Изградња ауто-путева и пруга неће више у недоглед чекати на издавање грађевинских дозвола. Инвеститори ће убудуће добијати дозволу уз изјаву да ће решити имовинско-правне односе у ходу, то јест до издавања употребне дозволе.

Ово је предвиђено Изменама закона о планирању и изградњи, који је Влада Србије усвојила прошле недеље и по хитном поступку проследила у скупштинску процедуру.

У образложењу Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре наводи да би се грађевинска дозвола издавала инвеститору за целокупан пројекат. Извођач би почео да гради одмах на деловима на којима су завршени поступци експропријације, а где није завршена експропријација и процедуре у катастрима, решавале би се паралелно са извођењем радова. Притом се, како тврде, никако не би нарушавала права власника непокретности, које се изузимају из власништва. Изградња пруга и путева представља линијске инфраструктурне објекте, који се граде у дужини од неколико десетина километара и на неколико хиљада катастарских парцела.

– На основу досадашњег искуства у реализацији ових пројеката, закључили смо да при реализације пројеката пуно времена одузима решавање имовинско-правних односа пре издавања грађевинске дозволе и да због тога радови често касне. Ту се мисли на израду пројеката парцелације и препарцелације, затим спровођење процедура у катастру по тим пројектима и на крају сам процес експропријације, који је дуготрајан за линијске инфраструктурне објекте (путеве, пруге и сл.), јер се ти објекти планирају, пројектују и граде на више хиљада катастарских парцела. За њихово решавање потребно је најмање годину дана, некад и више, зависно од проблема на које се наиђе у току експропријације (нелегални објекти, чекање решавања захтева за легализацију за те објекте, неуписани објекти у катастру, расељавање становништва, жалбе на решења о упису у катастар, жалбе на решења о експропријацији) – наведено је у образложењу закона.

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је у плану рада и буџету за 2019. годину (са планом и за 2020. и 2021. годину), планирало отпочињање новог инвестиционог циклуса, чија вредност је процењена на око пет милијарди евра. Ту се пре свега мисли на улагање у ауто-путеве Прељина–Пожега, Београд–Сарајево, Ниш–Мердаре, Крагујевац–Баточина, Обилазница око Београда (сектори 4, 5 и 6) „Моравски коридор” и „Фрушкогорски коридор”. Затим у железничкој инфраструктури: изградња брзе пруге Београд–Будимпешта, обнова пруга Јајинци – Мала Крсна, Ниш–Димитровград и Ниш–Брестовац.

Иначе, Закон о планирању и градњи претрпео је и измену у октобру прошле године. Тада је фокус био на високоградњи. Инвеститорима је такође омогућено да по убрзаној процедури почну да граде. Прописано је да припремни радови за зграде веће од 800 квадрата могу да се раде без грађевинске дозволе. Убрзана је и процедура за доношење планских докумената.