој неће бити ни до колена, нити према квантитету, а још мање према квалитету научних радова!
Б. Павловић
Желим свима да скренем пажњу да најоштрије осуђујем оптужбе против др Мира Радојевић, сјајног научника и човека. Овде се не ради само у моралу и људскости. Уважена проф. Радојевић је написала и више него што јој је неопходно да је квалификује за улазак у САНУ. Један од академика, а потпреседник САНУ, је аутор САМО једне књиге, али је добар човек и то је оно чега морамо да се држимо. Какве везе има ако је неко за цео век написао САМО једну књигу, овде је реч о моралним квалитетитима о којима САНУ мора и свакако брине и данас.
B. Krsmanović
@Лариса Вилимон Molim koleginicu da ne iznosi stavove ad bene placitum. Ovde se ne radi o klevetama, mi iznosimo samo naučne i proverljive činjenice. Mi se i dalje ponosimo našim akademikom koji ima jednu obimnu monografiju (Facta, facta, non verba!). U tom pogledu svi koji osudjuju naučni opus našeg akademika i potpresednika treba da se rukovode izrekom Omne nimium nocet, odnosno kakve veze ima ako neko ima SAMO jednu objavljenu knjigu, uostalo u današnjem svetu sve što je suvišno škodi svima.
Препоручујем 2
Лариса Вилимон
Проф. Љубомир Максимовић, потпредседник САНУ, не само да има изузетно богат и врстан опус, како наведе Диоген, него је свакако већ деценијама наш најугледнији византолог. Полиглота, који течно говори грчки, немачки, енглески, француски и руски језик, радо је приман у свим важнијим византолошким центрима у свету, актуелни је потпредседник светског удружења византолога. Као таквом, поверено му је 2016. године организовање светске конференције византолога у Београду, која је окупила највећи број учесника у досадашњој историји тих скупова и која је оцењена у светским научним круговима као најуспешнији византолошки конгрес икада. Личним ауторитетом обезбедио је стипендије за усавршавање многим млађим колегама, па и професорима Р. Радићу и В. Станковићу, који га сада клевећу на све стране јер су очекивали да их предложи за избор у САНУ. Чак су покушали да му оспоре титулу емеритус на матичном факултету, иако су га својевремено лично предложили за то звање .
Препоручујем 6
Прикажи још одговора
Немања
@Savest Нисте добро проверили, изволите библиографију свих 7 научних књига: 1. М. Радојевић, "Удружена опозиција 1935-1939"; 2. М. Радојевић, "Научник и политика: Политичка биографија Божидара В. Марковића (1874-1946); 3. М. Радојевић, "Милан Грол"; 4. М. Радојевић, Љ. Димић, "Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја"; 5. М. Радојевић, М. Ковић, "Руски некропољ у Београду"; 6. М. Радојевић, В. Крестић, "Јасеновац"; 7. М. Радојевић, "Српски народ и југословенска краљевина I" (ускоро излази и друга књига у издању СКЗ). Професорка такође има написану и научно-популарну књигу "Кратка историја Србије" у коауторству са М. Шуицом и Т. Живковићем.
Ena Mirkovic
Puna podrška prof. dr Miri Radojević i njenom dosadašnjem intelektualnom radu. Visprenost koju je pokazala u svim svojim radovima treba da je, kao najveću intelektualnu gromadu savremene istorijske nauke, dovedu i na čelo Srpske akademije nauka i umetnosti. Mentor i učitelj kod toliko broja odbranjenih radova zaslužuje da bude ne samo član SANU, već i neko ko već sada treba da dobije svoju ulicu. Vasinu treba preimenovati u ulica Mire Radojević.
Александар Гордић
С тим својим иноземним имЉеном, а, по прилици, и још иноземнијим презимЉеном, не би требало да се (у)меша(ва)те у ове наше домаће недоумице. Ваша улица (ако сте пре доласка у Србију уопште видели аспхалтос, тј. улицу) очигледно је у некој другој, сада иностраној земљи. Када бисте малчице погледали радове професорке Радојевић или њене ненадмашне наступе у радијским и телевизијским емисијама, били бисте мање дрски и неосновано иронични (но, вероватно да такве, српске интелектуалне тековине ни не пратите, пошто су Вас у Србију довели из других разлога). Сви ви који јој се пубертетски (на интелектуалном и моралном нивоу малог Перице) изругујете требало би да прочитате макар НЕКУ књигу (ако не њену, оно макар било коју другу), па онда да се усудите да о њој коментаришете. Док не завршите (али озбиљно) макар трећи разред "више" гимнасије, било би пристојно да се не оглашавате. Нека Вам је на част!
Препоручујем 0
Student
U potpunosti se slažem sa Enom. Treba pokrenuti inicijativu da jedna od centralnih gradskih ulica posle rekonstrukcije dobije ime vanrednog profesora i dopisnog člana SANU.
Препоручујем 13
Данило
Оснивање паралелне академије много би допринело развоју науке у Србији. Не само науке, него ослобађању од " на једну воду друштва", слободе речи...Звезда никада неби била шампион Европе да није имала малу конкуренцију у домаћој лиги.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља